U Meksiku demonstracije traju od 1. juna kada je nacionalni sindikat obrazovnih radnika (CNTE) stupio u masovni marš u Meksiko Sitiju. Marš je obuhvatio nešto više od 10.000 ljudi i odmah je izazvao reakciju buržoazije koja je policijskim snagama pokušala da ih spreči od dostizanja Glavnog trga u gradu. Sukobi koji ne prestaju obuhvatili su i pitanje Svetskog prvenstva koje treba da se odigra u Meksiku ovog leta.
Sindikati su uputili jasno definisane zahteve koji se tiču plata, penzija i nakaradne reforme obrazovanja koje su izvršile prethodne vlade. Između ostalog, sindikat je istupio i sa stavov da je vlada u potpunosti zanemarila mase, dajući prioritet “ulepšavanju” grada i države neposredno pred prvenstvo.
Protesti su započeti od ogranka CNTE-a iz savezne države Oksake,a intenzivirao se nakon dolaska ostalih ogranaka. Policija pak reagovala je sa svom bezobzirnošću psa na lancu vladajuće klase. Suzavac, teško naoružani kordoni, oklopna vozila i gumeni meci iskorišćeni su protiv masa. Do sada je dvoje ljudi teško povređeno. Sa druge strane CNTE nastavlja sa štrajkom širom zemlje.
Svetsko prvenstvo i mase
Nije tajna da je moderan sport ništa drugo do propagandno i ideološko oružje buržoazije. Ono je usmereno da otupi oštricu klasne svesti u širokim masama. Nasuprot bede i očaja sveopšteg siromaštva, kriminala, i dekadencije, “velika svetla” stadiona i terena, bacaju mase u kratke delirijume anestezirajući sve jači osećaj socijalne nepravde. Tako umesto uzdizanja i organizovanja masa, profesionalni, moderni sport igra ulogu savremenih gladijatorskih igara. Meksičke mase su u znak otpora uništile figure fudbalera stavljajući jasno do znanja da nisu zavedeni jeftinim oportunizmom vlade.
O tome kako se mase tretiraju “u doba mira” dovoljno govori sledeći podatak: Vlada aktivno uklanja sa ulica gradova postere i flajere osoba kidnapovanih ili ubijenih od strane gangstera, kako ne bi “narušavali” izgled grada pred stranim turistima. Ono što zaista podvlači crtu o nivou savezništva između države i kriminala jeste broj nestalih – preko 130.000 ljudi. Da stvar dobije još dublju, grotesknu notu govori i to, da progon radnika, nestalih i ubijenih ljudi, vrši “levičarska” vlada akademika i ekoloških partija pod vođstvom Klaudije Šinbaum. Socijaldemokratija jeste objektivno ništa više do levo krilo fašizma i to se ponovo jasno pokazuje.