Nakon što je palestinski Otpor na Zapadnoj obali bio primoran da se povuče krajem 2025. godine, u junu je počeo ponovo da izvodi akcije. Povratak Otpora u ovom momentu nije slučajan, već se poklapa sa ogromnim povećanjem izraelskog naseljeničkog nasilja.
Tokom juna je zabeleženo oko 250 slučajeva uopštenog pružanja otpora izraelskim napadima. Samo krajem juna je Otpor izveo 12 akcija, dok je u nekoliko navrata lokalno stanovništvo uspelo da se organizuje na brzinu i odbije napade izraelskih naseljenika, odnosno paravojnih formacija.
U julu su izraelski naseljenici povećali broj napada. Kao odgovor izvedeni su napadi noževima na izraelske naseljenike i vojnike1. Tokom jednog masovnog napadana naseljenika i izraelskih vojnika koji su im pomagali došlo je do razmene vatre. U Telu, gradu jugoisočno od Nablusa, jedan od Palestinaca koji su branili svoju zemlju je oteo pušku izraelskom vojniku.
Pre nego što su ga ostali vojnici ubili uspeo je da opali rafal prema njima. U okršaju su ubijena dva izraelska vojnika, dok su tri ranjena. Izrael je taj slučaj video kao mogući okidač za masovni Otpor, te je odmah poslao ogromno pojačanje i organizovao višednevni teror za to naselje i ona u blizini njega.
Otpor je imao vremena da vrati snagu, a narod je stisnut sa svih strana. Pitanje je vremena kada će doći do eksplozije tempirane bombe koju je sam Izrael napravio na Zapadnoj obali.
Istorijsko naseljeničko nasilje
Izrael od svog nastanka vodi politiku nasilnog oduzimanja zemlje Palestincima. Čak i pre Nakbe2 1948. godine, dok je Velika Britanija kontrolisala Palestinu, cionisti su na razne načine uzimali palestinsku zemlju. Bogati cionisti su kupovali zemlju od Palestinaca kako bi uspostavili svoje baze i osnovali prve cionističke kolonije. Palestinci koji su prodavali svoju zemlju nisu znali kome zapravo prodaju i čemu će služiti. Osim kupovine zemlje postojale su cionističke gerilske grupe, koje su finansirali ti isti bogati cionisti kako bi terorisali Palestince i naterali ih da pobegnu sa svojih imanja.
Takvo prisvajanje zemlje je trajalo decenijama. Iako cionistima nije uspelo da zainteresuju Jevreje širom sveta da dođu u “obećanu zemlju”, uspeli su da zgrabe dovoljno zemljišta za upostavljanje baza. Velika Britanija se povlači iz Palestine 1948. godine, delom zbog pritiska potlačenih masa, delom zbog pritiska cionističkih organizacija koje su videle Veliku Britaniju kao prepreku u osnivanju Izraela i posledičnom čišćenju Palestinaca.
Stvaranje Zapadne obale
Pošto su zapadna i južna Palestina imale izlaz na more, kao i ekonomske i populacione centre, Izrael se fokusirao na čišćenje Palestinaca sa tih teritorija. Jedan deo ljudi je proteran u Gazu, a drugi na Zapadnu obalu. Gaza je napravljena otvorenim zatvorom, nad kojim je Izrael imao potpunu kontrolu, kontrolišući protok robe u Gazu i iz nje.
Zapadnu obalu je okupirao Džordan, ali je Izrael i dalje nastavio sa pritiskom na Palestince na teritoriji. U pokušaju da umanje izraelsku pretnju i vrate svoje teritorije, 1967. godine arapske države napadaju Izrael. Međutim, zbog manjka savezništva3 i loše opremljenih i obučenih konvencionalih arapskih armija, Izrael dobija rat. Džordan se povlači sa Zapadne obale i Izrael je preuzima u potpunosti.
Rasparčavanje Zapadne obale
Izrael je i u Gazi i na Zapadnoj obali napravio brojna naseljenička naselja, kako bi kontrolisao Palestince. Palestinske teritorije na Zapadnoj obali su rascepkane i za razliku od Gaze odvojene jedne od drugih brojnim vojnim punktovima i izraelskim naseljeničkim naseljima. Tako Izrael drži Palestince ne samo fizički, već i kulturno razdvojene.
Palestinci na severu Zapadne obale su drugačiji od onih na jugu i u centralnoj oblasti. Sever je poznat po pružanju najžešćeg otpora okupaciji4, zbog čega je Izrael u 2024. i 2025. godini sravnao veliki deo gradova. Takođe je uveo i ogroman broj vojnih punktova, koji su napravili otvorene zatvore od gradova.
Nacionalno pitanje na Zapadnoj obali
Zajednički napad svih palestinskih grupa u Gazi na Izrael 7. oktobra 2023. godine je digao na noge palestinski narod. Nakon prethodne decenije neodlučnog i nedefinisanog otpora okupaciji, lošeg vođstva i brojnih drugih grešaka koje su palestinske grupe otpora ranije činile, dobili su novu nadu. Iako se na prvi pogled čini da su Palestinci na Zapadnoj obali u boljem položaju od onih u Gazi, istina je da su u jednako lošem, ako ne i gorem.
Pisali smo o tome da nasuprot Gazi Palestinci na Zapadnoj obali nemaju zapravo svoju nezavisnu teritoriju. Iako je Gaza praktično otvoreni zatvor i Izrael kontroliše protok robe u Gazi, on pre 7. oktobra nije imao kontrolu na terenu. Nije mogao više provući ni svoje agente na teritoriju, koji su redovno bili otkrivani i streljani – nekada na samom ulazu u Gazu.
