Kada bismo rekli “demonstracije još uvek traju“, ili “albanske mase ne posustaju” zaista bismo se ponavljali, ali svakako ne bismo ništa ni slagali. Albanske mase zaista se još uvek bore i u ovom trenutku predstavljaju najsjajniji dokaz sve većeg uključenja balkanskih masa u politički život.

Događaji

U Tirani je 31. oktobra došlo do još jednog velikog skupa. Policija je odgovorila hapšenjem učesnika i organizatora, uz veliku primenu nasilja i prema novinarima.

Tokom 7. novembra konkretno došlo je do nove serije sukoba ispred kabineta premijera i Ministarstva prosvete. Demonstranti su uspešno izveli akcije molotovljevim koktelima i pirotehnikom, dok je policija morala da upotrebi vodene topove. Tokom sukoba privedeno je 12
ljudi. Uopšte, albanska omladina i studenti pokazali su zavidan kapacitet za borbu.

Umesto utišavanja demonstracija, studentski bojkot obuhvatio je i druge univerzitete. Trenutno se odvijaju svakodnevna studentska okupljanja po univerzitetima, sa opštim blokadama kao sve jasnijim daljim pravcem.

Sa druge strane, predlozi o održavanju dva protesta nedeljno radi “održavanja pritiska” pokazuju nešto dugo. Praktično iste ili slične greške se javljaju, kao što je to pravio studentski pokret u Srbiji. Bez jasnog subjekta, bez jasnog društvenog cilja, bez obuhvatanja problema društva koji prevazilaze “korupciju”, svaki pokret u kompradorskim republikama nužno upada u začarani krug parlamentarizma i legalizma. Krug u kome kompradorske i birokratske strukture daleko bolje “plivaju” nego narodne.

To međutim ne znači da upravo u ovim borbama mase ne dobijaju neverovatno iskustvo koje će praktično razuveriti sve o nužnosti drugačijih oblika borbi