Borba farmera u Grčkoj

Grčki farmeri¹ su krenuli u žestoku radikalizaciju dosadašnjih protesta. Poslednjih mesec dana farmeri organizuju blokade koje su se iz dana u dan radikalizovale, a zadnjih nekoliko dana dobijaju novu formu. Dosadašnje blokade koje su se fokusirale uglavnom na blokadu puteva, postale su konkretnije ciljanjem ključnih infrastrukturnih objekata kao što su aerodromi, granični prelazi, državne zgrade i luke. Okidač za radikalizaciju su zakasnele EU subvencije, ali je pravi razlog dugogodišnja ekonomska stagnacija.

Ekonomska kriza

Grčka je zemlja koju je kriza od 2008. godine veoma teško pogodila. EU je iskoristila Grčku kao žrtveno jagnje i dobar deo ekonomskog tereta je svaljen na nju. Od 2008. godine Grčka je prošla kroz mnoge političke i ekonomske potrese. Sa trenutnom globalnom ekonomskom krizom i redovnim ekonomskim potresima prouzrokovanim međuimperijalističkim nadmetanjem, situacija se samo pogoršala.

Agrikultura se sistematski uništava u mnogim Balkanskim zemljama, a ekonomska kriza duboko potresa srednje slojeve, u koje spada i seljaštvo koje se sve brže proletarizuje. Sa ekonomskom i energetskom krizom EU polako, ali sigurno gubi potpunu kontrolu koju je do sada imala nad svojom periferijom (Balkan i Istočna Evropa). Daljim produbljivanjem krize i političkom nestabilnošću koju ona donosi situacija na Balkanu će se samo zaoštriti.

“Korupcija” u Grčkoj

Podela subvencija je obustavljena zbog navodne istrage korupcije unutar EU. Ne zalazeći u ovaj pojedinačni slučaj, možemo sledeće reći o opštoj pojavi korupcije na Balkanu. Grčka, kao i sve države na Balkanu, jeste polukolonija.

Sa obzirom da je “korupcija” u polukolonijama još samo jedan način na koji kompradori zgrću kapital i tako je jedan od osnovnih mehanizama reprodukcije kapitala, ona se ne može iskoreniti. Međutim, zbog sve manjih profita, sve manji broj kapitalista može dobiti zadovoljavajući deo kolača i međusobna borba se zaoštrava. U toj borbi najviše stradaju mase, što radništva, što sitne buržoazije, što seljaštva.

Farmeri pored navedenog gube pozicije i zbog uticaja klimatskih promena, koje mnogo više utiču na Balkan i Istočnu Evropu nego na Zapadnu Evropu, ali i zbog nejednakog razvitka velikih gradova i sela. Količina investicija u velike gradove je mnogo veća nego u manje i bez subvencija farmeri nemaju način da nastave svoj posao.

Blokade

Kompradori na Balkanu imaju sve teži posao kontrole svojih polukolonija, te nužno idu u sve veću represiju. Uprkos velikom gubitku kapitala u silnim blokadama, spremni su da idu i na potpunu defanzivu kako bi sačuvali svoje pozicije. To smo već videli u Srbiji skoro, a sada vidimo da ni grčka država ne posustaje pred zahtevima masa, čak ni kada je najkritičnija infrastruktura blokirana.

Samo poslednjih nekoliko dana je blokirano sledeće:

• Autoputevi: uljučujući i one najbitnije koji idu u glavni gradi i povezuju ostrva. Farmeri ove autopeteve blokiraju već tri dana.
• Granični prelazi: blokirani su mnogi granični prelazi na severu Grčke, gde farmeri propuštaju putnička vozila, ali zaustavljaju transportna. Iako se povremeno prekidaju blokade i farmeri kao gestove dobre volje propuštaju određeni deo, gužve su ogromne i samo možemo da pretpostavimo gubitke kapitala u transportu.
• Aerodromi: na Kritu je pokušana blokada dva aerodroma. Na putu do aerodroma je došlo do sukoba i farmeri su uspeli da blokiraju jedan aerodrom na kratko. Iako su za sada oterani, najavljeni su novi pokušaji blokada aerodroma.
• Luke: bilo je više pokušaja da se blokiraju luke, ali prvi ozbiljan se dogodio u sredu 10. decembra. Iako je blokirana na nekoliko sati, u centralnoj Grčkoj je blokirana luka Volos, kada su je blokirali sa kopna farmeri, a u solidarnosti sa njima i ribari sa mora.
• Državne zgrade: na jedan dan je bila blokirana glavna administratvina zgradu za region Makedonije.

Okršaji

Na Kritu je došlo do najžešćih sukoba između policije i farmera. Policija je blokirala put farmerima, koji su se zaputili ka aerodrom, u cilju njegove blokade. Uprkos korišćenju ogromne sile, suzavca i šok bombi, policija je bila primorana da se povuče. Farmeri su napali policiju kamenicama, a za bliske okršaje su koristili svoje do sada već poznate palice. Napadnuta su i policijska vozila, a jedno je prevrnuto tokom sukoba.

Došlo je do okršaja i na drugim mestima, iako manjeg intenziteta. Država pokušava da smiri situaciju. Sa jedne strane istovremenim pozivom na pregovore i obećanjima o isplati dosadašnjih i povećanju budućih subvencije. Sa druge strane pojačanom represijom, hapšenjem i povećanim kaznama za svakoga za koga utvrde da je učestvovao u nasilju protiv države.

Videćemo da li će se nasilje povećati u sledećim danima, ili će grčka država uspešno obuzdati pobunu farmera. Kako god bude, ove blokade su samo uvod u mnogo veće pobune širokih slojeva društva.

1. Farmeri i seljaci su sinonimi, te se koriste naizmenično u tekstu. ↩︎