Kako bi kontrolisao sadašnjih 60% Gaze, na koji ne sme da pošalje naseljenike, morao je dati živote hiljada vojnika, ogromnu vojnu tehniku i praktično uništiti svoju ekonomiju. Nasuprot Gazi, na Zapadnoj obali od 1967. godine Izrael nema potpunu kontrolu, ali ima slobodu kretanja. Gaza i Zapadna obala su dve teritorije pod okupacijom, koje su nastale usled dva različita pristupa potčinjavanju naroda.
Problemi Otpora na Zapadnoj obali
Zato palestinski Otpor na Zapadnoj obali nije mogao da sačuva svoje ljude. Za razliku od Gaze nema veterana koji mogu podučiti novije generacije i preneti znanje. Na video snimcima Otpora na Zapadnoj obali se mogu videti veoma mladi ljudi, sa malo starijim komandantima koji su prošli izraelske zatvore i preživeli. Nažalost, dosta komandanata je i samo poprilično mlade, a Izrael ih je veoma intenzivno ciljao, koristeći sva dostupna sredstva.
Sve što se smatralo zabranjenim pre rata u Gazi kao što su napadi dronovima, opšte uništavanje infrastrukture, učestalo uništavanje palestinskih biznisa i slično, postalo je svakodnevno. Pošto nije uspeo da ostvari ni jedan vojni cilj u Gazi, Izrael je preventivno pokušao da uguši pokret u Zapadnoj obali. Uspeo je da uništi ili značajno oslabi i natera grupe Otpora na povlačenje. Istovremeno je povećao zaplenu palestinske imovine i znatno otežao ekonomsku situaciju Palestinaca.
Ekonomija Zapadne obale
Snaga palestinskog Otpora zavisi primarno od toga koliko ga podržava palestinski narod. Buržoazija na palestinskim teritorijama na Zapadnoj obali jeste kompradorska, kolaboratorska i ona nema za cilj da napravi ozbiljne dugotrajne organizacije Otpora Izraelu. Maksimalno što neke frakcije mogu podržati jesu kratkoročne pobune Palestinaca zarad kratkoročnih ekonomskih ciljeva. Pravi, dugotrajni otpor pružaju sitna buržoazija, radništvo i srednje seljaštvo čija se imovina redovno oduzima.
Kao i ekonomija Gaze, ekonomija Zapadne obale je u potpunosti povezana sa Izraelom. Palestinci iz radničke klase uglavnom rade u Izraelu ili u državnim preduzećima, za koje Izrael svaki mesec pušta finansije. Naime, Izrael uzima državne dobitke od poreza od Palestinske samouprave (PA). Deo uzima za sebe, a deo vraća PA-u. Međutim, od 7. oktobra 2023. godine mnogi Palestinci su izgubili dozvole za rad u Izraelu, dok je istovremeno iz meseca u mesec Izrael davao sve manje novca od poreza.
Zbog svog kolaboratorskog karaktera, PA je umesto okretanja oružja prema Izraelu, rešenje problema videla u suzbijanju palestinskog Otpora. Na taj način se dodatno dodvorila Izraelu, ali i dalje nije dobila što je htela – Izrael je nastavio da smanjuje dotok finansija vlastima na Zapadnoj obali. Oduzimanjem dozvola za rad i smanjivanjem finansija, Izrael je napravio život veoma teškim za većinu Palestinaca.
Budućnost Otpora
Pošto Palestinci nemaju dovoljno jak organizovani Otpor koji se može odupreti potencijalnoj potpunoj invaziji Izraela, palestinsko nacionalno pitanje na Zapadnoj obali je u ogromnoj opasnosti. Ipak, iako Izrael jeste oslabio Otpor značajno, on trenutno radi u potpunoj ilegali i niko zapravo ne zna koliko je jak i organizovan. Istovremeno su Palestinci stavljeni u takav položaj da ne mogu više da se povlače. Uslovi u izraelskim zatvorima su takvi da je za mnoge bolje umreti boreći se, nego završiti u jednom od njih.
Tu su takođe i ostali frontovi, koji se uvek mogu ponovo aktivirati. Upravo to i jeste jedan od glavnih razloga zašto Izrael nije u potpunosti počistio Palestince sa Zapadne obale. Potpuno posvećivanje jednom frontu može staviti izmorenu i istrošenu izraelsku vojsku u veoma ranjiv položaj.
- Napadi noževima su česta taktika Palestinaca, koja iako je individualističkog karaktera može imati mobilizatorski potencijal u određenim momentima. Ona je pokazatelj želje Palestinaca za borbom, ali usled manjka preživelih organizacija Palestinci koji žele da pruže Otpor su primorani na takve akcije koje će se sigurno završiti pogubno po njih. ↩︎
- Nakba (u bukvalno prevodu “katastrofa”) je palestinski naziv za masovno čišćenje Palestinaca 1948. godine – događaj koji je stvorio Izrael. Tokom njega su stvoreni Gaza i Zapadna obala, gde su proterani Palestinci odbegli. ↩︎
- Tadašnje savezništvo između arapskih zemalja je bilo isključivo taktičko, ali je i takvo bilo labavo. Nakon što je Egipat ostvario vojne ciljeve, nije hteo dalje da nastavi sa ofanzivom. Međutim, Sirija je nastavila i to je dozvolilo Izraelu da prebaci snage i zaustavi napad Sirije, a nakon toga da krene u kontraofanzivu protiv Egipta. ↩︎
- Prve gerilske grupe protiv cionističkih oružanih grupa je nastao u Dženinu, gradu na severu Zapadnu obale. Oružano krilo Hamasa je dobilo ime po lideru tadašnjeg palestinskog otpora – Iz ad-Din al-Kasam ↩︎