Nova narodna armija (NNA) nastavlja da izvodi uspešne akcije, odupirući se žestokim ofanzivama filipinske države. Kompradori dobro znaju da bi opstanak pokreta do izbora 2028. godine bio veliki gubitak i motivacija za revolucionare, kao i narod koji ga podržava. Uprkos žestokoj militarizaciji i ulivanju desetina miliona dolara u razne vojne programe, NNA se uspešno odupire.
Sam karakter kompradorske vojske joj ne dopušta nivo organizacije i discipline potreban da efektivno iskoristi svoju brojčanu i tehničku nadmoć. Zbog nedostatka masovne podrške, ona uprkos skupim obaveštajnim programima ne može da dobije tačne i pouzdane obaveštajne podatke. Zato trupe NNA-a konstantno uspevaju da kontriraju zasedama Oružanih snaga Filipina (OSF) i da uspešno izvode svoje.
Akcije
Primer toga se dogodio 8. septembra na ostrvu Lejte, koje je deo ostrva Visajas u centralnim Filipinima. U tom području OSF je od maja drastično povećao svoje prisustvo i delovanje. U selu gde se dogodio okršaj i okolnim selima OSF od maja izvodi niz operacija koje zove “fokusirane i trajne vojne operacije”. Filipinska država je okršaj pokušala da predstavi kao uspešnu zasedu (krijući svoj gubitak) koja je bila moguća zbog podataka dobijenih od strane lokalaca.
Jaka vojna cenzura nije uspela da sakrije istinu. NNA je zbog ogromne podrške masa koju ima mogla da pribavi precizne obaveštajne podatke o pozicijama vojnika OSF-a i tako ih iznenadi kontrazasedom. Konkretno, u okršaju je učestvovao 93. pešadijski bataljon, dok je sa druge strane učestvovala jedinica NNA – Komanda Mt. Amandevin. NNA je uspela da ubije jednog vojnika OSF-a, dok je takođe pretrpela jedan gubitak – ubijeni borac Erwin Maceda.
Sledeći okršaj se odigrao kao nastavak prvog. Preuzimajući inicijativu nakon uspešnog zaustavljanja operacije OSF-a, borci NNA-a su 10. septembra u istoj oblasti izveli akciju uznemiravanja. Tačnije, oko 18:00 trupe NNA-a su u napadu ubile čak tri vojnika OSF-a, čije smrti zajedno sa onom u prethodnoj akciji filipinska država i dalje pokušava da prikrije.
Obe akcije su se dogodile usled žestoke ofanzive OSF-a u toj oblasti. Iako nije došlo do sličnih akcija u drugim oblastima od prethodnog izveštaja, pripreme istih su u toku. Filipinska država je u tom periodu u više navrata izvela represalije nad lokalnim stanovništvom gde je delovala NNA, a posebno nad onim najbližim članovima porodica boraca NNA-a. Represalije rade isključivo kada i sam pokret pravi greške, usled čega nastaje žestoka demoralizacija. Dok su pripadnici pokreta motivisani, takve akcije filipinske države mogu poslužiti samo kao motivacija pripadnicima i daljoj radikalizaciji masa.
Svetska fašizacija
Sve češći okršaji između progresivnih snaga i filipinske države nisu izolovana pojava. Filipini kao deo kapitalističkog lanca imperijalizma i ujedno i jedna od njegovih najslabijih karika imaju veoma povoljne okolnosti za razvitak revolucije.
Kompradorska buržoazija na čelu polukolonija od Južne Amerike, preko Balkana i sve do Filipina pod pritiskom svojih imperijalističkih gazda i usled duboke kapitalističke krize velikim naporima pokušavaju da unište progresivne pokrete u “svojim dvorištima”. Posebno je to istinito za revolucionarne pokrete kao što su oni u Indiji i Filipinima, gde su napadi kompradora posebno brutalni i veliki.
Ipak, prava snaga tih pokreta leži u njihovim vezama sa masama koje neće nikada biti ukinute i u sposobnosti da prepoznaju svoje greške. Oba pokreta su priznala da su glavni razlozi za gubitke tokom tih napada osim opšte fašizacije i posledične militarizacije svetskog kapitalizma, njihove sopstvene greške i slabosti. Zato ti pokreti stalno rade na iskorenjivanju pogrešnih linija i ljudi koji ih zagovaraju a ne vide ili ne žele da vide da tako štete pokretu. Filipinski pokret trenutno prolazi kroz Treći veliki rektifikacioni pokret, čijom je uspešno realizacijom jedino i moguće obustavljanje napada filipinske države i preuzimanje inicijative.