Prvobitni lokalni bunt protiv izgradnje kompleksa Trampove porodice na ostrvu Sazan se pretvorio u širi narodni bunt protiv kriminalnog režima. U poslednjih nedelju dana je došlo do više okršaja između policije i demonstranata u Tirani, glavnom gradu Albanije.
Sukobi
Prvi se dogodio 30. juna, gde se oko 200 demonstranata okupilo ispred parlamenta, kada je trebala da se održi sednica. Demonstranti su prvo pokušali da blokiraju prolaz funkcionerima. Policija ih je brzo potisnula, ali su demonstranti došli opremljeni, gađajući funkcionerska auta sa jajima i flašama, preko kordona policije.
Policija je na to odmah reagovala i došlo je do guranja, a zatim i tuče sa policijom. Uhapšeno je šestoro ljudi, dok je više demonstranata zadobilo lakše povrede.
Eskalacija
Dva dana kasnije, u četvrtak 1. jula, narod je izašao spremniji i u većem broju. Povod za protest osim policijskog nasilja u utorak, bio je i dolazak izraelske delegacije na zasedanje parlamenta. Okupljeni su odmah napali izraelsku delegaciju, dok je država, očekujući sukobe, izvela policiju u opremi za razbijanje demonstracija.
Izrevoltirani demonstranti su zatim krenuli da napadaju i policijska auta i same policajce. Policajci bez odgovarajuće opreme su poslati u pozadinu, dok su oni u opremi krenuli na demonstrante. Isprva su polako potiskivali demonstrante sa vodenim topom, suzavcem i šok bombama, a zatim su započeli i juriš.
Brutalnost kriminalnog režima
Ukupno je uhapšeno 18 demonstranata, dok su mnogi bili povređeni. Sa druge strane je bilo i više povređenih policajaca, od kojih je država napravila mučenike i žrtve, predstavljajući njihove veoma blage povrede kao mnogo ozbiljnije.
Dan nakon hapšenja, pravni zastupnici uhapšenih demonstranata izašli su sa izjavama o mučenjima zatvorenika. Više ih je reklo da su videli svoje klijente prekrivene u krvi i sa vidnim, skorašnjim povredama. Narod, koji je zbog već viđene policijske brutalnosti i opšteg ophođenja kriminalnog režima od početka protesta već bio izrevoltiran, izašao je sledeći dan na ulice u rekordnom broju. Protest se održao u subotu 4. jula ispred policijske stanice u kojoj su držani uhapšeni demonstranti.
Jedan deo demonstranata je napao policijsku stanicu, razbijajući prozore i bacajući petarde na nju. Država, osećajući pritisak i plašeći se dalje eskalacije, nije reagovala, a dan posle, u nedelju 5. jula pustila je sve demonstrante. Dvojici je određena mera pritvora, dok je dvanaestorici naređeno da se pojave na sudu, a petorica su oslobođena optužbi.
Protesti nastavljaju da se održavaju svaki dan i očekuje se da će se ponovo zaoštriti. Uprkos spremnosti masa na borbu, pokret vodi liberalna struja, koja drži pokret unutar za buržoaziju prihvatljivih granica.
Širenje borbe
Da se lokalni protest protiv izgradnje jednog kompleksa proširio u opštenarodni možemo videti u izbijanju protesta u provinciji. Kapitalizam ima tendenciju ka žestokoj centralizaciji.
Ona je posebno očigledna na Balkanu, gde kriminalni režimi koncentrišu kapital u par velikih gradova, dok ostale tretiraju kao mesta za prljavu industriju i vađenje resursa. Takođe, režimi imaju veoma čvrstu kontrolu nad gradovima u provinciji, zato što su manji pa ih je lakše kontrolisati. Lokalni diktatori drže sve resurse, uključujući i poslove od kojih lokalno stanovništvo živi, te je mnogo teže pobuniti se protiv vlasti nego u velikim gradovima.
Protesti u Rrjoll-u i Librazhd-u
Na više mesta su izbili lokalni protesti, ali su se najbitniji dogodili u Rrjoll-u na severu i Librazhd-u na istoku Albanije. U Rrjoll-u je ugašeno još jedno gradilište, nalik onome na ostrvu Sazan. Kao i na ostrvu, država je preko noći oduzela lokalcima imovinu, digla bodljikavu žicu i dovela bagere i građevinski materijal.
Lokalni aktivisti su pokrenuli proteste, koji su nakon nekoliko nedelja urodili plodom i doveli do uklanjanja dela gradilišta. Iako je to uradila država, takva akcija je bila samo kontrola štete i demonstranti su videli da ne postoji namera za obustavom radova. Zato su sledeći dan došli u većem broju, kako bi uklonili žicu i podignute stubove, dok je država, očekujući takav potez, dovela više desetina policajaca.
Došlo je do guranja, u kojem su policajci u opremi za razbijanje demonstracija činili prva dva reda, a druge redovi su činili oni bez opreme. Policajci su uspeli da zaustave demonstrante, ali nakon što su demonstranti primetili otvor u delu ograde, potrčali su ka njemu, oborili ga i ušli na gradilište.
U Librazhd-u su se lokalci pobunili, jer je država napravili pumpnu stanicu, odakle je crpela vodu isključivo za potrebe funkcionera. Meštani su izgubili pristup ranijem izvoru vode, a država nije ispoštovala dogovor da im barem da deo tokom leta. Zato su došli, skinuli ogradu i uzeli vodu za sebe.
