Poslednji period obeležen je porastom akcija palestinskog Otpora u Gazi, kako kvalitativno tako i kvalitativno. Odvlačenje izraelskih trupa na potencijalna bojišta sa Iranom i priprema za buduće sukobe samo se javlja kao dodatni teret na već teško narušenu izraelsku dominaciju.
Od 25. do 29. juna izvršeno je više operacije, pretežno i širem području Kan Junisa. Konkretno, samo 25. juna je pogođen D9 vojni buldožer, kao i oklopni transporter. Prilikom pogotka transportera, zajedno sa njim je uništena i celokupna posada. Sledećeg dana je pogođen i tenk “Merkava” u istom području. Tokom 6. jula izvršena je uspešna zaseda, takođe u zoni Kan Junisa, prilikom čega su pogođena oklopna vozila, tenkovi, pešadija.
Prava katastrofa po Izrael, dogodila se 8. jula u Severnoj Gazi, odnosno oko Beit Hanuna. Najmanje 20 izraelskih vojnika je poginule u dve odvojene zasede, a samo u jednoj je izbačeno iz stroja 16 vojnika, od čega 11 ranjenih. Svi događaji su, prema dostupnim podacima, pod teškom cenzurom u Izraelu.
Osim operacija Otpora u Gazi, i snage Jemena su ponovo preuzele incijativu u Crveno moru. Raketne i vazduhoplovne snage Jemena su gađale 3 broda čije su se krajnje tačke rute nalazile u Izraelu. Od toga, brod ETERNITY (C) ( prevod: “Večnost”), koji se zaputio ka luci Um Al- Rašraš će ostatak svoje večnosti provesti na dnu Crvenog mora. Brod je pogođen sa 6 dronova i balističkih raketa, kao i bespilotnim, čamcima. Brod je potonuo 9. jula, a nakon toga praktično svi trgovački brodovi u Crvenom moru počeli su jasno da se ograđuju da nemaju veze sa Izraelom. Pomorska blokada koju je Jemen nametnuo Izraelu je već imala katastrofalne posledice po njihovu ekonomiju, a posebno na jugu gde je trgovina sa Izraelom u velikoj meri presečena. Nakon ovih napada, Jemen je izvršio balistički napad i na sam Izrael.
O karakteru rata i metodama govore i sledeći podaci: Za svaku srušenu kuću, izraelske kompanije dobijaju oko 1500$. Osim toga, novi dokazi pokazuju da se rat vodi bukvalno svim sredstvima. U humanitarnim centrima, u pošiljkama hrane, oktrivene su velike zalihe prošvercovanih narkotika. Kada se zna da kroz izraelski embargo jedva može da prođe brašno, voda i lekovi, nije teško zaključiti da droga predstavlja samo još jedan vid hemijskog rata.
Prema sopstvenoj statistici, Izrael je do sada izgubio gotovo 900 vojnika (od čega samo prvi dan rata skoro polovinu). Pravi brojevi, međutim, su sasvim sigurno daleko veći. U svakom slučaju, vreme odmiče. Izraelska okupacija postaje sve skuplja kako ekonomski, tako i u drugim, ljudskim resursima, kojih Izrael nema na pretek. Položaj palestinskog Otpora i dalje je čvrst i nije pitanje da li će izraelska okupacija Gaze kolabirati, pitanje je kada će ona kolabirati.