Od puča u Mjanmaru 2021. godine, u kome je došla vojna hunta na vlast, izbili su novi konflikti širom zemlje, a postojeći su eskalirali. Ranije podeljene etničke grupe su se ujedinile ili u formalne saveze ili u širi front protiv hunte. Njima se pridružilo i oružano krilo buržoaske opozicije – Narodne odbrambene snage (PDF).
Zauzimanje bitnih gradova
Nakon pokretanja drugog dela ofanzive 1027, Savez tri bratstva, kojeg čine neke od najvećih oružanih etničkih grupa kao što su Nacionalnooslobodilačka armija Tanga (TNLA), Nacionalna demokratska savezna armija (MNDAA) i Arakanska armija (AA) su za veoma kratko vreme zauzele velike teritorije.
Od poslednjeg izveštaja, Savez tri bratstva je uspeo da zauzme tri strateški bitna grada – Mandalaj, Lašio, Mogok i Kjaukme, koji se nalaze na severoistoku zemlje. Od posebnog značaja je bilo zauzimanje Lašia od strane MNDAA-a, jer se u ovom gradu nalazila Severoistočna regionalna vojna komanda, jedna od samo 14 u čitavom Mjanmaru. Lašio i Kjaukme se takođe nalaze na veoma bitnom trgovinskom putu između Mjanmara i Kine.
Etničke tenzije unutar Otpora
Nakon što je Arakanska armija zauzela Butidaung, grad u oblasti Rahin na zapadu Mjanmara, koji je najveće naselje muslimanske etničke manjine Rohingja, izvršen je pogrom. Pogrom je rezultat politike hunte koja koristi strategiju “zavadi pa vladaj” da odvrati pažnju etničkih manjina sa sebe, na međusobne sukobe.
Dok je Butidaung bio pod kontrolom hunte, vojska Mjanmara je vršila mobilizaciju Rohingje, a zatim ih i ohrabrivala da vrše pogrome protiv budističke etničke većine Rahina, koja čini Arakansku armiju. Vojska im je tvrdila da su Rahini odgovorni za pogrom Rohingje 2017. godine, za koji, iako se desio uz učešće Rahina, glavnu krivicu organizatora nosi hunta. Važno je napomenuti da se ovaj pogrom desio pod sada zbačenom građanskom vlašću.
Većinski Rahini, puni besa, su samo nekoliko dana nakon zauzimanja Butidaunga iz odmazde zapalili većinu grada, primoravajući još desetine hiljada Rohingja da pobegnu u susedni Bangladeš. U Bangladešu se već nalazi 750.000 pripadnika Rohingje, proteranih tokom pogroma 2017. godine.
Problemi za huntu
Zbog strahova o širenju konflikta u Mjanmaru i nestabilnosti koju stvara građanski rat sve većih razmera, a kojem se ne nazire kraj, imperijalističke države vrše sve veći pritisak na huntu da potpiše primirje. Na održanom skupu Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), kojem su takođe prisustvovale Kina i Amerika, izdata je zajednička izjava o prekidu konflikta i dopuštanju ulazka humanitarne pomoći.
Amerika je dodatno direktno osudila huntu za konflikt, od čega se do sada uglavnom suzdržavala. Amerika već neko vreme vrši sve veći pritisak na huntu zbog zbližavanja hunte sa Kinom, kao i zbog nestabilnosti koju produženi konflikt izaziva u regionu.
Osim vojnih gubitaka i pritiska spolja, hunta se suočava i sa problemima otpora unutar same vojske. Priče o neposlušnosti i odbijanjima izvršenja naređenja su sve češći, a najskoriji primer je smena komandanta mornarice.
Admiral Zve Vin Mjintve, smenjeni komandant mornarice, je više puta odbio naređenja zbog samoubilačkih misija na koje je vrhovna komanda slala njegove vojnike i zbog zanemarivanja kolateralne štete ili direktnog gađanja civila tokom vojnih akcija. Iako je do ovakvih priča teško doći, usled tesne kontrole koju vojna diktatura ima nad medijima, one su sve češće i pokazuju rastuće nezadovoljstvo unutar vojske.
Neuspeh ostvarivanja legitimiteta
U poslednjih mesec dana, hunta je više puta pokazala svoj pravi karakter potpune vojne diktature, uprkos brojnim pokušajima da dobije legitimitet u očima naroda.
Vanredno stanje je produženo po šesti put od puča, čime je hunta prekršila ustav koji je ona napisala 2008. godine. U ustavu stoji da nakon godinu dana vojne vladavine vanredno stanje maksimalno može biti produženo dva puta.
Rok za izbore je takođe ponovo pomeren. Najvećoj opozicionoj partiji, koja je bila na vlasti pre puča, je zaprećeno da će biti likvidirana ako ne ispoštuje novi zakon o izborima, koji je donela hunta.
Sredinom jula je smenjen “predsednik” Mjanmara i funkciju je preuzeo trenutni vojni diktator Min Aung Hlaing. Funkcija predsednika pod vojnom diktaturom je svejedno bila potpuno marionetska, ali usled velikih problema sa kojima se suočava, hunta je praktično zbrisala i tu funkciju.
Neuspeh hunte da ispoštuje pravila, kao i rokove koje je sama sebi postavila, pokazuje kontradikcije unutar vojne diktature, koja se, usled vojnih neuspeha i sve većeg pritiska spolja, suočava s ozbiljnim izazovima održavanja na vlasti, uprkos potpunoj kontroli koju ima nad vladom od puča.
