Pregled
Trenutni rat u Palestini traje još od 7. oktobra 2023. godine kada su jedinice palestinskog Otpora iznenadnim napadom nanele velike udarce izraelskom odbrambenom sistemu. Vremenom, ovaj rat je počeo da uključuje sve veći broj aktera i da od rata unutar same Palestine, postaje veći-regionalni rat koji uključuje skoro ceo Bliski Istok. Paralelno pravednoj palestinskoj borbi, akteri poput Irana, SAD-a, Velike Britanije i drugih imperijalista postepeno i ukalkulisano ulaze u ovaj sukob, pokušavajući da u evidentnom procesu preraspodele teritorija obezbede sebi što veći uticaj, nove baze i teritorije. Osim toga, dejstva Jemena i Hezbolaha praktično su već ranije podigli nivo na kojem se vode ratna dejstva,a Izrael u potpunosti koristi takvu situaciju da izazove potpuni reigonalni rat.
Uprkos tekućim pregovorima između izraelskih i palestinskih predstavnika, izraelsko vazduhoplovstvo je izvršilo masovni vazdušni udar nad Libanom u toku noći 25. avgusta. Snage Hezbolaha su izvršile kontra-udar raketama na izraelska naselja. Uprkos uspostavljenoj izraelskoj medijskoj cenzuri, podaci o uništenim naseljima i žrtvama sa izraelske strane su se počeli pojavljivati. Jemen je 23. avgusta pogodio i uništio grčki trgovački brod koji se uputio ka Izraelu kroz Crveno more.
U Gazi, snage Otpora su nastavile gerilske napade na izraelsku armiju, praktično na svakodnevnoj bazi. Ovi napadi, uspeli su vezati za sebe znantne izraelske snage, koje ne samo što nisu u mogućnosti delovati u drugim zonama okupacije, već izazivaju znatni napor državnom aparatu koji postaje sve manje sposoban da kontroliše unutrašnju situaciju.
Upravo zbog eskalacije rata u Libanu i novih gubitaka u Gazi, izraelska populacija je izašla na ulice Tel Aviva tražeći momentalno potpisivanje primirja i razmenu ratnih zarobljenika sa Palestincima. Demonstanti traže smenu trenutne izraelske vlade, koja je po svemu sudeći potpuno usmerena na izazivanje opšteg regionalnog rata. Kao što smo i ranije pisali, Izrael se trenutno nalazi između dva izbora – nastavka borbe protiv palestinske gerile, koji očigledno gubi, ili izazivanja regionalnog rata koji bi morao uvući i moćne imperijalističke države poput SAD, Velike Britanije i Francuske u otvoreni vojni sukob, koji bi sasvim sigurno olakšao vojnu poziciju izraelskih snaga momentalno, ali pre ili kasnije bi doveo do potpunog kolapsa ove tvorevine.
Na Zapadnoj obali, mobilisane snage Palestinske Samouprave su se uputile ka gradovima Dženinu i Tubasu, koji se smatraju jednim od najvećih uporišta palestinskog Otpora na toj teritoriji. Jedinice Samouprave su nastavile sa uništavanjem eksploziva Otpora, time direktno vojno pomažući izraelske snage pripremajući očišćen teren za nove racije, hapšenja i teror nad palestinskim stanovništvom.
Zapadna Obala
Zapadna Obala postala je praktično drugi front izraelsko-palestinske borbe. Nekadašnje borbe koje su uključivale relativno retke sukobe i detonacije, zamenjene su intenzivnim sukobima koji pokazuju da je palestinski Otpor u potpunosti pustio korenje na nekadašnjoj Fatahovoj teritoriji. Izraelske akcije uglavnom se svode na dejstva dronovima iz vazduha i iznenadne racije, čiji je cilj uništenje vođa lokalnih jedinica otpora. Uprkos mnogim ubistvima koje je izrael sproveo nad komandnim kadrom otpora, gerila na Zapadnoj obali eksponencijalno raste i postaje organizovanija i opasnija po izraelske snage. Evidentno je da jedinice koje nastupaju na Zapadnoj Obali deluju na osnovu iskustva iz Gaze.
Jedan primer takvog dejstva jeste nedavno uništenje izraelskog oklopnog vozila u gradu Tubas, gde su jedinice palestinskog Otpora iz zasede, eksplozivom uništile jedno vozilo.
Jedna od istaknutih karakteristika rata na Zapadnoj Obali jeste znatno učešće tzv. izraelskih doseljenika koji pale i uništavaju pogranična palestinska naselja, kao i otpor Palestinaca koji pored vojnih ciljeva ciljaju i novouspostavljena doseljenička naselja.
