Turski napadi u Kurdistanu i uspesi kurdske gerile

Još od aprila 2024. godine turska armija sprovela je niz kopnenih i vazdušnih napada duž čitavog regiona Kurdistana, odnosno od državnih granica Turske, Sirije pa sve do Severnog Iraka. Poput izraelske genocidne politike i rata u Palestini, Turska takođe koristi sve moguće vojne i političke poteze da uništi pokret za nacionalno oslobođenje Kurda, ali uz jednu razliku – ovaj put Turska se odlučila za tihi pristup, bez medijskog teatra.

Rožava

U Rožavi 24. maja, dejstvom iz vazduha su pogođene poljoprivredne mašine, njive i polja, čime su izazvani veliki požari, a sve u cilju izgladnjivanja ljudi na toj teritoriji. Tokom napada, najmanje troje ljudi je ubijeno. Istog dana u Severnom Iraku, u regionu Zap, pogođeno je nekoliko sela dejstvom avijacije. U sličnim napadima je do sada poginulo 11 ljudi, dok je nekoliko dana ranije uništen turski kontejner sa neutvrđenim brojem vojnika koji su u njemu poginuli ili ranjeni.

Turska

U provinciji Bakure, koja se nalazi u turskim državnim granicama, došlo je do napada na kurdske gerilske jedinice početkom aprila. Uprkos silovitom naletu turske vojske, gerila je uspela da se održi i uzvrati, nakon čega je turska država bila primorana da se posluži diplomatijom i perfidnim obećanjima lokalnoj populaciji u pokušaju da suzbije podršku prema gerili. Ono što je takođe evidentno, jeste napredak gerilskih boraca na taktičkom planu, a što se najjasnije vidi prema turskim gubicima. Tokom ovih napada turska vojska je uspela da izgubi čak i vojni helikopter tipa Sikorski, zajedno sa 12 vojnika. O intenzitetu borbi najbolje govori podatak da su gerilci bombardovani 279 puta, dok su 30 puta napadnuti direktno.

Irak

Međutim, na vazdušnim napadima se nije stalo. Osim njih, turska vojska je započela i sa napadima hemijskim oružjem, i to ne samo jednom, već 35 puta. Izuzetno nepogodan teren koji u svojim tunelima može bilo gde da sakrije gerilskog borca naterao je tursku armiju da sve više i više poseže za najbrutalnijim metodama – neselektivnim borbardovanjem sela i civilne infrastrukture ili dejstvo još gorim oružjem od koncencionalnog – hemijskim. Sasvim je izvesno da će se takvi napadi i nastaviti, ukoliko se uzme u obzir nesposobnost turske vojske i plaćenika da suzbiju kurdski pokret,ali sa čvrstim utemeljenjem otpora u narodu, pitanje je vremena kada će turska okupacija Kurdistana doživeti svoj neslavni kraj.