Izraelska politika tiranije nad narodom Libana ne prestaje. Organizovanje šovinizma, rata, religioznih trvenja, političkih frakcija i na kraju krajeva bombardovanja, pljačke, likvidacija – to je potpis Cionizma u Libanu. Od 2. marta, izraelske snage su u Libanu ubile najmanje 3.666 ljudi, dok je preko 11.000 ranjeno.
U poslednjih 10 dana na Jugu Libana došlo je do značajnih borbi tokom kojih je Otpor sistematizovano nanosio udare po živoj sili, oklopu, transportu, artiljerijskim i drugim pozicijama izraelske vojske. Udžbenički primeri gerilskog rata primenjeni u modernim uslovima. Sa druge strane, Izrael nemilosrdno bombarduje zonu Južnog Libana,kao i Bejrut,Tir i niz drugih naselja i gradova. Kolone izbeglica širom Libana samo predstavljaju jednu stranu novčića, na čijoj se suprotnoj strani nalaze zapaljene kolone izraelskih tenkova i oklopnih vozila.
Dejstva
Od kraja maja Otpor zasigurno pogodio najmanje 5 Merkava tenkova, nekoliko Namer oklopnih vozila, D9 oklopni buldožer i više desetina izraelskih pešadinaca. Pravi broj izraelskih žrtvi ovog rata je u svoj verovatnoći veći. Prema određenim navodima, u svim proteklim sukobima došlo je do 400 pogodaka na izraelske tenkove. Sve i kada bi taj broj bio dva do tri puta bio uveličan, to bi predstavljalo stravične gubitke. Nepregledni niz video dokaza pak, pokazuje da takav broj nije daleko od istine. Najveći broj pogodaka ostvaren je upotrebom lokalno proizvedenih FPV dronova, raketnim baražima i artiljerijskim dejstvima. Posebno interesantan podatak jeste da Otpor sva dejstva izvodi pod potpunom izraelskom vazdušnom kontrolom, na terenu koji izuzetno i pogoduje dejstvu avijacije.
Samo u toku 5. juna, snage Otpora su u jednom danu 27 puta gađale izraelske snage. Između ostalog, na nebu iznad Zapadne Beke targetiran je i BPL tipa Hermes 450. Izraelska kasarna “Zar’it” koja se nalazi u Severnoj Palestini je takođe gađana 1.6.2026. godine.
Politički osvrt
Ove borbe se ne mogu posmatrati van političkog konteksta izraelske i američke politike. Brojanje zapaljenih tenkova, vozila svakako predstavlja ohrabrujuću statistiku, ali one tek predstavljaju deo opšte borbe. Ovaj talas napada događa se nakon izraelskog poraza u međunarodnoj politici nakon objektivno više neuspešnih kampanja protiv Irana. Ne samo što su američki imperijalisti skrajnuli izraelske u pregovorima, već i domen Libana polako počinje da politički izmiče. Targetiranje izraela 8. juna od strane Irana, baš zbog neprestanih izraelskih napada na Liban samo je potvrda povećavanja uloga i odraz nemoći izraelske vojske da nametne interese izraelske kolonijalne politike.
Uprkos tome, klasna osnova koja čini sadašnji izrael, kao i njegove najveće saveznike i dalje opstaje. Na glave naroda Libana, Gaze i Palestine spuštaju se hiljade bombi i granata, istovremeno uvećavajući profite globalne monopolističke hobotnice. Savezi banki, industrija, birokrata i političara nemilosrdno gaze čitave narode iz čisto profitnih motiva. I uprkos tome što su njihove vojne pobede diskutabilne (ili otvoreno nepostojeće), njihove finansijske pobede su ogromne. Uprkos tome, borba svih bliskoistočnih naroda predstavlja jedan od najvažnijih frontova koji uništava nestabilne buržoarske saveze i ogoljava njihove trule temelje.