Uz posredovanje SAD 16. aprila potpisan je prekid vatre između Izraela i Hezbolaha, glavne grupe Otpora u Libanu. Međutim, Izrael je nastavio napade na Liban, a učestalost se povećavala iz dana u dan. Hezbolah je 19. aprila objavio da je Izrael od početka “prekida vatre” isti prekršio 220 puta. Uprkos tome, nije uspeo naneti gubitke Otporu. Štaviše, Otpor je spremno dočekao svako izraelsko kršenje prekida vatre.
Ohrabren slabijom reakcijom Hezbolaha, Izrael je 19. aprila pokušao oklopni proboj ka jednom libanskom gradu. Borci Hezbolaha su očekujući izraelsko kršenje prekida vatre unapred postavili eksplozive i detonirali ih na konvoju od osam Merkava tenkova, uništivši polovinu.
Broj napada je nastavio je da raste, ali se povećavao i broj kontraoperacija Hezbolaha. Od 22. aprila je broj operacija došao na nekoliko dnevno, a 30. aprila je dostigao dvocifreni broj. Iako je to i dalje samo deo od oko 50 operacija koje su se svakodnevno izvodile pre prekida vatre, videlo se širenje borbi.
Većina operacija je izvođena pomoću optičkih (fiber-optic) dronova, za koje izraelska vojska još nije našla efektivno rešenje. Sa povećanjem obima borbi u poslednjih nekoliko dana se sve više koriste i artiljerijski i raketni baraži.
Izraelsko bombardovanje Bejruta 7. maja po prvi put od početka “prekida vatre” potvrdilo je da stvarnog prekida vatre neće biti u bližoj budućnosti.
Ekonomski aspekt
Osim vojnog i političkog aspekta postoji i veoma bitan ekonomski momenat zbog kojeg Izrael uporno eskalira sukobe. Pisali smo o tome kako se Izrael nalazi u ogromnoj ekonomskoj krizi. Kriza je delimično ublažena ogromnim ulaganjima u vojnu proizvodnju, dok se istovremeno ukidaju skoro svi socijalni benefiti.
Proizvedena vojna proizvodnja se negde mora potrošiti, a narodu se mora opravdati sve teži život, te se frontovi konstantno otvaraju i zatvaraju. Međutim, to ne pomaže izraelskoj državi da zadrži svoje naseljenike, koji zbog ratova i ekonomske situacije napuštaju državu u rekordnim brojevima.
Polja prirodnog gasa
Konkretno za Liban, Izrael ima dodatni ekonomski motiv za sukob. Polja prirodnog gasa blizu obale na granici Izraela i Libana su uzrok tenzija već duže vreme. Godinu dana pre početka rata u Gazi, 2022. godine su se libanska i izraelska država dogovorili o njihovoj podeli. Izraelu je pripala manja grupa polja po imenu Kariš, dok je Libanu pripala veća grupa po imenu Kana.
Izrael se već ustanovio kao energetski važna država i kroz nju prolazi gas koji ide do Egipta i Jordana. Energetsku polugu moći Izrael je već koristio protiv tih država i nastavlja da je koristi kako se rat na Bliskom Istoku širi. Izrael u planu ima i Istočno-Sredozemni cevovod, kojim bi snabdevao gas Kipru, Grčkoj i dalje Italiji i drugim zemljama EU. Takva poluga moći pružila bi Izraelu ogromnu moć ucenjivanja EU, koja nastoji da smanji zavisnost od SAD i njihovih najbližih saveznika.
Eksploatacijom Kariš polja Izrael već ostvaruje višak proizvodnje prirodnog gasa. Dodatna eksploatacija mnogo većih Kana polja bi dala Izraelu ogroman višak proizvodnje i omogućila izgradnju pomenutog cevovoda. Izraelski vrh nikada nije krio svoje pretenzija na ta polja, posebno od početka rata sa Hezbolahom 2023. godine. Sada je sasvim moguće da aneksija Kariš polja postane i zvaničan stav.
Samo tri dana nakon početka prekida vatre sa Hezbolahom Izrael je objavio mapu na kojoj se polja nalaze unutar izraelske bafer zone1. Sa čisto vojne tačke gledišta to nema nikakvog smisla, ali sa političke Izrael koristi dosadašnju taktiku testiranja pulsa. Ukoliko proceni da reakcija na takvu mapu nije dovoljno velika, pokušaće da anektira teritoriju. Sa obzirom da se libanska buržoazija u svom kukavičluku i naivnosti uzda u SAD da tako nešto neće dozvoliti, sve su šanse da će upravo to i dogoditi.
Dalji razvoj događaja
Sa duboko oštećenom i izmenjenom ekonomijom Izrael više ne ratuje samo zato što može, već zato što mora. Svaki prekid vatre koji je Izrael potpisao u poslednje tri godine dogodio se pošto je Izrael bio primoran, a to posebno važi za primirje u Gazi. Kako je istovremeno primoran i da ratuje, koristi imperijalnu moć saveznika kako bi taktički koristio prekide vatre – da može da napada, dok drugi ne smeju ili smeju samo ograničeno da uzvrate – i da se reorganizauje za nastavak sukoba.
Uprkos ograničenim odgovorima Hezbolaha na izraelska kršenja prekida vatre, grupa je pretrpela minimalno gubitaka za vreme njegovog trajanja. Sa druge strane Izrael nema odgovor ne samo na dronove Hezbolaha, već ni na njihove taktike.
- Zona odakle je Izrael konstantnim bombardovanjem iselio većinu stanovništva i naredio da se niko ne vraća, jer izvodi operacije uništavanja Hezbolaha. ↩︎