Protesti u Italiji počeli su 16. oktobra nakon što su se italijanske mase organizovale protiv sadašnje premijerke Meloni. Oni su se ubrzo dobili jači kontekst pridruživanjem farmera i drugih pogođenih nestašicom goriva. Nakon toga, još veće proširenje protesta dovelo je do suprostavljanja povećanoj vojnoj potrošnji, smanjenju plata i uopšte sve gorem životu običnog čoveka. Glavni sukobi odigrali su se u Đenovi i Rimu, gde je prema neproverenim informacijama skoro 100.000 ljudi učestvovalo u demonstracijama. U svim protestima pak, smatra se da je učestvovalo skoro milion ljudi. Prema dostupnim podacima najmanje 8 ljudi je uhapšeno u Rimu, a jedan u Đenovi. U međuvremenu vlada sprema nove “mere” radi obračuna sa masama.
Uvod
Italija već dugo vremena, kao i ostale imperijalističke države, prioritizuje vojnu potršnju i učešće u konfliktima, nasuprot opštem stanju u društvu. Nove vojne nabavke, proširenje vojnih kapaciteta, militarizacija policije i bezbednosnog aparata upravo su plaćeni još većim istiskivanjem radnika, sitne buržoazije i drugih. Uprkos paradoksalnom prizvuku, povećana eksploatacija upravo je namenjena održavanju i proširenju baš tog i takvog sistema eksploatacije. Posebno pođeni jesu najsiromašniji slojevi italijanskog društva.
Ignorisanje vlade povodom ovih zahteva takođe nije ništa novo. Zahtevi ljudi radi poboljšanja školstva i zdravstva “udarili” su o zid buržoaske propagande i nepomičnog državnog aparata.
Nauprot tome, radnici i drugi širom Italije izvršili su sopstvenu mobilizaciju.
Događaji
U Rimu su hiljade studenata i radnika marširali kroz grad, počevši od glavne Železničke stanice Termini. Sukobi su izbili u zoni oko Koloseuma. U Milanu je raspoređeno najmanje 500 vojnika na ulice, dok su u Torinu polijske snage iskoristile vodene topove i suzavac.
U Đenovi, 15.000 lučkih radnika i drugih demonstranata izradili su barikade od zapaljenih guma time potpuno blokirajući saobraćaj za teretne kamione. Ovde je važno napomenuti da je upravo u italiji, i to ne prvi put, došlo do koordinisane sindkialne akcije sa nizom drugih luka u cilju opstruisanja vojnih nabavki izraelskih i američkih imperijalista.
U drugim delovima Italije farmeri su takođe blokirali puteve što već izaziva nestašice robe i hrane u većim gradovima.
Odgovor vlasti
Sama vlast krivi “hibridne ratove” i levičare za postojeće stanje, dok istovremeno uvodi zakone protiv okupljanja i olakšice za privođenje omladine i maloletnika. Neskrivena policijska brutalnost koja se upravo zasniva na širenju straha među masama kao preventive stoga sve jača. Istovremeno, politički i organizaciono već sada se povlače potezi da se na svakom nivou predupredi bilo kakav klasni element u pokretu. Evidentno je da na mase italijanska, nemačka, francuska i mnoge druge vladajuće klase polako, ali sigurno pripremaju već oprobana oružja otvorenog terora i fašizma.
