Kao i pre više od sto godina, kada je Prvi svetski rat podelio radničku klasu i socijal-demokratske partije na one koji su za pljačkaški rat i one protiv, tako i danas rat u Gazi otkriva prikrivene šoviniste, oportuniste i ostale liberalne elemente u radničkom pokretu. Nedavno je predstavnik nemačke partije “Levica” osudio egipatskog i nemačkog ministra spoljnih poslova, zato što se nisu dovoljno potrudili da osiguraju “evakuaciju” palestinskog stanovništva na Sinajsko poluostrvo. Ono što se treba podvući jeste da ta evakuacija zapravo podrazumeva etničko čišćenje i jedan od ciljeva cionističkog izraelskog režima, a da paralelno takvim političkim rešenjem, evropski socijal-demokrati osiguravaju sebi oreol humanosti i objektivnosti.
Dok se nemački levi-liberali (ponovo) bave nekim novim konačnim rešenjima, a većina medija govori o znatnim vojnim uspesima Izraela, sam režim najavljuje kako bi rat mogao da potraje mesecima, pa čak i godinama. Zašto, ako vojska iz dana u dan napreduje i niže nove pobede, rat ne dođe do svog kraja? Zašto munjevite taktike i visoka tehonologija ne uspevaju da slome otpor običnog stanovništva, ili “ljudskih životinja” kako je to rekao jedan izraelski general, a u maniru slične ideologije iz Drugog svetskog rata.
Jednostavno, zato što se jedna od najsposobnijih armija sveta prosto zaglavila. Ona nema odgovor na žilav i čvrst otpor koji pružaju Palestinci i okreće se ka sve većem teroru. U okviru tog terora, Izrael je već doveo do smrti preko 21.000 ljudi, ranio je preko 50.000, a u samoj Gazi vladaju glad i bolest usled nedostatka struje, vode i ostalih osnovnih resursa. Štaviše, na preko 80 tela zarobljenika koje je Izrael uhvatio, pronađeni su znaci mučenja i nestalih vitalnih organa.
Nemoguće je dovoljno podvući da se ovde ne vodi samo još jedna borba nesrazmernih snaga, još jedan David nasuprot Golijata, ovde se upravo vodi borba za opstanak jednog naroda koji se grčevito i žilavo bori za svoju slobodu, koji praktično sam i bez bilo čije pomoći uspeva da blokira i potiskuje jednu od najsavremenijih i najozbiljnih armija na svetu, iza koje stoji praktično čitava industrijska i finansijska moć zapadnih imperijalista. Ova borba će trajati, jer podrazumeva rat u kojem učestvuje čitav jedan narod, svaki njegov pripadnik se na jedan ili drugi način bori protiv jednog režima čija je snaga velika, ali čija budućnost deluje sve neizvesnije i čiji će pravi vojni i politički porazi tek uslediti. Prava pobeda pripašće onima koji stoje na pravoj strani istorije, onima koji se bore protiv nacionalnog i imperijalističkog ugnjetavanja, onima koji su zvukom rafala nagovestili početak jednog novog doba.