Početak demonstracija
U utorak 13. oktobra došlo je do protesta studenata u Tirani povodom sve lošijih uslova školovanja i teške ekonomske situacije u društvu. Vrlo brzo oni su se pretvorili u opšte demonstracijje protiv vlade Edija Rame sa osnovnim zahtevom za njegovom ostavkom. Demonstranti su se sukobili sa policijom na više tačaka u gradu, a same demonstracije još uvek traju.
Protesti su započeli ispred ministarstva obrazovanja u utorak, nakon što su studenti pozvali na unapređenje uslova obrazovanja i zaposlenja. Međutim, one se ne mogu posmatrati izolovano od prethodnih demonstracija u Albaniji, kao i od skorih sukoba u Francuskoj. Još tokom leta, albanske mase su otpočele borbu protiv projekta Džareda Kušnera i šire – samog koncepta rasprodaje nacionalnih resursa inostranim “investitorima”. Upravo takve rasprodaje predstavljaju tek simptom kolonizacije čitavog Balkana, koje sa napretkom ekonomske krize, koja se nadvija nad čitavim kapitalističkim svetom postaje sve intenzivnija.
Nastavak i kontekst
Same demonstracije dobile su novi izraz, kada je u sredu došlo do prodora i paljenja minstastva obrazovanja. Pored toga ministarstvo finansija i unuštranjih poslova su takođe napadnuti. Ono što dodatno pokazuje prioritete albanskih kompradora je slučaj u kome policijske snage praktično puštaju demonstrante u državne institucije, dok sa druge strane intenzivno brane tržne centre. Zašto? Zato što jedni predstavljaju privatnu imovinu albanskih oligarha, dok paljenje državnih institucija, iako nosi značajnu moralnu i simboličku vrednost, bez organizovane političke snage ostaje upravo to – simbolika.
Albanski zvaničnici pozvali su mase na “smirenost”. Takav poziv pak nije došao do policije, a ni do demonstranata, te je u toku demonstracija do sada uhapšeno 16 ljudi, dok je preko 10 policajaca takođe povređeno. Policijske snage bacale su suzavac na demonstrante i gađale ih vodenim topovima, pored već uobičajenih “metoda”. Državni aparat trenutno pokušava da otupi oštricu borbe i smiri demonstracije. Kao jedan od poteza vladajućih struktura došlo je i do odlaganja parlamentarnih zasedanja do daljnjeg.
Protesti u osnovi nisu samo još jedan izraz nezadovoljstva. Naprotiv, oni su simptom dubokog kolonijalnog položaja u kojem se nalaze albanske mase. Kao i mase u Srbiji, Rumuniji i dalje, one postaju sve svesnije svojih kompradorsko-gansterskih namesnika. Evidentno širom Balkana se javlja otpor eksploataciji, kolonijalnoj rasprodaji i kriminalu. Postaje jasno da sve nacionalne i građanske države Balkana nisu ništa drugo do poligon kompradorskih i gansterskih elita. Za račun brzih i velikih profita bez, trunke samosvesti one će rasprodati, uništiti i baciti u bedu milione ljudi. Isto tako nije pitanje da li, već kada će te iste elite posegnuti za već proverenim oružjem šovinizma, rata i nacionalnih podela u pokušaju da zadrže svoj parazitski položaj i zaštite se od masovnog besa.