Gaza
U trenutku pisanja ovog teksta, u Gazi je ubijeno 34.000 ljudi, dok je 77.000 ranjeno. Na Zapadnoj obali ubijeno je 500 ljudi, dok je 5000 ranjeno. Iako je Izrael povukao većinu svoje vojske iz Gaze, vazdušni napadi ne samo da nisu prestali, nego su postali učestaliji i ubitačniji. Izrael nastavlja da se sveti nad civilima u Gazi, usled neuspešne vojne kampanje, u kojoj nije ostvario ni jedan od zadatih vojnih ciljeva. Meta vazdušnih napada sa su najčešće gusto naseljeni izbeglički kampovi u gradu Rafa, na jugu Gaze. Na taj način, država Izrael pokušava da ubije što veći broj palestinskih civila dajući im do znanja da nigde nisu sigurni, čak ni tamo gde im je “obećana” sigurnost.
Povlačenje većine kopnene vojske Izraela, očekivano je dovelo do intenzivnijih napada palestinskog otpora, koji u novonastaloj situaciji može da dozvoli sebi daleko ofanzivnije akcije nego što je to bio ranije slučaj. Spomenute izraelske jedinice, nižeg kvaliteta u odnosu na prethodne ne poseduju značajan ofanzivni kapacitet i služe pre svega sprečavanju povratka stanovništva na sever Gaze.
Zapadna obala
Uprkos svim naporima Izraela da uništi palestinski otpor na Zapadnoj obali, on iz dana u dan sve više raste. Izraelski pokušaji uništavanja palestinskog otpora redovnim upadima u kampove i serijama kidnapovanja, tokom kojih je do sada oteto preko 9000 ljudi nije urodilo plodom. Upravo suprotno, ono ojačava ideju aktivnog otpora u palestinskom narodu i pokazuje da u datom trenutku svaki kompromis sa okupacijom znači samo još smrti, još deportacija i još otimanja zemlje. Da sukob na Zapadnoj obali predstavlja samo mlađeg brata onom u Gazi po sadržaju i intenzitetu govori i to da su borbe u Nur-Šams kampu trajale preko 40 sati, nakon čega su se izraelske snage povukle.
Dok je fokus usmeren na Gazu, na Zapadnoj obali intenzivira se ono što u suštini i predstavlja osnovni politički i ekonomski cilj Izraela – otimanje imovine palestinskom narodu. Samo u prvoj četvrtini ove godine, Izrael je oteo 11 kvadratnih kilometara zemlje. Verni pratioci ove pljačke jesu izraelski doseljenici koji svesrdno pomažu oružanim snagama u teroru i deportaciji palestinskog stanovništva. Samo u poslednje dve nedelje ovakvi napadi su doveli do smrti jednog i ranjavanja 25 Palestinaca.
Globalni faktor
Rezolucija u UN-u i iransko raketiranje Izraela je svakako podiglo ovaj sukob na jedan drugi nivo. Dok su se američki i evropski imperijalisti poput Nemačke i Francuske (i mnogih drugih) mogli praviti gluvi i slepi, suštinski misleći da će moći i iz ovog sukoba samo da profitiraju bez sopstvenih posledica, jemenska dejstva u Crvenom moru i ugrožavanje tih trgovačkih ruta, ali i pretnja eskalacije u daleko veći rat doveo ih je u poziciju da traže deeskalaciju po svaku cenu. Suštinski nespremni za velike sukobe, koalicija koja je do sada naoružavala i podržavala Izrael sada pokušava da obuzda svog bliskoističnog psa na lancu. Nesvesni da točak istorije ne može da se vrati unazad, zapadna koalicija vrši pritisak da se sukobi ograniče samo na Gazu i Palestinu, ne shvatajući da je upravo ovaj sukob pokazao i svetskim porobljivačima i porobljenima da otpor košta, da je otpor moguć i da je otpor put.
