Hiljade borbenih proletera izašlo je na ulice Ašulije, industrijskog centra u blizini Dake, tražeći povećanje plata i isplatu zaostalih zarada u nedelju 8. septembra. Ubrzo je došlo i do sukoba sa policijskim i paravojnim snagama, koje su proleterske mase uspele da pobede u uličnim borbama. Buržoazija je nakon ovih sukoba bila prinuđena da napravi sitne ustupke, te se složila da isplati zarade i ukine tzv. “crne liste” – spiskove najborbenijih i najorganizovanijih radnika. Radnici su, međutim, odbili da se zadovolje tako skromnim ustupcima, te su nastavili svoju borbu, tražeći bolje uslove za rad, kao i nova ekonomska i politička prava.
Nakon toga radnici su izvršili napad na još 3 fabrike,što je dovelo do zatvaranja još 50 fabrika. Da bi sprečili dalje radničko napredovanje, buržoarska vlast je pored policije upotrebila i paravojne jedinice RAB, poznate po brutalnosti prema radnicima i drugim neprijateljima režima. Treba istaći da je ova jedinica postala zloglasna tokom prethodnog režima koji je upravo ovog leta svrgnut nakon velikih demonstracija, ali da sadašnja (nova) vlast, nije raspustila ni njih, ni mnoge druge koji su uterivali strah u kosti radnicima, studentima i drugima. Ovakvi postupci ubrzano pokazuju da nova vlast neće i ne može doneti nikakve značajne promene, jer njen karakter se nije promenio. To je i dalje vlast buržoazije, to je i dalje diktatura kapitala i ta “nova” vlast će vrlo brzo izgledati potpuno isto kao i stara.
Demonstracije su se prelile i na ostatak države i trenutno je zatvoreno oko 219 fabrika , uglavnom u tekstilnoj industriji. Radnicima su se pridružili i delovi studentskog pokreta koji su odbili da učestvuju u formiranju nove vlasti i nastavili su sa borbama protiv države. U studentskom pokretu, koji je u ovoj državi izuzetno jak, došlo je do podele u odnosu prema novim vlastima. Dok je jedan deo ostao veran klasnoj borbi i trenutno je i vodi na ulici, kako za svoje zahteve, tako i za radničke, drugi deo se upustio u razgrabljivanju birokratskih pozicija. Kakva je ta vlast dovoljno govore njeni sledeći postupci: Vojska i policija se sve intenzivnije mobilišu upravo protiv radničke klase, a vlada se obavezala na “smirivanje situacije” i odbranu kapitala, dok su glavni strani oslonac – Sjedinjene Američke Države.