Protesti farmera u Rumuniji traju od leta, a eskalirali su tokom protesta 15. septembra. Farmeri zahtevaju ukidanje EU zabrane na izvoz ovaca i veće subvencije od države, gde su oba problema nastala usled odnosa između imperijalnih centara i imperijalne periferije. Farmeri su tako 15. septembra došli ispred zgrade rumunske vlade u glavnom gradu Rumunije Bukureštu, kako bi izneli svoje zahteve. Nakon što su izašli da blokiraju veoma prometne ulice napala ih je policija i usledili su okršaji tokom kojih je povređeno više demonstranata i policajaca.
Kriza u Rumuniji
Nakon početka rata u Ukrajini, Rumunija je postala strateški veoma bitna zemlja. Kao velika zemlja koja ima dugačku granicu sa Ukrajinom, Zapad je morao da je stavi pod potpunu kontrolu. Amerikanci su naglo počeli da povećavaju svoje prisustvo koje se već neko vreme stalno povećavalo. Počela je i izgradnja novih vojnih instalacija i baza, a sama zemlja je postala veoma bitna ruta za protok oružja ka Ukrajini.
Tako agresivan pristup Zapadnih imperijalista je izazvao komešanje među masama i samom buržoazijom unutar Rumunije. Razne linije su počele da se sukobljavaju sve oštrije, a krajnja desnica je počela da dobija sve više podrške sa strane. Imperijalisti su frakcijama buržoazije u zamenu za lojalnost dali odrešene ruke u pljačkanju građana Rumunije. Ekonomija Rumunije se sve više okreće ka ratnoj proizvodnji, a zbog čvršće kontrole nad državom, kompradori i imperijalisti i u drugim sektorima mogu da povećaju izvlačenje profita.
Sve to je napravilo politički i ekonomski odnos između Zapadne imperijalne srži i Rumunije kao jedne od država na periferiji, još nepovoljnijim po rumunske mase. Zbog takvog odnosa, svaki problem koji nije ni direktno posledica odnosa, biće višestruko pogoršan i štetan po rumunske mase. Sve se može videti upravo na datom primeru. Došlo je do izbijanja bolesti među ovcama u više zemalja EU, što je ekološki problem.1 Ipak, jedina zemlja kojoj je zabranjen izvoz u potpunosti jeste Rumunija.
Polukolonijalni primer u datom slučaju
Struktura polukolonijalne ekonomije Rumunije – izvoz sirovina, živih životinja, sirove nafte – direktno pojačava štetu od EU zabrane. Ukratko, u Rumuniji se izvozi neprerađena roba od koje se prave gotovi proizvodi u drugim zemljama. Zato nema klanice i objekte namenjene za pravljenje gotovih proizvoda od mesa. Time je zabrana izvoza dodatno pogodila farmere, koji nemaju načina da naprave gotovu robu od svoje stoke.
Navedeno jeste kako takav odnos pogoršava svaki problem. Polukolonijalni status se dalje može videti u odnosu sa drugim zemljama. Španija, imperijalistička zemlja u kojoj je izbila ista bolest dobila je samo regionalne zabrane sa efektivnim praćenjem bolesti unutar istih. Kada se uračuna da je Španija u poslednje vreme izgubila dobar deo tržišta prodaje ovaca od Rumunije, a bila je druga po izvozu, može se videti kako se imperijalistički mehanizam EU koristi da ograničava ekonomski podređene države, čak i unutar svojih “evropskih” granica.
Zabrana u Rumuniji je ostavila farmere bez zarade i zbog napravljenog viška ovaca na domaćem tržištu drastično im snizila cenu. Međutim, EU zabrana na izvoz je bila samo okidač. Glavni zahtevi farmera jesu isplata subvencija zbog sve težeg života koji je posledica duboke krize kapitalizma. Konkretno, osim novostale bolesti ovaca, farmeri u Rumuniji se već neko vreme bore za subvencije zbog suša koje haraju duži period i otežavaju im život.
