Već smo govorili da demonstracije u Albaniji ne predstavljaju samo još jedan izliv besa. Govorili smo da ovo nisu samo još jedne demonstracije i da koren ne treba tražiti u fragilnim objašnjenjima liberalnih propagandista. Da, mase jesu nezadovoljne korupcijom, inostranim projektima, katastrofalnom situacijom. Međutim, to nije skup nezavisnih činioca. Naprotiv, to su sistemske boljke, jasno ocrtane ne samo u Albaniji, već i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i drugim balkanskim državama. Čak i u imperijalističkim državama poput Francuske, pokazuje se realno lice u kojem kolonijalna geta i dalje postoje na periferijama blještavih prestonica. Klasna struktura kapitalističkog društva izbija na površinu sa svom svojom prljavštinom.
Kratka rekapitulacija
Još u utorak 13. oktobra došlo je do (iz početka) mirnih demonstracija studenata u Tiranu. Zahtevi demonstranata bili su jasni, i ticali su se poboljšanja uslova obrazovanja. Nedugo zatim, došlo je do nasilnih demonstracija, do žestokog odgovora policije i do omasovljenja demonstracija. Mladi, stari, studenti, radnici – slili su se u Tiranu, a u međuvremenu i drugi gradovi Albanije pridružili su se buđenju masa. Sada, demonstracije ulaze u svoj peti dan i počinju da jasno pokazuju neke svoje tendencije.
O novim događajima
Od početka demonstracija spaljene su zgrade ministarstva obrazovanja, finansija i unutrašnjih poslova. Osim toga, napadno je i sedište Vlade, zgrada Parlamenta kao i više banki. Ovo upravo govori da bes masa nije usmeren “u prazno”, kako to buržoaski mediji često navode. Naprotiv, mase demoliraju simbole (i funkcionalne elemente) samog političkog i ekonomskog sistema. Drugim rečima, mase deluju instiktivno i anarhično, ali i tačno.
Odgovor policije je i više nego brutalan. Tokom jednog od prebijanja, demonstrantu je polomljena noga naočigled ostalih protestanata. Pored uobičajenog prebijanja, šok bombi, suzavca i vodenih topova policija je iskoristila i gumene metke. Brutalnost policije, kao i u Francuskoj, više se ni ne krije, već postaje otvoreni dekret vladajućih struktura šta čeka one koji se drznu da nasrnu na vlast kapitala.
Ono što demonstracije u Albaniji čini posebno zanimljivim je njihov odnos ka Srbiji. Prema neproverenim informacijama, pomoć albanskoj žandarmeriji je upravo stigla od strane srpske policije. Iako ova informacija nije potvrđena, ona je po svoj prilici tačna, jer metoda pozajmljivanja represivnih snaga je već uobičajena među balkanskim kompradorima. Ovo još jednom potvrđuje jalovost nacionalističke propagande na Balkanu.
Dok se mase truju najodvratnijim šovinizmom, sami kompradori aktivno rade na očuvanju svoje vladavine i združeno “biju” pobunjene mase: bilo to u Srbiji, Albaniji ili negde drugo. Sa druge strane, albanski studenti kako sami navode, vrše razmenu iskustva sa srpskim po pitanjima organizacije.
Prema dostupnim informacijama, povređeno je preko stotinu ljudi (a sasvim moguće daleko više). Broj povređenih policajaca je 97, dok je 152 ljudi uhapšeno. Uprkos snažnim demonstracijama, premijer Rama odbija da podnese ostavku, pokušavajući da otupi oštricu borbe ponudama za “dijalog”. Ponovo se pokazuje da nasilje na ulicama nije dovoljno, ukoliko nije pridruženo organizovanom političkom delovanju. Međutim takođe, pokazuje se ponovo da otpor jeste put i otpor jeste rešenje.