Izrael nastavlja svoje napade otvaranjem novog fronta na jugu Gaze dok istovremeno izvodi operacije na severu. I dok na severu izraelske snage teško prodiru u urbanija područja, na jugu su ostali praktično zakovani u mestu od siline otpora na koju su naišli. (Mapa situacije)Ukoliko se uzme u obzir žilavost koju je pokazala komandna hijerarhija palestinskog otpora, može se sa relativnom sigurnošću zaključiti da u vojnom smislu Izrael doživljava neuspeh. Nakon paradoksalne situacije da jedna država objavi rat jednoj organizaciji, a u praksi čitavom jednom narodu (što je kroz istoriju bio modus operandi imperijalista i fašista), Izrael je praktično doživeo poraze na propagandnom, taktičkom i operativnom, a ako se ovako nastavi i na strateškom polju. Inicijalno pravdanje suštinski genocidne politike je doživelo neuspeh, nakon čega se prešlo i u otvoreno zagovaranje nekih novih “konačnih rešenja”, koja su međutim kroz snagu palestinskog otpora ostala mrtva slova na papiru. Taktičke čepove koje armija na terenu nije uspela da probije, kompenzovalo je vazduhoplovstvo divljačkim bombardovanjem bolnica, škola, ministarstava i svega ostalog što sadrži četiri zida i krov. Kroz istoriju ovakvi potezi su uvek oslikavali očaj i ishitrenost agresora i stvarali pogodan teren za urbani otpor. Palestinski otpor je ogolio i licemerje susednih arapskih režima koji su u genocidu pronašli sopstvenu kalkulaciju i umesto direktnije podrške prešli na stranu tihe i tajne diplomatije. Poput Španije nekada, Palestina sada je ogolila surovu istinu da potlačene mase imaju saveznika jedino u sebi samima, ali kao i tada, tako i sada je jasno da budućnost pripada upravo tim pokretima i da se zametak budućeg sveta upravo nalazi u cevima svih onih čije oružje grmi za slobodu.