Senzacionalizam velikih naslova, ideološka konfuzija, percepcija opšteg haosa – to je ukratko perspektiva našeg “prosečnog” posmatrača na sadašnje imperijalističke ratove. Cilj rata? Otimanje sirovina, tržišta, sfera uticaja i “plodnog područja” za ulaganje kapitala. Ni[ta novo, samo imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma.
No, ako bismo ostali samo na pukoj definiciji, mimoišli bismo samu suštinu. Nama nije od interesa samo ono što jeste, već i ono šta će da bude.
Borba u Iranu, u Libanu, a na kraju i u Palestini ne može se apstrahovati na individualnom nivou od opšteg procesa militarizacije i imperijalističkog rata. Imperijalistički rat sa jedne,a emancipacije nacija, i uopšte podjarmljenih klasa sa druge nisu slučajnost. One su proizvod istorijskih zakonitosti. Istorija prvog i drugog imperijalističkog (svetskog) rata u praksi demonstrira ovaj proces daleko bolje nego bilo koji tekst.
Međutim, zašto mi ovo upravo sada pišemo, sada posle toliko vremena od početka rata? Sada, kada je potpuno jasno svima da američko-izraelska koalicija ne samo da neće moći da “prošeta” kroz Iran, već će najverovatnije doživeti vojni i politički poraz.
Zato što je nužno razlikovati potrebu za “izveštavanjem” od potrebe za idejnim razotkrivanjem. Zato što smatramo da je pokazivanje interesa ovih ili onih klasa, važnije od prostog nabrajanja operacija.
Stanje u Iranu
Mi se ne zanosimo parolama. Mi smo svesni da vlast u Iranu pripada klasi klerikalne buržoazije. Ona je svoju reakcionarnost po mnogim pitanjima već jasno pokazala. Međutim, istorija ne postavlja prvi put kontradiciju da subjektivno reakcionarna klasa odigra progresivnu, ako ne već otvoreno revolucionarnu ulogu, poput učestvovanja u odbrani nacionalne samobitnosti od bedema imperijalizma i još veće reakcije.
I u osnovi, upravo se nacionalno pitanje sada postavlja ne kao fundamentalno samo po sebi, već kao deo šireg procesa. Ono se ponovo postavlja tako da će jasno podeliti liniju revolucije i nacionalnog oslobođenja i liniju političkog i idejnog oportunizma, liniju masovne pogibije u interesima jednih ili drugih imperijalista.
Američko-izraelski napad
Nećemo se sada osvrnuti na taktičke, operativne i druge detalje američko-izraelske akcije. Oni ne samo što su već dovoljno poznati, već bi bespotrebno odvukli pažnju sa glavnog problema i glavnog procesa, onog klasnog i političkog. Američko-izraelski napad se može posmatrati samo u kontekstu zalaska jedne kapitalističke imperije. Njeni sve agresivniji i sve nespretniji (a time i opasniji) potezi, koji dugoročno prete da povuku čovečanstvo u metež globalnog rata. To nije rat uskih i preciznih frontova. To će biti rat u kojem će glavni ceh plaćati milioni “običnih”, a za već poznate interese finansijskih oligarhija.
O krizi imperijalizma, takođe, ne treba trošiti previše reči. Kriza izazvana samom prirodom kapitalističke proizvodnje, izvoz kapitala, deindustrijalizacija “centralnih” imperijalističkih država, potreba preraspodele starih tržišta, pacifikacija kako kolonizovanih tako “sopstvenih” podjarmljenih klasa u osnovi teraju globalnu buržoarsku klasu na fašizaciju i militarizaciju kakva ranije nije viđenja. Mi upravo prisustvujemo ovom procesu.
Kriza stoga nije proces koji se javlja u jednoj ili drugoj državi, već u celokupnom sistemu globalne ekonomije. Isti obrasci ekonomske, kulturne, pa čak i vojne i tehnološke dekadencije stoga nisu simptomatični kuriozitet – već zakonitost.
Likvidiranje sopstvene proizvodne baze, enormni zelenaški, piramidalni finansijski sistem bez realne osnove, razoružavanje (i vojno i političko) sopstvenih masa doveo je sve (samo u različitom intenzitetu) velike imperijalističke države do situacije u kojoj je prolongirani imperijalistički rat moguć samo u formi iscrpljivanja, izbegavanja “odlučujućih” bitki, odnosno saterivanja neprijatelja u ekonomski ili politički kolaps. Odsustvo koherentnih i organizovanih revolucionarnih snaga samo dublje potvrđuje tu činjenicu. Stoga se vremenski okvir takvog rata uopšte i ne može proceniti.
Ispravan cilj
U ovom trenutku, nesumnjivo je da Iran, vodi ispravnu borbu u domenu odbrane sopstvene nacionalne samobitnosti. Upravo pad izraelskog i američkog imperijalizma, odnosno njihov strateški poraz na Bliskom istoku znači otvaranje uslova za zaoštravanje klasnih kontradikcija. Uništenje velikog dela vojne i političke moći takvog imperijalizma kao američkog, takve strukture kao sadašnje izraelske fašističke države, istovremeno i celokupna reakcija na Bliskom istoku, od Sirije, pa i do samog Irana gubi prethodni svoj položaj.
Upravo sada Iran predvodi borbu čiji ishod neće biti samo još jedan oročeni mir, već jačanje drugačije svesti. Svesti da ni nacionalno, ni bilo koje drugo oslobođenje se neće moći izvršiti pod sadašnjim zastavama i idejama. Takvo oslobođenje će zahtevati drugačije ljude, drugačije ideje i bespoštenu borbu ne samo protiv stranih zavojevača, već i protiv “sopstvenih”. Upravo borbu protiv svih privilegisanih i eksploatatorskih klasa kojima je rat jedini izbor i beg od drugačijeg, revolucionarnog sveta.