Tokom 23. maja došlo je do sukoba u Srbiji između policije i drugih režimskih snaga sa jedne, i demonstranata sa druge strane. Tokom sukoba je povređeno više demonstranata i policajaca. Zvaničan broj uhapšenih je 23, ali pravi broj je daleko veći.
Uprkos nacionalističkom oportunizmu tzv. studentske linije i dugotrajnom zatišju izazvanog objektivnim taktiziranjem i pripremanjem za izbore te iste strane, tenzije u Srbiji su daleko od zatišja.
Tok događaja
Sukobi su se odigrali u samom centru grada, nakon velikog protestnog skupa u Beogradu. Iako je studentski pokret zvanično organizovao protest, on je odavno organizaciono uništen i za razliku od studentskih masa ranije, sada njime upravljaju grupice studenata usko povezane sa predstavnicima raznih linija buržoazije.
Prvi sukobi su počeli ubrzo nakon kraja protestnog skupa u 20h. U neposrednoj blizini režimske teritorije koja se nalazi na Pionirskom parku, a poznata je kao “Ćacilend”. Tačnije, počeli su na dve tačke – kod Andrićevog venca, između Starog Dvora i Predsedništva, i na uglu bulevara Kralja Aleksandra i Kneza Miloša.
Bilo da su sukobe započeli ubačeni elementi ili ne, inicijalni sukobi su započeti na mestima povoljnim za policiju, a taktički veoma nepovoljnima za mase. Policija, pošto je imala inicijativu i naučila iz prethodnih iskustava, predvidela je kretanja masa i isplanirala zasede.
Početni sukobi
Kod Andrićevog venca su pojedinci počeli da bacaju jake petarde i baklje na policijsku brigadu (jedinica u oklopima, sa štitovima i prepoznatljivim belim šlemovima), koja je već bila postavljena, a koja je tu imala prednost višeg terena.
Mase su imale samo tri smera povlačenja. Ka parku suprotno od policije gde se stvorilo usko grlo, a u čijem uskom prolazu su inspektori u civilu nadgledali okupljene da bi hapsili prethodno uočene. Nazad ka Slaviji, gde su se već rasporedile jake policijske snage i odakle su počele da se kreću polako ka Predsedništvu, da bi napravili zasedu potisnutoj masi u toj ulici. Treći smer je bio ka Terazijama, gde nakon razbijanja u tri smera mase nisu imale dovoljne brojeve za veliku površinu.
U Kneza Miloša je bila ista situacija, gde su policijske snage jedan deo mase potisle nazad ka Slaviji, a drugi deo od “Ćacilenda” kroz bulevar Kralja Aleksandra.
Jedan deo mase koji se sada povlačio od Predsedništva ka Slaviji je pružao otpor, primoravajući kordone policije više puta da stanu i da se blago povuku. Policija je gađana jakim petardama, bakljama i kamenjem, a demonstranti su koristili i duge šipke i motke kako bi sa distance mogli da udaraju po kordonima.
Najveći deo mase se nalazio na bulevaru Kralja Aleksandra, gde su pružali i najveći otpor. Međutim, veliki deo mase nije očekivao sukobe i došao je većinski nepripemljen, a same mase studenata, koje su bile organizacioni predvodnici, nisu došle ni opremljene ni organizovane.
Dalji sukobi
Policija je sa kordonima pešadije i vozilima pripremljena stala na raskrsnicu i sačekala dolazak žandarmerije (najbolje opremljena i obučena jedinica srpskog režima, prepoznatljiva po crnim šlemovima) iz Takovske ulice. Demonstranti su se našli u zasedi sa dve strane i jedini smer povlačenja je bio niz bulevar.
Tako je policija brzo razbijala okupljene, terajući ih niz bulevar i spremajući još jednu zasedu u Tašmajdanskom parku. Mase su uspele da na brzinu naprave blokadu kontejnerima kod Pravnog fakulteta, gde su uspele da na kratko zadrže policijske snage, gađajući policijsku pešadiju i vozila čime su stigle. Ipak, nije bilo dovoljno i oklopna vozila i tamići su brzo počistili blokadu, a zatim je pešadija napala svakoga ko se našao u blizini.
Većina mase je uspešno pobegla na Pravni fakultet, odakle je kasnije izašla i napravila novu blokadu kada su policijske snage nastavile ka Vukovom spomeniku.
Sve navedeno se odigralo do 21:15, ali su demonstranti nastavili da prave sporadične blokade i gerilske napade na policiju. Do 23:00 su i poslednje grupice razbijene, a blokade počišćene.
Stanje studentskog pokreta u Srbiji
Iako poraz za pokret, 23. maj je bio pokazatelj da se jedino sa politički aktivnim masama, organizacijom i jasnom ideološkom linijom može pobediti buržoaska država. Mase studenata u Srbiji više nisu na plenumima i prethodnih 9 meseci nisu ili su veoma malo na ulicama. Manjak organizacije nije omogućio učenje na osnovu prethodnih iskustava, manjak ulične aktivnosti se pokazao u nespremnosti masa da pruže jači otpor, a manjak ideološke linije i homogenosti je dozvolio da država preuzme inicijativu i određuje vreme, mesto i tok sukoba.
Sve dok se mase studenata i naroda ne vrate na ulicu i ne postanu politički aktivne i sve dok se ne uništi ideologija liberalizma i nenasilja u glavama masa, narodne pokrete će preuzimati frakcije buržoazije, a mase će razbijati državne snage.
Pošto su mase apsolutno nezadovoljne opštim gangsterskim postupanjem režima, sve dubljim i izraženijim socijalnim razlikama i na kraju potpunom političkom obespravljenošću, one će nastaviti da podržavaju i takav “studentski” pokret.
Stoga, stanje u Srbiji i jeste takvo da su mase spremne da prate bilo koga ko nudi i nekakvu “perspektivu” promene. Čak i kada takvi subjekti u praksi predstavljaju samo političko krilo sitne buržoazije i inteligencije koja jeftinom demagogijom upravo sebe i otkriva kao nekoga poniklog i razvijenog u šinjelu nacionalizma i eksploatacije i nesposobnog da se od njega dugoročno odvoji.