Radnici i studenti Francuske ujedinili su se 20. septembra da protestuju protiv policijskog nasilja i predloženog novog zakona koji bi policiji dao još veće pravo na upotrebu sile, koji je narod s pravom prozvao „dozvola za ubistvo”. Taj zakon potekao je direktno iz desničarsko-neoliberalnih krugova vladajuće koalicije, izrađen pod snažnim pritiskom policijskih sindikata i uz podršku ekstremne desnice. Pod izgovorom „jačanja bezbednosti”, vladajuća klasa francuske države zapravo pokušava da legalizuje državni teror i obezbedi mehanizam za brutalno gušenje štrajkova i nemira koji neminovno prate njene mere štednje.
Buržoaska država je na bunt odgovorila još jačom represijom. Demonstranti su pretučeni, na njih je pucano gumenim projektilima i gađani su suzavcem od strane policije u punoj ratnoj opremi. Žarišta sukoba ubrzo su se proširila širom zemlje — od Pariza, a naročito njegovih radničkih predgrađa, pa sve do Liona, Marselja, Tuluza i Nanta.
Dok desničarski mediji i političari sistematski plasiraju lažne narative o “bunama imigranata”, stvarne uzroke treba tražiti u dubinskoj eksploataciji, sistemskom rasizmu, nemaštini i urušavanju javnih službi. Nije reč o etničkim sukobima, već o buntu radničke klase protiv sistemskog ugnjetavanja, što potvrđuju i učenici koji blokadama škola širom Francuske skreću pažnju na katastrofalno stanje u obrazovnom sistemu i izostanak bilo kakve perspektive.
Sukobi kao posledica duboke krize
Za sad ima više od 1500 privedenih i stotine povredjenih, među kojima je veliki broj maloletnika – od kojih su mnogi zadobili trajne invaliditete od gumenih metaka i šok-bombi.
Takva razmera represije jasno ukazuje na duboku krizu legitimiteta francuskog kapitalističkog poretka. Država više ne može da vlada ustupcima i socijalnim dijalogom, već se isključivo oslanja na goli aparat prinude, a sadašnji talas pobune je još jedan u nizu. Povezivanje studenata, učenika i radnika pokazuje da nezadovoljstvo nije izolovano — „bune imigranata” su samo rasistički mit desnice skrojen da podeli radnike, dok se na ulicama Francuske u stvarnosti odvija otvoreni klasni sukob.