Nigerijska predsednička garda opsedala je predsedničku palatu i okolna ministarstva u Nijameju 26. jula, zatvorivši predsednika Mohameda Bazuma unutar palate i primoravši ga na pregovore. Objavljeno je da je predsednik Bazum razmišljao da otpusti komandanta predsedničke straže u danima pre pokušaja državnog udara. Na samom početku udara izgledalo je kao da je predsednička garda usamljena u udaru. Druge snage odbrane i bezbednosti Nigerije nisu se pridružile predsedničkoj gardi. Rečeno je da su Oružane snage Nigerije i nacionalna garda ostali lojalni predsedniku i da su spremni da ponovo zauzmu palatu. Međutim, realnost je demantovala ovakve tvrdnje i pokazala da su pučisti dobro igrali svoje karte, posebno evocirajući antifrancusko osećanje širokih masa naroda Nigerije. Stoga je vrhovna komanda vojske Nigera u četvrtak izjavila da podržava puč koji je izvršen prethodnog dana, rekavši da je njen prioritet da se izbegne destabilizacija zemlje.

Niger ili zvanično Republika Niger je zemlja bez izlaza na more u Zapadnoj Africi. Ima državne granice sa Libijom, Čadom, Nigerijom, Beninom, Burkinom Faso, Malijem i Alžirom. Pokriva površinu od skoro 1.270.000 km², što je čini najvećom zemljom u zapadnoj Africi. Preko 80% njene kopnene površine leži u Sahari. Niger je jedna od najsiromašnijih zemalja – ako ne i najsiromašnija – na svetu.
Na „Berlinskoj konferenciji” 1885. godine, na kojoj su kolonijalne sile crtale granice podele Afrike na sfere svog uticaja, Francuska je preuzela kontrolu nad gornjom dolinom reke Niger (otprilike ekvivalentno današnjoj teritoriji Malija i Nigera). Francuska je tada počela sprovoditi svoju vladavinu i na terenu, 1897. godine, kao i 1899.–1900. Francuska je koordinirala tri ekspedicije koje su se na kraju sastale kod Kuserija (na severu Kameruna) i porazile snage Rabiha az-Zubajra u bici kod Kuserija. Ekspedicije su postale ozloglašene po pljačkanju, pljački, silovanju i ubijanju lokalnih civila. Kapetan Voulet i njegovi ljudi su 8. maja 1899. ubili sve stanovnike sela Birni-N’Koni u onome što se smatra „jedan od najgorih masakra u francuskoj kolonijalnoj istoriji“. Niger je zatim organizovan kao “vojna teritorrija” u okviru kolonije „Gornji Senegal i Niger“ (Burkina Faso, Mali i Niger) u decembru 1904. sa glavnim gradom u Nijameju.
3. avgusta 1960. Niger je zvanično postao nezavisan.
Ekonomija Nigera je koncentrisana oko poljoprivrede, sa izvozom poljoprivrednih proizvoda na manje sušnom jugu i izvozom sirovina, posebno rude uranijuma, koji proizvodi 7% svih globalnih zaliha i do 40% zaliha Francuske. Ima veoma nisku stopu pismenosti,koju prate džihadističke pobune kao i izuzetno mlado stanovništvo.
Posebno su Jenkiji, ali i francuski i nemački imperijalizam, veoma zabrinuti za ishod puča. Institut za proučavanje rata je napisao: „Uspešan državni udar u Nigeru bi verovatno dodatno ojačao Al Kaidu i Islamsku državu preokupacijom nigerijskih snaga bezbednosti i ometanjem međunarodne bezbednosne saradnje. Niger je poslednji preostali zapadni partner u trograničnoj oblasti Burkine Faso, Malija i Nigera nakon puča u Burkini Faso i Maliju.
Nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i SAD, imaju trupe stacionirane u Nigeru ili planiraju da povuku svoje trupe iz Malija u Niger nakon neuspeha njihove agresije zasnovane na misiji UN. Niger je danas najveći primalac vojne pomoći američkog Stejt departmenta u zapadnoj Africi i drugi po veličini u podsaharskoj Africi. Američka fondacija Saveta bezbednosti je nedavno izjavila: „Niger je od vitalnog značaja za napore SAD u borbi protiv terorizma u Africi. To je jedna od retkih zemalja u regionu koja je pristala da smesti američke baze za bespilotne letelice i stotine američkih specijalnih snaga i stručnjaka za logistiku, koji su uključeni u protivterorističke operacije protiv Boko Harama i ISIS-a.
Neki neformalni ruski izvori su tvrdili da su vođe puča bili povezani sa Vagnerovim plaćenicima, navodeći da je Vagner podržavao frakciju pukovnika-majora Amadua Abdramana, koja je preuzela kontrolu nad predsedništvom. Ruski vojni bloger Boris Rožin javio je da će Vagner uskoro dobiti poziv od „slobodnog“ Nigera. Prema izveštajima Atlantskog saveta, sam šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin nedavno je izjavio o proširenju njihovog prisustva u Africi. „Niger će se verovatno pomeriti na vrh liste zemalja u kojima će Vagnerova grupa plaćenika nastojati da se proširi, ako Mohamed Bazum podnese ostavku na mesto predsednika“, napisao je drugi istraživački centar Jenkija. Prigožin je opisao razvoj događaja kao deo borbe Nigera protiv „kolonizatora“. Njegovi komentari objavljeni su u trenutku kada se nekoliko stotina ljudi okupilo u Nijameju i skandiralo podršku Vagneru mašući ruskim zastavama. Vagnerovi plaćenici aktivni su u susednom Maliju i Burkini Faso. Neke pristalice puča koji su opljačkali i zapalili sedište vladajuće partije Nigera u glavnom gradu, mahali su ruskim zastavama dok su oblake dima izlazile iz zgrade.

Afrička Unija je u petak postavila ultimatum pučistima da ponovo uspostavi prethodnu vladu zemlje, baš u trenutku kada su se vođe puča sastali sa visokim civilnim vlastima da razgovaraju o tome kako će upravljati državom. AU je zahtevala da se vojska odmah i bezuslovno vrati u svoje kasarne i povrati ustavnu vlast, u roku od najviše petnaest dana. Bazum takođe treba da se odmah i bezuslovno pustiti. Ako to ne učini, blok bi primorao da preduzme „neophodne mere, uključujući kaznene mere protiv počinilaca. SAD i Evropska unija takođe su zapretile sankcijama novom režimu. Francuski predsednik Makron najavio je vojnu intervenciju u slučaju da francuski državljani ili imovina budu napadnuti, što pokazuje koliko su zaista uplašeni zbog opravdane mržnje masa.
Šef vojnog puča je rekao da bi regionalni ECOVAS (koji je sada sankcionisao pučiste) mogao izvesti vojnu intervenciju u glavnom gradu zemlje Sahela: „Cilj ovog sastanka je da se odobri plan agresije na Niger, u oblik neposredne vojne intervencije u Niameju, u saradnji sa afričkim zemljama koje nisu članice regionalnog tela i određenim zapadnim državama. Takva intervencija je moguća samo uz direktan mandat Jenkija i značila bi potpuni rat u regionu.
