Tokom operacije antiterorističke jedinice peruanske države u provinciji Huante, regiona Ajakučo u centralnom delu Perua, došlo je do razmene vatre sa Narodnom oslobodilačkom vojskom 9. novembra. U sukobu je povređeno troje pripadnika antiterorističke jedinice, napravljene tokom Dugotrajnog narodnog rata Komunističke partije Perua1 u cilju borbe protiv komunista.
Iako je malo detalja objavljeno o događaju, može se pretpostaviti da je represivni aparat peruanske države imao dojavu o pozicijama gerilaca, zbog čega je pokrenuo operaciju u ovoj oblasti. Gerilci su napravili zasedu, nakon koje su se povukli bez ikakvih gubitaka. Državni mediji prenose da su u akciji učestvovala četiri poznata gerilca.
Narodna oslobodilačka vojska je jedna od frakcija nastalih nakon raspada Komunističke partije Perua, koja tvrdi da je njen naslednik. I pored toga što je akcija bila malih razmera i što je sama frakcija veoma mala, skorašnji neredi u glavnom gradu Limi i ova akcija pokazuju da su uslovi sve pogodniji za revolucionarni pokret.
Nakon više od 30 godina sazrevaju uslovi za stvaranje nove partije, koja će bogata skorašnjim iskustvom, naučiti na prethodnim greškama. U daljem tekstu ćemo ukratko objasniti istoriju Dugotrajnog narodnog rata, predvođenog Komunističkom partijom Perua, kako bismo osvetlili trenutnu poziciju pokreta u Peruu.
Kratka istorija komunističkog pokreta u Peruu
Priprema za Dugotrajni narodni rat
Komunistička partija Perua je 1980. godine započela Dugotrajni narodni rat2. Partija je prethodno čitavu deceniju pripremala teren, koristeći pogodne materijalne okolnosti.
Peru je bio i ostao polukolonija sa veoma nerazvijenim selom, gde je uglavnom živelo domorodačko stanovništvo, u potpunoj zavisnosti od pretežno američkih imperijalista. Duga kolonijalna istorija stvorila je od domorodačkog stanovništva drugorazredne građane i zadržala ih je na selu, koje je država žestoko eksploatisala.
Na selu su vladali polufeudalni odnosi, a tokom 1970-ih godina peruanska država je pokušavala da dublje prodre u njega kako bi bolje integrisala domorodačko stanovništvo. Cilj je primarno bio ekonomska integracija domorodaca, kako bi ih država efikasnije eksploatisala i počela da dobija proletere oduzimanjem imovine seljaka.
Zbog eksplozivnog širenja u selo, država je proširila svoj uticaj, ali je usled brojnih internih kontradikcija i manjka kadra slabo kontrolisala to širenje. Komunisti su iskoristili manjak državne kontrole, koristeći nove škole u selima i fakultete kao univerzitete revolucije. Kadrovi su ovde vrbovali ljude i koristili svoje pozicije da objasne većinom mladim ljudima, punima energije i otvorenima novim pogledima na svet, marksističku teoriju i time neophodnost borbe protiv kapitalizma. Kadrovi su radili širom Perua, od sela do gradova, jačajući svoje pozicije među proletarijatom i seljaštvom.
Osim toga, krajem 70-ih godina je dolazilo do kraha diktatorskog režima i nakon njegovog pada zakazani su prvi izbori u Peruu. Ogromne socijalne razlike, ekonomska zaostalost sela, polukolonijalni položaj države, neefikasni pokušaji integrisanja ogromnog dela stanovništva i uključivanje čitavog stanovništva u politički život su napravili idealne okolnosti za revoluciju.
Početak Dugotrajnog narodnog rata
Na dan izbora komunisti su upucali jednog policajca i uništili glasačko mesto. Iako su to bile veoma male akcije, pokrenule su mase koje su krenule u borbu za komunistima. Komunistička partija je veoma brzo oslobodila mnoge oblasti, postavljajući narodne organe vlasti, ohrabrujući mase na dalju borbu.
Na vrhuncu Dugotrajnog narodnog rata većina vangradskih oblasti je bila u rukama Komunista. Glavni grad je bio okružen, a struja mu je bila isključena. Međutim, zbog brojnih ideoloških grešaka i globalnih nerevolucionarnih uslova pokret je faktički doživeo slom. U roku od nekoliko meseci, Partija je počela da se cepa na mnoge frakcije i izgubila se linija. Država je iz potpune strateške defanzive veoma brzo prelazila u stratešku ofanzivu i nakon nekoliko godina Partija je izgubila skoro sve svoje pozicije.
Mnoge frakcije su uništene tokom ogromne represije peruanske države, koja je tada bila dobro organizovana protiv revolucionarnog pokreta, dajući sve od sebe da ga u potpunosti uništi na svakom nivou. Frakcije koje su preživele su ostale bez jasne ideološke linije, što je vodilo ka tome da puška kontroliše Partiju, a ne obrnuto. Takva situacija je neminovno dovela do kriminalizacije preživelih militantnih grupa, koje su koristeći odličan ugled koji je Partija imala u masama, iskoristile njeno ime za porobljavanje domorodaca i formiranja narko kartela.
Trenutno stanje
Peru je država koja ima bogatu istoriju klasne borbe. Uprkos neuspehu Dugotrajnog narodnog rata i greškama koje su dovele do njegovog kraha, to je samo pokazalo da su mase Perua veoma napredne i da sa odgovarajućim subjektom mogu da izvojevaju pobedu nad kapitalizmom. Iako je napravila mnoge greške, Partija je mnoge stvari uradila ispravno, pružajući mogućnost budućim komunistima da maksimalno iskoriste naučene lekcije.
Činjenica da je Dugotrajni narodni rat započeo i završio relativno skoro, a da su danas globalne tendencije veoma pogodne za revolucionarni pokret, dovodi nas do zaključka da će se neki novi Dugotrajni narodni rat, vođen nekom novom Komunističkom partijom Perua, sigurno završiti pobedonosno za radničku klasu.
- Često se Komunistička partija Perua pominje kao “The shining path”, što je termin koji je peruanska država pripisala partiji, kako bi zvučala strašnije i udaljenije ljudima. Međutim, peruanski komunisti nikada nisu sebe nazivali tako, već se partija isključivo zvala Komunistička partija Perua. ↩︎
- Koncept koji je razvila Kineska komunistička partija u prvoj polovini prošlog veka. Podrazumeva dugotrajni gerilski rat protiv kapitalističke države, gde je opšta ideja osvajanje podrške među narodom sve dok ne sazri momenat za pretvaranje iz gerilske u standardnu armiju i pokretanje odlućujuće ofanzive. Kod Peruanaca je ona, kao i kod Kineza, podrazumevala osvajanje sela i okruživanje gradova, ali je sama strategija sveobuhvatnija. ↩︎