Gaza
Smanjivanje “sigurnih zona”
Izrael nastavlja da smanjuje veličinu i broj “sigurnih zona” – termin koji Izrael koristi za oblasti koje su navodno sigurne za civile. Na početku izraelske kopnene invazije Gaze sigurne zone su činile 63% ukupne teritorije Gaze. Od tada, Izrael je pet puta smanjio veličinu ovih oblasti, da bi ovog meseca one činile samo 9,5% ukupne teritorije pojasa Gaze, odnosno 35 kvadratnih kilometara. Oko navedenih 9,5 %, oko 3,5% su agrikulturne, civilne i komercijalne oblasti. Važno je istaći da ove zone obuhvataju samo neke delove na jugu Gaze, dok ne obuhvataju ni jedan deo severa Gaze, gde se trenutno nalazi 700 000 Palestinaca i gde je Izrael dao sebi pravo da radi šta god hoće.
Način na koji Izrael daje upozorenja i naređenja o prisilnoj evakuaciji se takođe promenio. Tokom prvih nekoliko nedelja rata, Izrael je davao donekle blagovremena upozorenja civilima koji su živeli u oblastima u koje je izraelska vojska htela da izvrši upad ili da bombarduje. Postepeno, Izrael je počeo da daje sve manje vremena civilima za evakuaciju i sve nejasnija upozorenja, a u jednom od skorašnjih upada nije ni dao upozorenje.
Tačnije, tokom skorašnjeg upada u Kararu, zapadno od Kan Junisa na jugu Gaze, izraelska vojska je bez ikakvog prethodnog upozorenja i naređenja o evakuaciji upala u kamp i počela nasumično da gađa izbegličke šatore i ljude. Izraelska vojska je u ovom napadu na civile koristila sve na njenom raspolaganju, od ličnog naoružanja, preko mitraljeza i tenkova, pa sve do artiljerije i kvadkoptera.
Borbe u gazi
Od poslednjeg izveštaja, najžešće borbe su se dogodile u gradovima Rafa i Kan Junis, na jugu Gaze, a u poslednjih nekoliko dana okršaji su skoncentrisani na sever Gaze, u Dajr al-Balahu i u gradu Gaza.
Dnevne mape akcija Otpora u Gazi od 12.8 do 24. 8 (crveno – akcije Otpora, plavo – bombardovanje civila od strane Izraela).
Izraelski politički vrh je pre invazije na Rafu rekao da će bitka trajati najviše nekoliko nedelja, samo da bi ova bitka sada ušla u svoj šesti mesec. U vezi invazije Kan Junisa, koja se sada događa po treći put od početka rata, takođe je rečeno da će trajati samo nekoliko nedelja. Dok je za sever Gaze izraelski vojni i politički vrh izjavio da je potpuno “očišćen” od Otpora tokom povlačenja izraelske vojske sredinom januara ove godine.
Sve te izjave govore o nemogućnosti Izraela da smanji borbenu sposobnost Otpora, koji se reorganizuje nakon svake invazije i koji jača iz dana u dan. Pošto je Izrael shvatio da ne može uništiti Otpor, primarni cilj izraelske vojske u poslednjih nekoliko meseci je postao nanošenje što veće štete civilima.
Važnost Necarim i Filadelfi koridora
Izrael želi da koristi Necarim i Filadelfi koridore kao baze, odakle može vršiti dalje napade. Koridori su napravljeni upravo radi lakšeg kontrolisanja gaze od strane izraela. Na njima su prvobitno postojale naseljeničke kolonije, koje su Izraelci napustili nakon povlačenja izraelske vojske tokom druge intifade 2005. godine. Od početka rata prošle godine, izraelska vojska je odmah napravila plan da vrati ove koridore pod svoju kontrolu.
Trenutno, kako plan Izraela da zauzme velike delove gaze i da ih drži na neodređeno vreme nije uspeo, jedini način na koji Izrael može nastaviti upade u gradove unutar Gaze jeste držanjem ovih strateški bitnih koridora. Međutim, iako je Izrael proširio oba koridora za više stotina metara i nastavlja da ih proširuje, njegova podložnost napadima Otpora postaje sve veća. Otpor je kroz vreme drastično povećao broj napada na koridore, od povremenih do brojnih svakodnevnih minobacačkih i raketnih baraža.
Ovakva situacija nije mnogo zabrinula izraelski vojni vrh, koji nije preuzeo mere da dodatno osigura koridore, već je nastavio da funkcioniše sa pretpostavkom da se napadi neće dalje pojačati. Suprotno je dokazano pre nekoliko dana, kada je Otpor uspeo da izvrši veoma uspešnu zasedu na dva izraelska vojna džipa, koji su pružali logističku podršku. U ovom napadu Otpor je koristio mine, koje je detonirao kada su vozila prešla preko njih, a zatim je sa ličnim naoružanjem napao vojnike koji su pritekli u pomoć.
Poštujući svoje principe nenapadanja ranjenih neprijateljskih vojnika, Otpor nije napao ni ranjenike ni vojnike koji su ih izvlačili sa mesta zasede.
