Od početka rata 2021. godine, a posebno od velike ofanzive ujedinjenih grupa Otpora, hunta konstantno gubi teritoriju. Međutim, da bismo shvatili napredak Otpora, kao i strategiju i hunte i grupa Otpora, moramo prvo pogledati etnički sastav, kao i teren ove zemlje.
Početni problemi za huntu
Već smo pričali o tome da unutar Mjanmara postoje brojne etničke grupe. Takođe smo rekli da su granice Mjanmara iscrtali britanski kolonizatori, na osnovu svojih strateških interesa, a ne na osnovu želja naroda koji su zapravo živeli na tim teritorijama. Danas se hunta, kao i svaka buržoaska vlada u krizi, oslanja na etničke razlike i nacionalizam kako bi zadržala svoju vlast.
Zbog velikog nezadovoljstva etničkih manjina, koje već decenijama ratuju protiv mjanmarske države, već postojeći konflikti su se pojačali, dok su se neki novi pokrenuli. Odmah nakon puča, hunta je planirala da će vojnom silom zauzeti čitavu teritoriju Mjanmara. Međutim, ubrzo im je pokazano suprotno, kada ne samo da nisu uspeli da osvoje nove teritorije, nego kada su počeli da gube i one koje su već bile pod njihovom kontrolom.
Kada je Otpor napao vojnu huntu u velikoj ofanzivi u oktobru prošle godine, na internetu su izašli snimci kako se vojnici hunte masovno povlače, dok su vojnici na granici čak bežali u druge države. Ovo povlačenje nije bilo neplanirano, već je ono deo nove strategije vojne hunte, koja se može shvatiti gledanjem u mape etničkog sastava i terena Mjanmara.
Promena strategije vojne vlade
Nakon već pomenute ofanzive Otpora, vojna hunta je ubrzo shvatila da će veoma teško moći da kontroliše teritorije gde se nalaze etničke manjine. Objektivni razlog za to jeste ogromno nezadovoljstvo lokalnog stavnovništva prema hunti, koja je oduvek vršila zločine protiv manjina i oduzimala im politička prava. Drugi razlog jeste sam teren na kojem se nalaze ove manjine. Iz priloženih mapa se vidi da većina etničkih manjina živi u nepristupačnom, planinskom terenu. Upravo onakvom terenu koji je uvek predstavljao veliki problem onim silama koje su vodile osvajačke ratove.
Zato, kada je Otpor napao vojsku hunte u već pomenutoj velikoj ofanzivi u oktobru prošle godine, većina vojnika se jednostavno povukla i ostavila vojne postave. To je dovelo do toga da Otpor oslobodi dosta teritorije i da zapleni veliku količinu naoružanja, ali i da hunta sačuva svoje vojnike za dalju borbu.
Ovo povlačenje je pokazalo novu strategiju vojne hunte, koja je od tada krenula da se fokusira na konsolidovanje urbanizovanih oblasti, gde se nalazi etnička većina – Burmanci. Ove oblasti se u isto vreme nalaze u ravnom području, što se takođe može videti u priloženim mapama. Takav teren pogoduje stajaćoj vojsci hunte, zbog relativno lake mogućnosti kontrolisanja. Upravo taj povlašćeni položaj koji su Burmanci uživali u odnosu na etničke manjine, kao i ravniji teren na kojem se nalaze, su doveli do toga da su oblasti u kojima Burmanci žive razvijenije i urbanizovanije.
Rezultati novi strategije
Nova strategija hunte je delimično uspela, što se može videti u činjenici da iako je izgubila dosta teritorije, i dalje kontroliše većinu stanovništva. Odnosno, iako je teritorija nad kojom Otpor ima potpunu kontrolu veća od teritorije nad kojom hunta ima potpunu kontrolu (34% naspram 14%), procenat ljudi na tim teritorijama je na strani hunte (12% naspram 32%).
Posebno pogubno za vojnu vladu su bili gubici gradova na granici, koji su koristili kao regionalni centri za uvoz i izvoz robe. Tačnije, od 51 pograničnih gradova, Otpor kontroliše čak 30, dok hunta, zajedno sa svojim satelitskim grupama, u potpunosti kontroliše samo 5. Ostale gradove ili većinski kontroliše Otpor ili polako, ali sigurno padaju pod vlast grupa Otpora.
Odnosi između grupa Otpora
Naravno, pored manjina ni Burmanci nisu zadovoljni svojom reakcionarnom, buržoaskom vladom. Burmanci, koji su većinom iz redova radničke klase, su se nakon puča masovno priključili vojsci zbačene vlade – Narodnim odbrambenim snagama (PDF). Razlog tome je što je glavno pitanje etničkih manjina, nacionalno pitanje, koje je zaoštreno još od proglašenja nezavisnosti Mjanmara 1948. godine, dok je glavno pitanje Burmanaca klasno pitanje. To klasno pitanje postalo je evidentno kada je borba između frakcija buržoazije dostigla vrhunac nakon puča 2021. godine.
Iako grupe Otpora nastupaju zajedno, između ovih grupa postoje mnoge kontradikcije. Prva velika kontradikcija jeste ta što se kao što smo već rekli, etničke oružane grupe već decenijama bore protiv mjanmarske države, dok je PDF pokrenuo borbu tek posle vojnog puča. Ove etničke grupe još uvek ne veruju zbačenoj vladi, zato što su neke protiv nje ratovale još dok je bila na vlasti, dok su ostale bile u primirju, ali i dalje nisu sarađivale sa tom vladom. Zbog ovoga etničke oružane grupe, iako sarađuju sa PDF-om i dalje imaju na umu da je to jedinstvo najverovatnije samo privremeno.
