Građanski rat u Jemenu ponovo je buknuo. I dok možemo to posmatrati kao individualan proces, ne možemo reći da je samostalan i nezavistan od opštih događaja na Bliskom istoku. Porazi američkih i izraelskih imperijalista u okviru napada na Iran inicirali su opštu krizu u proizvodnji i nabavci nafte. Moreuz Bab el-Mandeb postao je time još važniji, a sa njim i pitanje Huti pokreta.

Uvod

Tokom 7. septembra započeta je ofanziva kombinovanim napadima snaga Saudijske Arabije i njihovih eksponenata u Jemenu – Predsedničkog saveta. Napadi su započeti na Severu i Zapadu Jemena i odlikovali su se navodno, brzim zauzimanjem nekoliko taktički bitnih lokacija. Međutim, ubrzo će se ispostaviti da su predsedničke snage ništa više do tigar od papira. Usledio je poraz za porazom, a snage Huti pokreta briljirale su ofanzivom niz obalu Crvenog mora koja je (do sada) zaključena uspešnim zauzimanjem cele obale, upravo do strateški bitnog moreuza Bab el-Mandeb.

Sada, front se okreće ka Adenu – prestonici Predsedničkog saveta, a gubici Saudijske Arabije mere su milionima dolara, ako ne i više. Niz vazdušnih baza, aviona, dronova, a najbitnije – naftovoda i rafinerija pogođeni su i izbačeni na duži niz vremena iz upotrebe. Iako je rat daleko od gotovog, on je još jedan vojni i politički debakl imperijalističke politike Saudijske Arabije, a šire i Izraela i SAD-a.

Početak operacija

Kao što smo naveli, tokom 7. septembra napadi su započeti na područjima istoka i juga teritorije kontrolisane od strane Huti pokreta. Napadi su podržani vazdušnim napadima saudijskog ratnog vazduhoplovstva (zvanično: Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo Saudijske Arabije). Posebno žestoki napadi su se javili ka pravcu Džabal Naseh.

Već 8. septembra došlo je do protivudara namenjenih Saudijskoj Arabiji. Vazdušna baza Hamis Mušait i Kralj Halid su pogođene nizom balističkih raketa. Osim toga postrojenja kompanije ARAMCO su pogođena.

Napadi Predsedničkog saveta nastavili su se ka centralnom Jemenu (u smislu teritorije kontrolisane od strane Huta). Snage Predsedničkog saveta uspešno su zauzele teritoriju oko Al-Libnat područja na severu, kao i teritoriju oko Nasr vojnog kampa. Sukobi na jugozapadnom pravcu , u širem području grada Mohe paralelno su se odvijali bez značajnog pomeranja fronta.

Pad Hajsa i pomorski desant

Uspešni napadi Huta rezultirali su zauzećem strateški bitnog grada Hajsa, čime je operativno otvoreno čitavo područje jugozapadnog Jemena. Paralelno sa operacijama vezanim za grad Hajs i šire područje započete su i desantne operacije na ostrva u Crvenom moru. Tako je već 10. septembra došlo do pojave informacija o desantima na ostrva: Haniš al-Kabir, Haniš as-Sahir, Sujul Haniš i Džabal Zukar.

Praktično istovremeno, Huti su zauzeli važnu tačku Džabal al-Umari koja se nalazi na planinskom vencu neposredno uz sam moreuz Bab el-Mandeb. Na taj način Huti su se doveli u izuzetno povoljnu poziciju za zauzimanje grada Dubab, čijim bi osvajanjem praktično kontrolisali šire operativno područje između Hajsa i Dubaba, odnosno uz samu obalu Crvenog mora.

Na suprotnom pravcu, Huti su uspeli da ugroze Predsedničke snage oko grada Taiz. Neposredno uz grad formirana je izbočina dubine približno 40 km, čijim bi odsecanjem ostalo u džepu više hiljada boraca Predsedničkog saveta.

Unutrašnje borbe u kompradorskom taboru i tigar od papira

Ubrzo nakon i baš zbog pada bitnih gradova Hajsa, Dubaba, kao i pretnje od operativnog odsecanja i ugrožavanja grada Taiz, unutar Predsedničkog saveta došlo je do masovnih unutrašnjih sukoba i političkih previranja. Politička vođstva u Adenu započela su otvorenu borbu i optužbe. Međusobne optužbe viših i nižih komandanata za izdaju otkrile su i dalje duboke podele, još uvek prisutne iz ranijeg perioda kada je pored Predsedničkog saveta postojao i niz drugih frakcija koje su međusobno integrisane.

U međuvremenu, Huti su na Taiz lansirali 5 balističkih raketa. Osim toga, izvedeno je i gađanje saudijskih naftovoda, pri čemu je naftovod u blizini Medine teško oštećen. Oblaci crnog dima mogli su se videti i iz satelita, dok je sam požar tinjao preko 8 sati. Upravo ovaj cevovod je bio namenjen da zaobiđe Hormuški tesnac, a njegovo izbacivanje iz upotrebe za najmanje narednih mesec dana već katastrofalno utiče na globalno tržište nafte.

Već 12. septembra je ozvaničeno da je Saudijska Arabija izvršila približno 150 vazdušnih napada u proteklih nedelju dana na Jemen, a da su snage Predsedničkog saveta bile mahom nepostojeće. Konkretno, od pretpostavljenih snaga, oko 80% uopšte nije postojalo u realnosti. Ovo je pokazala i praksa. Nakon brzog zauzimanja zapadnog i strateški možda i najbitnijeg dela, Predsednički savet je sve raspoložive snage ubacio u izbočinu kako bi sprečio operativnu katastrofu za sopstvene snage.

Problemi sa naftom

Katastrofa Saudijske Arabije se nastavila kada je dan kasnije ozvaničeno da će ova država ostati bez nafte za izvoz ukoliko se naftovod ubrzo ne vrati u funkcionalno stanje. U znak odmazde, S. Arabija je nastavila sa vazdušnim i balističkim napadima. Upotrebljeni su kineski dronovi i balističke rakete, kao i avioni britanske i američke proizvodnje. Osim toga, Sever Jemena je izložen artiljerijskim i raketnim napadima. U toku ovog perioda Jemen je uspeo oboriti kineske letelice tipa Wing Long II. Istog dana oboren je i Saudijski F-15 američke proizvodnje. Obaranja letelica imaju već poznat propagandni karakter, pri čemu su Huti u ovom trenutku apsolutno pokazali da se vojnički nalaze iznad kako daleko bogatije Saudijske Arabije, tako i suprotstavljenog Predsedničkog saveta.