Tokom oktobra održani su brojni protesti u više gradova u Belgiji, tokom kojih je dolazilo do sukoba sa policijom. Način na koji su se razvijali i povod za proteste su veoma slični onima u drugim zemljama Evrope. Protesti su počeli kao studentski, da bi ubrzo izašli van tih okvira i prelili se na radništvo. Nakon toga su se omasovili, uključili su se sindikati, a zahtevi su takođe pratili razvoj.
Prvi protesti su održani tokom leta ove godine. U junu je na jednom od studenstkih protesta došlo do sukoba sa policijom, nakon što su studenti izašli da protestuju povećanje školarine i uopšte loše uslove za učenje. Videvši da šetnje neće dati rezultate i besni zbog takvog odgovora države, studenti su se opredili za radikalnije akcije.
Početak nereda u Belgiji
U ponedeljak 5. oktobra u gradu Lijež na istoku Belgije pokrenuli su blokade svojih škola. Policija je odmah intervenisala i uhapsila 16 ljudi. Takva reakcija države je postigla kontraefekat i mase su već u petak 9. oktobra izašle na ulice u desetinama hiljada. Tako su se protesti proširili sa studenata i na radništvo, a posledično i zahtevi sa studentskih na niže cene, bolje javno zdravtstvo, kao i bolje radne uslove. Proteste su organizovala dva najveća sindikata, koji su organizovali i celodnevni nacionalni štrajk. Protesti su održani u Liježu i glavnom gradu Briselu, gde je u oba grada došlo do sukoba sa policijom.
Tokom demonstracija desetine opremljenih demonstranata je bacalo na policiju kamenice i pirotehniku, dok je policija razbijala demonstracije suzavcem i vodenim topovima. U Liježu je uhapšeno 107 studenata.
Militantne demonstracije
Ohrabreni demonstracijama u susednoj Francuskoj, narod u Belgiji je ponovo izašao na ulice u subotu 17. oktobra. Protesti nisu bili mnogo masovni, ali su bili militantni. Većina demonstranata je izašla opremljena i spremna na sukobe, zadajući probleme policiji. Zbog organizovanosti i agresivnosti demonstranata policija je opet bila primorana da koristi suzavac i vodene topove kako bi razbila demonstracije.
Slične demonstracije su opet održane u Briselu nedelju dana kasnije u subotu 24. oktobra. Iako je došlo do manjih sukoba, izlaznost je bila manja i policija je predvidevši kretanje i akcije demonstranata brže razbila iste. Ipak, pre nego što su bili razbijeni demonstranti su uspeli da naprave barikadu od saobraćajnih znakova i javnih električnih skutera, što je otežalo kretanje policijskim vozilima. Grupa demonstranata je takođe zamalo probila policijski kordon, a ukupno je uhapšeno 9 ljudi.
Studenti i sindikati su pozvali na još jedan, ovaj put masovniji nacionalni štrajk za 17. novembar. Situacija u Belgiji će osim organizovanosti studenata i sindikata zavisiti velikim delom i od razvoja situacije u drugim zemljama Evrope. Svakako, kako god se bude razvijala može se sa sigurnošću reći da talasi demonstracija neće stati.