Masovni protesti održani u nedelju 14. juna protiv G7 samita u Ženevi, Švajcarskoj, pretvorili su se u nerede. Protesti u Švajcarskoj traju već danima, a skup svetskih lidera izazvao je dodatne društvene nemire zbog sve većih ekonomskih i društvenih problema.
Osim protivljenja samitu G7, demonstranti su protestovali za bolje radne uslove, zaštitu životne sredine i za prava žena, po čijem je manjku Švajcarska poznata. Švajcarska država je pred protest postavila jake policijske snage po gradu, ali to nije bilo dovoljno da zastraši demonstrante.
Državi je bilo bitno da ne dođe do incidenata, kako bi očuvala privid Švajcarske kao uspešne kapitalističke liberalne demokratije. Na kraju je došlo do nereda, koje je ogroman broj pripadnika represivnih snaga ugušio uz velike napore.
Tok događaja
Organizatori protesta su protest nazvali “NOG7”, a sami skup je organizovalo oko 60 različitih levičarskih organizacija. Ekonomske krize, sve veća svetska fašizacija i pripreme za sledeći međuimperijalistički rat su napravili uslove da brojne levičarske organizacije sve češće prave taktičke saveze.
Oko 20 000 demonstranata došlo je u centar Ženeve. Među njima se našlo i 300 do 600 maskiranih demonstranata, koji su brzo preuzeli inicijativu i sukobili se sa snagama reda. Oni su se organizovano podelili u grupe koje su zauzele više tačaka. Na tačkama su digli barikade napravljene od granja, građevinskog materijala, bicikala i ostalog, koje su zatim zapalili. Zapaljene barikade su služile da otežaju vidljivost policiji, mogućnost brzog uklanjanja barikada, ali i radi psihološkog efekta.
Demonstranti su na policiju bacali baklje i kamenice i efikasno su koristili vatromet kako bi držali kordone policije na distanci. Okršaji su dugo trajali, a demonstranti su tokom nastupanja i povlačenja nanosili materijalnu štetu državi u vidu napada na biznise i ličnu imovinu kapitalista.
Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima. Oko 7 000 policajaca je u tom trenutku bilo prisutno u Ženevi, a tokom borbe je povređeno nekoliko desetina ljudi. Tokom samita, vlasti su mobilisale dodatnih 4 000 vojnika koji su pomagali policiji u proverama i potpunom zaključavanju grada.
Ukupno je 550 osoba saslušano, 30 njih je zadržano, a čak 27 graničnih prelaza je zatvoreno kako bi se sprečio ulazak demonstranata u Francusku. Neredi su dugo trajali, a poslednji okršaji su se završili kasno tokom noći.
Laži medija i države
Zapadni mediji tvrde da su protesti bili mirni sve dok “maskirani ljudi” nisu ušli i počeli paliti automobile i lomiti stakla. Međutim, iako je veoma mali deo došao opremljen za borbe sa policijom, dosta demonstranata im se pridružilo u okršajima sa policijom.
Medijima je to promaklo, a ono upravo pokazuje da je nezadovoljstvo naroda prema politici imperijalista i ekonomskim teškoćama kući ogromno. Represivne snage danima prete kako će svi koji su učestvovali u neredima biti “privedeni pravdi”.
Besni zbog malog broja uhapšenih i zadržanih, kao i lošim odgovorom policije, pokušavaju da se osvete masama. Sa druge strane, nasilje policije i represivne mere preduzete na nivou cele zemlje, a u cilju zaštite samita, izazvale su oštre odgovore raznih elemenata.
Skup kao odgovor na G7
Veliki međunarodni samiti, poput G7, su pozornica na kojoj se svetska buržoazija iz dogovara o daljoj podeli resursa. Istovremeno koristi priliku da ojača represivni aparat i prikrije sopstvene krize.
Zbog svetske krize kapitalizma, pozicije radnika u imperijalnom centru su prodrmane, to uključuje i Švajcarsku. Iako je sam protest bio savezništvo malograđanskih socijalista i revolucionarnih organizacija, sam čin nasilne borbe, pokrenut od strane takozvanih “maskiranih”, a podržan od strane masa na ulici, dokazuje da je situacija dovoljno izvesna čak i u imperijalnoj srži. Buržoaska maska “mira” i “stabilnosti” polako puca.