Studentski protesti u Kolumbiji

Protesti

U Kolumbiji se već nekoliko meseci događaju sporadični protesti na više univerziteta širom države. Na početku nenasilni i neorganizovani, nakon nasilne reakcije policije demonstracije su postale militantnije i daleko organizovanije.

26. jula je izašao video u kojem se vide maskirani demonstranti kako bacaju molotovljeve koktele i topovske udare na policijska vozila. Istog dana došlo je do potere između policije i demonstranata na jednom od najvećih univerziteta u Kolumbiji. Demonstranti su, međutim, uspeli da napadnu policijsku patrolu koja je pokušavala da ih uhapsi. Kao odgovor, policija je osim uobičajenih sredstava poput vodenih topova i suzavca iskoristila i bojevu municiju na studentima.

Uzrok protesta je odbijanje vlade Kolumbije da ispuni zahteve studenata, koji uključuju reformu nedemokratske univerzitetske strukture, poboljšanje sistema obrazovanja, kao i ispunjenje reformi koje je obećao novi “levičarski” predsednik Gustavo Pedro tokom svoje kandidature.

Neispunjena obećanja

Gustavo Pedro je bivši pripadnik FARC-a (levičarske gerilske organizacije), koji je došao na vlast na krilima masovnih protesta i pobuna obespravljenih masa, kojima je obećao brojne koncesije. Obećanja o koncesijama, kao i same koncesije su bile jedan od načina da kolumbijska buržoazija smiri mase, koje su počele sve više da se organizuju u borbi za svoja prava.

Međutim, Pedro ne samo da nije uspeo da ispuni obećanja o progresivnim reformama, nego je uspeo da izvede reakcionarne reforme što nije pošlo za rukom desničarskim predsednicima pre njega. U isto vreme je i otupio oštricu revolucionarnih pokreta, kao što su oni koji se bore za agrarne reforme, i sproveo antinarodne mere u korist buržoazije.

Neka od najvećih obećanja tokom svoje kandidature su bila prestanak oduzimanje zemlje seljacima i vraćanje iste, raspuštanje antinarodne policijske formacije po imenu ESMAD i puštanje političkih zatvorenika iz protesta 2021. godine.

Nakon što su lideri seljačkih organizacija poverovali Pedru i prestali sa borbom protiv krupnih kapitalista na selu, Pedro je izvršio dodatnu eksproprijaciju njihove zemlje. Policijskoj formaciji ESMAD je samo promenio ime i izgled, dok je ona nastavila da funkcioniše isto kao i ranije, što možemo videti u reakciji policije na studentske proteste. Od 200 političkih zatvorenika, za koje je rekao da će biti pušteni, nije pustio ni jednog čak i nakon brojnih štrajkova glađu samih zatvorenika.

Ponovni otpor naroda

Nakon početnog razočarenja u lažnog levičarskog predsednika, narod je veoma brzo shvatio suštinu buržoaske demokratije i neophodnost konstante borbe protiv kapitalizma. Gustavo Pedro, koji je ostavio oružanu borbu protiv kapitalizma iza sebe i postao deo sistema, na mesto predsednika je došao da bi predstavljao jednu frakciju buržoazije, jednako odlučnu u eksploatisanju radničke klase kao i one frakcije koje su predstavljali razni desničarski predsednici pre njega.

Iako je na vlasti nepune dve godine, sve obespravljene klase i slojevi, od sitnih seljaka do studenata su počele da se veoma uspešno organizuju protiv kolumbijske vlade. Porodice raseljene iz ranih krajeva Kolumbije su u maju ove godine upale u zemlju koja je pripadala narko mafiji, rešene da je vrate narodu i na njoj osnuju zajednicu. Ove godine su takođe izbili protesti u kojima su učestvovali medicinskih i prosvetni radnici, koji su shvatili da su nove reforme iste kao i one koji su pokušali da sprovedu desničarski predsednici, zamotane u “progresivni” paket.

Takođe, jedno od velikih obećanja, na osnovu kojih je dobio podršku narodu pri kandidaturi je bilo zavođenje mira u državi mirnim sredstvima. Ali, plan da se militantne revolucionarne grupe razoružaju i napravi mir u državi punoj klasnih kontradikcija je imao potpuno suprotan efekat, rasplamsavajući konflikt star 60 godina i praveći mogućnost mirovnih pregovora praktično nemogućom. Pojačanje intenziteta konflikta se može videti u čestim akcijama frakcije FARC-a, koja se protivi potpisanom primirju 2016. godine.