Ulazak humanitarne pomoći u Gazu
Izrael je nakon ogromnog i dugotrajnog spoljašnjeg pritiska, ali i kao deo svoje strategije preciznog izgladnjivanja Palestinaca dopustio ulazak veoma male količine humanitarne pomoći u Gazu. Nakon dugo vremena, 27. jula je dopušten ulazak samo 50 kamiona, dok je minimalna količina hrane Gazi potrebna da bi se izbegla glad višestruko veća.
Osim dostavljanja humanitarne pomoći zemljom arapske države u Zapadnoj Aziji, koje se predstavljaju kao veliki prijatelji “bratskog” palestinskog naroda, poslale su prvi put pomoć vazdušnim putem posle pola godine. Humanitarna pomoć se nažalost sastojala samo iz četiri vazdušna desanta, od kojih je jedan završio u “opasnu zonu” – zone u koje palestinski civili ne mogu da zalaze, pošto u njima izraelska vojska ubija svakoga na licu mesta.
Dopuštanjem humanitarne pomoći Izrael pokušava da predstavi svetu želju za prekidom gladi u Gazi. Ovime ne samo što pokazuje da je on i odgovoran za glad u Gazi, jer je ovo mogao da uradi bilo kada ranije, nego i pokušava da skine pritisak sa sebe.
Privremeni prekidi vatre i precizno izgladnjivanje
Humantirana pomoć je ušla tokom privremenog prekida vatre, koje je izraelska vojska počela da praktikuje. Vođena prethodnim iskustvom dugotrajnijeg prekida vatre, nalik onome u januaru, izraelska vojska ne želi da da vremena Otporu da se reorganizuje, kao ni odmor palestinskim civilima od genocida. Privremenim prekidima vatre ona može da dopušta one količine humanitarne pomoći koje su dovoljne da se genocid nastavi onom brzinom koja odgovara Izraelu, odnosno metod preciznog izgladnjivanja.
Izraelu odgovaraju dva ishoda – potpuno etničko čišćenje Palestinaca tokom sadašnjeg genocida i anektiranje Gaze ili ako ne to, barem postavljanje marionetske vlade preko koje će koristiti Palestince kao jeftinu radnu snagu u izgradnji sadašnjeg Izraela i budućih izraelskih naselja unutar Gaze (što će koristiti da vremenom proteraju Palestince iz Gaze, nalik Zapadnoj obali).
Sa obzirom da je cilj Izraela etničko čišćenje Gaze, ali da zbog Otpora i međunarodnog pritiska ne može “previše brzo” da ubija Palestince, način na koji hoće da protera Palestince jeste slamanjem volje Palestinaca. Logika je da ako protera sve Palestince na jug i nanese dovoljno patnje, Palestinci više neće hteti da se bore i pobeći će u Egipat i dalje u neke druge zemlje sa kojima se Izrael dogovori, umesto da čekaju svoju neizbežnu smrt u Gazi. Međutim, upravo zbog dobro vođene nacionalnooslobodilačke borbe palestinskog naroda od strane Otpora i slobodarskog duha Palestinaca, Izrael ne uspeva u svojim ciljevima.
Pokušaj delegitimizacije Otpora
Prvobitni izraelski pokušaji da izvrši puč sa grupom palestinskih izdajnika unutar Gaze i postavi marionetsku vladu su prošli katastrofalno. Svi saučesnici su uhvaćeni i kažnjeni. Od tada, Izrael pokušava da ojača bande unutar Gaze koje će bilo šta uraditi za ličnu korist.
Kad god treba da uđe humanitarna pomoć izraelska vojska javlja unapred ovim bandama vreme ulaska i rute, tako da osiguraju pljačkanje za koje će kasnije okriviti Otpor (nešto što je više visokorangiranih oficira u izraelskoj vojsci priznalo da se radi). Iste bande zatim prodaju ova dobra na pijacama za ogromne cene, profitirajući i stičući moć.
U nekim oblastima je ovaj način funkcionisanja postao toliko efikasan da je Izrael dao određenu autonomiju ovim bandama, koje su nazvale sebe Popularnim jedinicama. Iako su već osvanuli članci u Zapadnim novinama o ovim slobodnim zonama i o dolasku na hiljade Palestinaca u njih, za tako nešto nema nikakvih dokaza.
Napadi Otpora
Otpor je 28. maja izbacio prvi video serije operacija po imenu Davidovo kamenje. Od kraja maja do kraja jula Otpor je izveo više akcija koje spadaju pod Davidovo kamenje, ubijajući na desetine izraelskih vojnika i uništavajući izraelski oklop.
Kontinuarno izvođenje ne samo kompleksnih akcija, već i ovakvih serija operacija pokazuje da Otpor zadržava komandnu strukturu u svim delovima Gaze i da nijedna izraelska jedinica na području Gaze nije sigurna. Pokazuje i to da su izraelski gubici daleko veći nego što Izrael to priznaje – činjenice koje stalno ponavljamo, zbog ogromne antipalestinske cenzure i propagande.
Osim akcija koje spadaju pod navedene operacije, Otpor svakodnevno izvodi izolovane manje akcije u kojima malo po malo lomi izraelsku kopnenu vojsku. Pod njih spadaju minobacački napadi raznim kalibrima, napadi ručnim raketnim bacačima, detonacije improvizovanih eksploziva protiv pešadije i oklopa, snajperski napadi itd. Redovne mete napada Otpora su takođe i militarizovana izraelska naselja u okolini pojasa Gaze, koja služe kao logistički čvorovi za izraelsku vojsku u Gazi.
Izraelske greške
Otpor koristi veliku prednost izraelskog neučenja na svojim greškama na taktičkom nivou. U velikom broju snimaka se mogu videti tenkovi bez pešadije, pešadija koja stoji na prozorima, izlazak iz tunela koji se nalaze odmah pored ili ispod izraelskih pozicija itd.
Izraelska vojna cenzura, koja u potpunosti kontroliše informacije i predstavlja nerealnu proizraelsku sliku svetu, a posebno izraelskom društvu i svojim vojnicima, delimično i pomaže Otporu. Izraelski vojnici ne znaju o pravim gubicima i manjku kontrole koju izraelska vojska zapravo ima na terenu, te ne poštuju osnovnu vojnu disciplinu i redovno prave greške koje ih koštaju života.