Početak
Demonstracije u Ekvadoru opet su se zaoštrile 7. novembra ove godine. Tada su izbila ogromna okupljanja širom zemlje, sa glavnim tačkama u Gvajakilu, Kuenki i u glavnog gradu Kitu. Ovaj niz demonstracija može se pratiti do oktobra prošle godine, kada je širom zemlje došlo masovnog nezadovoljstva oko porasta cena goriva. Najnoviji talas protesta proširio je svoje zahteve, obuhvatajući i probleme zdravstva, obrazovanja i rastućeg kriminala i nasilja u državi.
Razvoj događaja
Ekvadorski predsednik, Danijel Noboa, nastavlja da brani svoje “ekonomske reforme”. Primer takvih su rez od 126 miliona dolara za visoko obrazovanje – neophodne za stabilizaciju ekonomije. Narod Ekvadora jasno nije pao na ove izgovore buržoaske vlasti. Vlada je stoga proglasila vanredno stanje u više opština širom države kao odgovor na demonstracije. Tokom demonstracija narod se više puta sukobljavao sa policijom, koja je koristila suzavac i motorizovane jedinice u nadi da potisne narod na ulicama. Uhapšeno je preko 2000 ljudi u svega 2 dana (u periodu između 7 i 9 novembra), i više desetina je povređeno. Vlada ne priznaje da je bilo ko zadobio teške povrede tokom nereda.
Uprkos merema represije koje koriste bezbednosne snage države, narod još uvek nije posustao. Protesti su izuzetno radikalnog karaktera, obuhvatajući veliki deo ekvadorskog društva. Na ulicama su radnici pod rukovodstvom svojih sindikata, domorodačke zajednice, kao i udruženja studenata i pacijenata. Ove različite socijalne grupe ujedinila je upravo sama kriza kapitalističkog sistema koje prolazi ova država. Narod za sada ne odustaje od ulice, a buržoaskoj vladi je sve teže i teže da obuzda pobunjene mase na ulici.