Ukoliko želi da zadrži kontrolu, država će kao i u Srbiji morati da pojača represiju uopšte, a posebno u provinciji. Dok se šetnje u velikim gradovima mogu donekle tolerisati, u provinciji zbog narušavanja apsolutne kontrole predstavljaju mnogo veću opasnost po vlast.
“Podrška” EU
Sve buržoaske partije predstavljaju neku frakciju buržoazije, sa svojim interesima. Istovremeno, buržoazija je sama podeljena u razne klanove. U okviru svetskog takmičenja između evropskog i američkog kapitala, Albanija, BIH i Srbija igraju važno mesto, kao ispostave za čiji se dominantni uticaj sve više i više pojačava borba. Naravno, i ta borba se vodi i u drugim balkanskim zemljama, samo na malo manjem nivou.
EU ima pristup gde koristi “levičarske” partije kako bi se u kritici režima dodvoravala masama i držala režime na povocu. Tokom buntova u Srbiji i Grčkoj “levičarske” partije su osuđivale režime kao što to sada rade u Albaniji, pokušavajući da se umetnu u sami pokret.
Što im je teže išlo da poklope pokret, to su davali režimima odrešenije ruke u ophođenju prema narodu. Međutim, kada jednom preuzmu pokret i tako nađu sebi alternativu za trenutni režim, kritike počnu da prelaze u pretnje. U izjavama se počinje plasirati prikrivena poruka da ukoliko režim skrene sa zadate linije, može biti skinut veoma brzo.
Dolazak poslanika na protest
Tako su poslanici iz EU parlamenta 29. juna došli na protest da pruže podršku demonstacijama. Svi poslanici su bili iz takozvanih “zelenih”, a samo dan posle je došlo do okršaja demonstranata sa policijom. Poslanici su na protestu imali veoma zanimljive izjave, koje su dalje pokazale da EU želi narodnu pobunu da iskoristi za obračun sa SAD.
Svi poslanici su više ili manje direktno rekli da premijer Albanije, Rama, mora da odustane od projekta ukoliko želi da nastavi sa putem u EU. Takav pristup jeste bitna promena u odnosu na dosadašnji, kada je EU samo opominjala režim, bez reči o ozbiljnim posledicama. Tineke Štrik, visokorangirana članica “Zelene levice” u parlamentu EU, rekla je:
Ako je Rama ozbiljan po pitanju svojih EU ambicija, treba da skrene sa ove linije i da kažu Tramp klanu “Izvinite, EU je moj prvi prioritet”.
Trenutno, stavljaju u opasnost proces koji im je tako drag… igraju se sa vatrom.
Uprkos tome što EU ima kontrolu nad pokretom, situacija je neizvesna. Narod se oslobodio od straha i postavlja sve ozbiljnije zahteve. Zahteve, koje ni EU ni EU kontrolisana opozicija nemaju namere da ispunjavaju.
Budućnost pokreta
Sa obzirom na geografsku blizinu, sličnost u veličini i brojnosti i sličan psihološki sklop, mogu se brzo videti sličnosti između narodnih pokreta u Albaniji i Srbiji. Liberalno liderstvo pokreta u Albaniji to zna, te je već naučilo iz pokreta u Srbiji i otvoreno priča o sličnosti režima, što im određuje dalju strategiju.
Za razliku od protesta u Srbiji, ovde nema društvene grupe ili organizacije koja se izdvojila da povede mase. Od početka su protesti vođeni od strane proevropskih liberalnih organizacija, ali ne zato što imaju široku podršku masa i mobilizatorsku moć, već zato što jedini imaju organizacionu sposobnost da ih povedu.
Narod je više puta otišao ispred njih, ali zbog manjka istinski narodnog vođstva to se nije moglo zadržati. Zato je, za razliku od na primer pokreta u Srbiji, EU mnogo brže poklopila pokret. Ipak, kako su mase jako nezadovoljne, EU ima poteškoća da ga iskontroliše. Mobilizacija masa zarad uzimanja tržišta od dojučerašnjeg imperijalističkog saveznika jeste igranje sa vatrom.
Iste te mase se mogu okrenuti protiv EU, naročito kada se u obzir uzme činjenica da je EU podržavao režim do skoro. Mase takođe vide da uprkos kritikama EU faktički nastavlja da drži režim na vlasti, kao i da nema nameru da reši njihove probleme.
Mase su od zahteva za obustavu radova na ostrvu Sazan došli do zahteva za bolje životne uslove, bolje zdravstvo, školstvo, demokratizaciju zemlje i slično. Liberalno rukovodstvo je “prihvatilo” te zahteve, ali njemu primarno, počelo je da poziva na tehničku vladu. U Srbiji je liberalna linija dugo pokušavala da provuče isti zahtev, ali mase studenata nisu dozvolile1.
Mase u Albaniji trenutno, zbog manjka organizacije, nemaju drugo rešenje. Međutim, njima je i sama promena vlasti sekundarna. Borba se sve više fokusira na ono što je najbitnije, a to je sami kapital.
- Na kraju se liberalna linija izborila za izbore, koji iako su zakomplikovali stvari održali su pokret unutar željenih granica. ↩︎