Protesti i neredi u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) usmereni protiv ICE 1 osciluju u intenzitetu, ali ne prestaju. Zbog žestoke represije države nad narodom, grupe otpora postaju sve sposobnije, a mase sve manje veruju u liberalni pacifizam.
Štrajk glađu u jednom od koncentracionih logora, zbog čega je i došlo do sukoba, pokazuje sve organizovaniji otpor. Kidnapovani ljudi shvataju u kakvoj se situaciji nalaze i vide organizovani otpor kao jedini način da se izbave. Istovremeno, sve veći broj ljudi želi da pruži otpor ne samo ICE i Trampovoj administraciji, već i opštoj fašizaciji Amerike.
Sukobi ispred “Delaney Hall”-a
Otpor protiv ICE je nakon borbi u Januaru krajem maja ponovo poprimio masovni i organizovaniji karakter. Naime, zatvorenici u koncentracionom logoru “Delaney Hall” u Nju Džerziju su 22. maja započeli štrajk glađu. Pošto je narod u toj državi većinom liberalno2 orijentisan i administracija je iz redova Demokrata, brzo je došlo do zaoštavanja sukoba na liniji lokalna-federalna država. Demokratska administracija je to iskoristila da se sukobi sa federalnom državom i poslala je više svojih funkcionera.
Liberali koriste tenzije kao instrument za pregovore, čim se stvari izmaknu kontroli veoma brzo se sklapa savez sa drugom frakcijom buržoazije i zajedno guše pobunu. Tenzije su se dizale oko nedelju dana, nakon čega su demonstranti počeli sa radikalnijim akcijama, a država to iskoristila za žestoku reakciju.
Tako su se u petak 29. maja sukobili okupljeni demonstranti i policija. Na iznenađenje policije, demonstranti su uspeli da pruže bolji otpor od očekivanog. Policija je bila primorana da izvede konjicu i da baci ogromnu količinu suzavca.
Demonstranti su bili dobro opremljeni sa efikasnim gas maskama, šlemovima, improvizovanim štitnicima za telo i štitovima i sličnim. Kasnije je otkriveno da su imali razvijenu logistiku za nabavku i distribuciju potrebne opreme, kao i mobilne logističke i praktično komandne stanice u vidu šatora u svojoj pozadini.
Smena federalne i lokalne policije
Umorni od sukoba i u strahu da će se ponoviti sukobi sledeći dan, pao je dogovor gradonačelnika Demokrate sa federalnom državom da lokalna policija zameni federalnu ispred koncentracionog logora. Smena je imala i propagandnu ulogu, gde se lokalna policija pod komandom Demokrate čini manje neprijateljskom od federalne pod komandom Trampove administracije.
Pokušavajući dalje da spusti tenzije, gradonačelnik je uveo policijski čas za teritoriju oko koncentracionog logora. Međutim, to nije sprečilo narod da se ponovo vrati. Došlo je ponovo do sukoba, ali se nakon nekoliko dana brojnost smanjila.
Policija je potisla demonstrante, hapseći ukupno preko 100 ljudi uništavajući im i mobilne stanice. Demonstranti i dalje drže prisustvo oko logora i pokušavaju da sabotiraju operacija ICE, ali sa daleko manjom brojnošću.
Sasvim je moguće da će na toj lokaciji u sledećih nekoliko dana ponovo doći do sukoba. Bitnija stvar je da će se sukobi naroda i države uopšte sigurno nastaviti i zaoštriti na nivou čitave zemlje.
ICE kao lična vojska Trampove administracije
Zbog velike ekonomske i posledično političke i socijalne krize u kojoj se Amerika nalazi, sukobi između frakcija buržoazije su dostigle istorijski vrhunac. Sa obzirom da buržoazija ima potpunu moć nad masama, ona uspeva da njima ovlada ideološki i da ih koristi u svoje svrhe. Kada se na to doda i istinski klasni otpor masa fašizaciji države, dolazi se do današnjeg veoma polarizovanog društva.