Protesti
Protesti traju od jula, ali je do prvih okršaja došlo na protestu održanom 15. septembra. Proteste su organizovali sami farmeri, ali zbog manjka formalnog liderstva pokušale su da ih infiltriraju opozicione buržoaske partije. Pokušavajući da dobiju legitimet, daleke desničarske partije su uložilo najviše truda u infiltraciju. Međutim, demonstranti ih nisu prihvatili, a oni su prvi bili da osude “nasilje”.
Na protest se pojavilo oko 3000 ljudi. Iako je relativno mali broj, sa obzirom da ga nije organizovala ni jedna buržoaska organizacija, već sami farmeri, predstavlja veliko nezadovoljstvo te klase prema vladajućoj buržoaziji. Nakon što se procenjeni dovoljan broj ljudi okupio, demonstranti su blokirali veoma prometne ulice u samom centru grada.
Rumunska vlada je htela da iskoristi momenat dok protesti ne narastu previše. Momenat dok protesti rastu i farmeri vide svoje interese u njima, ali još uvek nisu oslobođeni da se bore u većim brojevima i nemaju bolju, odnosno masovniju, konkretniju i usmereniju organizaciju.
Rumunska država je tokom protesta “potvrdila” zahteve, bez ikakvih obećanja, a kamoli planova da se problemi farmera reše. Dok su potvrđivali zahteve i dok su farmeri bili fokusirani na predstavljanje problema vladi, ona je za to vreme mobilizovala policijske jedinice specijalizovane za razbijanje demonstracija – žandarmeriju. Okidač koji im je dao “opravdanje” da napadnu demonstrante je upravo bio početak blokade ulica.
Tok okršaja
Policajci u opremi za razbijanje demonstracija su napali demonstrante, ali nisu uspeli odmah da ih razbiju. Više puta je inicijativa prelazila sa jedne na drugu stranu, a demonstranti su se branili i napadali policiju pomoću držača zastava, kamenicama i metalnim ogradama koje je žandarmerija postavila.
Kako se napravio front između demonstranata i policije, policajci su svako malo skoncentrisano napadali tačke. Tokom napada su pokušavali da uhapse što je veći mogući broj ljudi. Demonstranti su se prvo branili reaktivno – tek nakon napada policije – ali su nakon nekoliko policijskih juriša počeli da izvode i sopstvene napade. Pošto nisu uspeli da razbiju demonstrante pokazivanjem sile, policija je iskoristila suzavac. Sa obzirom da većina demonstranata nije očekivala sukobe, nisu mogli da se odupru suzavcu i bili su primorani na povlačenje.
Tokom nereda su uhapšena 26 demonstranta, dok su 4 hospitalizovana. Rumunska država nije izveštavala o broju povređenih policajaca. Međutim, na osnovu žestine okršaja koji se mogu videti na snimcima, može se pretpostaviti da ih je bilo više.
Značaj za Balkan
Situacija u Rumuniji nije izolovan slučaj. Čitav Balkan prolazi kroz sličan razvoj, a konkretno se može videti u održanim protestima i okršajima sa policijom u više zemalja, kao što su Grčka, Albanija i Srbija. Stavljanjem Balkana u istu regionalnu ekonomsku jedinicu imperijalisti ekonomski povezuju te države i davaju osnovu za ujedinjenje masa na Balkanu. Borba istočnih imperijalista kao što su Kina i Rusija, ali i podele unutar Zapadnog bloka (EU-Amerika) taj proces donekle otežavaju, ali ga ne prekidaju.
Masama je sve jasnije da je njihova borba zajednička sa onim u susednim državama, a kompradorima ulazi strah u kosti na samu pomisao ujedinjenja masa zarad zajedničke borbe. Iako je ujedinjenje i dalje daleko, sama prisutnost te svesti i masovnih pokreta u državama na Balkanu, daje vetar u leđa masama da se jače i odlučnije bore.
- Iako je problem nastao zbog povezanih problema uzrokovanih kapitalizmom, reći ćemo da je čisto ekološki. ↩︎