Pored toga, između samih etničkih oružanih grupa postoje tenzije. Kako se hunta povukla iz mnogih oblasti, došlo je pitanje podele tih oblasti između grupa Otpora. Tokom ove podele, dolazilo je do više incidenata, gde su vojnici raznih grupa pucali jedni na druge. Pored toga i sama velika ofanziva grupa Otpora nije izvedena u potpunom jedinstvu, već su samo neke grupe sarađivale međusobno, dok druge nisu bile ni obaveštene o napadima grupa Otpora na vojsku hunte.
Drugi problemi Otpora
U prošlim vestima o Mjanmaru smo rekli da se hunta sve više okreće otvorenom teroru protiv naroda. Od tada, vojna vlast je postala još brutalnija, nastavljajući da redovno vrši masakre protiv civila, kao i da cilja civilne objekte (kao što su bolnice, marketi, škole i slično) u gradovima koji su delimično ili potpuno pod kontrolom Otpora. Pored činjenice da su ovo očajnički – frustrirani potezi, koji dolaze nakon niza gubitaka još od puča 2021. godine, vojna vlast se okreće ovoj strategiji i u pokušaju da natera Otpor da izgubi poverenje u očima naroda.
Cilj Hunte je da ovim činom napravi što veću humanitarnu katastrofu unutar teritorija koje kontroliše Otpor, ciljajući civilnu infrastrukturu unutar ovih teritorija, kao i zabranjujući prolaz humanitarne pomoći u ove oblasti. Takođe, tu je i činjenica da se većina stanovništva raseljenog usled rata nalazi unutar ovih teritorija, što dodatno povećava razmeru humanitarne katastrofe u ovim oblastima.
Napredak Otpora
I pored svih problema sa kojima se Otpor suočava, grupe unutar njega prave ogroman napredak, što smo već preneli. Takođe, pored toga što smo rekli da je nova strategija hunte povlačenje iz određenih oblasti, hunta je izgubila i dosta teritorije koju ili nije planirala da izgubi ili nije planirala da tako brzo izgubi. Ono što je posebno zapanjujuće jeste to da je Otpor uspeo da ostvari toliki napredak protiv tehnološki superiornije vojske, uz pomoć improvizovanih eksploziva, 3D štampanog oružja i modifikovanih komercijalnih dronova.
Takođe, iako je hunta povećala kontrolu nad gradovima gde živi većinski burmeško stanovništvo, napadi Otpora na te gradove i unutar tih gradova nisu prestali. Ovi napadi uključuju sve od likvidacija ličnim naoružanjem, do napada dronovima i minobacačima.
Uloga imperijalista u ratu
Iako je većina imperijalista osudila vojni puč, svi imperijalisti finansijski, a neki i vojno, podržavaju huntu. Imperijalisti na ovaj konflikt, kao i na mnoge slične u kojima su sve strane buržoaskog karaktera, gledaju oportunistički. To jest, imperijalisti pokušavaju da podrže pobedničku stranu, onu stranu koja će im doneti najviše profita.
Zapadu je najviše odgovarala prošla buržoasko-demokratska vlada, međutim ne toliko da je podrže i nakon puča, sa bilo čime više od praznih reči podrške. Zapadni imperijalisti su nastavili da trguju sa huntom, u nadi da će bilo kojim sredstvima, brzo dobiti rat protiv pobunjeničkih grupa i tako dovesti stabilnost koja im odgovara da nastave da eksploatišu narod mjanmara.
Međutim, pošto je vojna hunta nanizala mnogo gubitaka i izgubila kontrolu nad ogromnom teritorijom, uključujući i veoma bitne pogranične gradove, Zapadni imperijalisti imaju sve manje strpljenja prema vojnoj vladi. To se može videti u sve glasnijim i češćim pozivima za veće sankcije nad huntom i za slanje vojne pomoći pobunjeničkim grupama. U mnogim slikama se već mogu videti specijalci iz nekih od NATO država, koji obučavaju pobunjenike.
Ovo još ne znači da je Zapad krenuo vojno da podržava pobunjenike u široj razmeri, ali pokazuje da ako hunta ne uspe da obezbedi povoljne uslove za eksploataciju prirodnih i ljudskih resursa Mjanmara, i ako nastavi da sarađuje vojno i ekonomski sa Rusijom i Kinom, Zapad će sve otvorenije pomagati pobunjenike.
Ishod rata
Trenutno situacija ide u korist Otpora. Od puča 2021. godine, Otpor je prešao iz defanzive u ofanzivu i inicijativa je i dalje na njegovoj strani. U vreme pisanja ovog članka, Otpor nastavlja da zauzima gradove i vojne ispostave hunte, što ujedno sa prethodnim pobedama dovodi moral boraca Otpora na izuzetno visok nivo. Iz video snimaka borbi se može videti razlika između motivisanih boraca grupa Otpora, koji se bore za samoopredeljenje svog naroda i protiv vojne diktature, i demoralisanih boraca vojne vlade, koji su uglavnom bore ili za novac ili su mobilisani pod prinudom.
Međutim, osim svega navedenog, ishod rata još uvek nije poznat i verovatno neće biti poznat u skorije vreme. Ali, ono što je sigurno, jeste to da je ovaj rat pokazao kako mnogo slabija vojna sila, sa motivisanim ljudima i zajedničkim ciljem, može da nanese ozbiljne gubitke mnogo jačoj, tehnološki naprednijoj vojnoj sili. To je ono što smo i istorijski videli mnogo puta i što trenutno gledamo u Palestini, Indiji, Kurdistanu, Filipinima i mnogim drugim mestima.