Zato akcije ICE nailaze na veoma različite reakcije u zavisnosti od države i grada u kome je najaktivniji u momentu. Federalna država shvata situaciju i testira puls u raznim gradovima, kako bi videla gde kako da pristupi.
Pretežno republikanske države imaju administracije koje veoma rado i otvoreno sarađuju sa ICE. Sa druge strane, pretežno demokratske države imaju administracije koje se protive ICE i otežavaju im rad, primarno kroz kočenje projekata izgradnje ustanove gde se stavljaju kidnapovani ljudi. Naravno, protivljenje je prvenstveno zbog interesa i drugačijeg pristupa eksploataciji naroda, a ne ideoloških razloga.
Zato je Trampova administracija razvila strategiju kojom može imati konstantan broj kidnapovanja, dok se istovremeno probija u demokratske države. Najveći priliv zatvorenika jeste u republikanskim državama, gde imaju izgrađenu infrastrukturu koju svakodnevno proširuju. U demokratskim državama ICE se dobrim delom koristi za izazivanje nereda i uvođenje terora. Slanjem pešadije u države sa demokratskim administracijama, federalna država preuzima ulice, dok istovremeno pravno pritiska funkcionere da popuste sa otporom.
Takva strategija je više puta bila uspešna u iznuđivanju koncesija, pomoću kojih je ICE počeo i u tim državama da gradi infrastrukturu. U navedenom slučaju smo isto to videli, kada su federalna i lokalna vlada sarađivali u suzbijanju demonstranata. Sasvim je sigurno da će nakon sukoba ICE pojačati tu prisustvo, ali će organizaciono, ulično i ideološko iskustvo poslužiti masama za sledeći put, kao što je i sada.
Pojačana represija
Trampova administracija je već praktično preuzela izvršnu granu vlasti. Nije na tome stala, već je nastavila i sa preuzimanjem sudske i zakonodavne. Administracija je smenila brojne sudije za svoje lojaliste, koji su počeli da dele veoma teške kazne protivnicima režima.
Na isti dan kada su počeli sukobi naroda sa državnim snagama u Nju Džerziju, troje demonstranata uhapšenih u junu prošle godine zbog borbi protiv ICE su dobili teške kazne. Uprkos manjku dokaza, donešena je presuda koja nosi šest godina zatvora za optužene. To nije prvi slučaj gde su ljudi uhapšeni na demonstracijama protiv ICE dobili takve kazne, ali postavlja dalje presedan.
Time se postiže i efekat mnogo žešćeg otpora, jer ljudi više neće verovati da će ih pravni sistem spasiti. Daće sve od sebe da ne budu uhapšeni, pružajući otpor hapšenjima, a sam rad će im biti konspirativniji.
Građenje otpora
Sukobi naroda sa državnim snagama u Nju Džerziju pokazuju da narod želi da se bori, ali trenutno nema subjekta koji bi ga poveo. Istovremeno, subjekta nema, jer vera u liberalizam i “pravnu državu” su još uvek duboko ukorenjeni u um Amerikanaca.
Sve dok se ne slomi ta slepa odanost buržoaskoj državi, ne postoji mogućnost za masovnim organizovanim otporom. Svodiće se do tada na dve glavne stvari. Povremeno omasovljanje otpora, koje nastaje uglavnom kao rezultat borbi frakcija buržoazije, ali nema organizaciju i ideološku podlogu da narod sam može da vodi borbu. Drugo su individualne organizovane militantne grupice, koje će se kaliti i pružati velike probleme američkoj državi. One će biti nukleus koji će pod pravim okolnostima moći da povede mase u organizovani otpor, a kojem država neće imati snage da se olako suprotstavi.
- (United States Immigration and Customs Enforcement – Agencija za imigraciju i carine Sjedinjenih Američkih Država) ↩︎
- U tekstu će se dalje koristiti liberalno i republikansko u smislu podrške Demokratskoj i Republikanskoj partiji. Obe partije jesu naravno buržoaske partije, a sama podela među narodom oko pripradnosti jeste u većini slučajeva samo korišćenje masa od strane buržoazije. ↩︎