U Francuskoj se nastavlja serija protesta. Iako je na pojedinim danima izlaznost manja nego što je bila ranije, pokret sada obuhvata mnogo više socijalnih grupa. Najveći francuski sindikati ne samo da su podržali proteste, već su počeli da se koordinišu međusobno u nacionalnim štrajkovima. Industrijski, obrazovni radnici i javni službenici, zajedno sa studentima i srednjoškolcima polako, ali sigurno oblikuju široki narodni društveno-politički front usmeren protiv čitavog političkog i delom ekonomskog sistema.
Pokušaj blokade srednjih škola
Protesti su nastavljeni odmah nakon poslednjeg izveštaja od 1. novembra. Konkretno, od 2. i 3. novembra srednjoškolci su pokušale da nastave blokadu svojih škola. Ipak, kako je francuska država razbijala blokade čeličnom pesnicom, a one nisu bile dovoljno povezane i organizovane, blokade su uspele u veoma malom broju škola. Svega desetine su bile blokirane, naspram prethodnih više stotina.
Međutim, u velikom broju škola policija je morala da interveniše, praveći scene gde su mase srednjoškolaca bile blokirane od prilaza svojim školama. Takav pristup francuske države je pokazao strah i slabost: ne znajući da li će sledeće blokade moći silom brzo razbiti, ne sme da dopusti ponavaljanje scenaria.
U nekoliko škola je došlo i do incidenata, a u Nantesu je u jednoj školi izbila vatra i uhapšena su 3 srednjoškolca.
Nacionalni štrajk 5. novembra
Najveći protest do sada se odvio tokom nacionalnog štrajka u četvrtak 5. novembra. Država je procenila 600 000 ljudi, dok su sindikati dali broj od 1.6 miliona. Tačan broj nije toliko bitan, već je bitna činjenica je na ulice izašao veći broj ljudi nego u bilo kom momentu od početka protesta i da je istovremeno štrajkovao veliki deo radnika.
Zbog cenzure koje država i kompanije uvode po tom pitanju teško je doći do tačnih brojeva. Dostupni su podaci iz javnih sektora i prema njima u štrajku je učestvovalo oko 10% javnih službenika oko 16% radnika iz obrazovnog sektora. Za tako veliku državu, nakon toliko vremena protestovanja brojevi su obećavajući.
Protesti su se među većim gradovima odvili u Parizu, Lionu, Marselju i Nantesu. Došlo je do manjih sukoba sa policijom na više mesta, a ukupno je uhapšeno oko 600 ljudi.
Četvrti vikend protesta
Iako malo manja brojnost od onih prethodnih vikenda, mnogi koji su od početka su se fokusirali na organizacioni rad umesto na šetnje. Radnici su se uključili u sindikalnu borbu, koja dobija maha, a studenti i srednjoškolci u rad u organizacijama u svojim školama.
Naravno, do okršaja je došlo u brojnim gradovima – Parizu, Tuluzi, Grenoblu, Marelju, Nantesu, Lionu itd. U Parizu su uprkos ogromnom prisustvu policije grupe demonstranata uspele da izvedu pritisak na represivni aparat, forsirajući ih na neplanirana razbijanja demonstracija. Blizu centra, gde je skup bio zabranjen, deo demonstranata je uspeo da dođe i napravi barikade koje je potom i zapalio. U državi je na taj dan uhapšeno ukupno 360 ljudi.
Sledeći koraci francuskih demonstranata
Nakon protesta 17. oktobra, od kojih se buržoazija ježi, a koje njihovi mediji stalno pominju, priča se o organizovanju protesta 17. novembra. Kako je izlaznost i na skorašnje manje poznate i organizovane proteste bila ogromna, a okršaji na njima ostali relativno česti, očekuje se ne samo velika izlaznost, već i velika militantnost francuskih masa. Francuska država nema šta da ponudi francuskom narodu i srlja u destabilizaciju zemlje. Najviše što je mogla da pruži narodu je bilo smanjenje cena goriva od 10%, što je postigla puštanjem velikih količina iz strateških rezervi.
Takva rešenja su veoma kratkoročna i dugoročno štetna, a istovremeno pokazuju zašto se država ponašala tako brutalno od samog početka. Pošto nema ekonomskog i političkog rešenja koje može ponuditi masama, sem veće autokratije i veoma malih ustupaka, gubi kontrolu ukoliko se protesti, okršaji i štrajkovi nastave.