Madagaskar je ostrvo na istoku Afrike koje se 1960. godine izborilo za nezavisnost od Francuske. Kao i u većini drugih afričkih zemalja, nakon osvajanja nezavisnosti država je ubrzo pala pod Zapadni kapital, što je njenu ekonomiju i proizvodnju učinilo samo još jednom karikom u svetskoj kapitalističkoj proizvodnji.
Sa ogromnim stepenom eksploatacije i statusom polukolonije, narod Madagaskara je ostao u dubokom siromaštvu. Socijalni buntovi, koji su se događali zbog teške ekonomske situacije i velike represije kao njene posledice, bili su usmereni skoro isključivo na kompradore. Zemlja je od osvajanja nezavisnosti prolazila kroz više krugova pobuna koje su se završavale na isti način: dolaskom prelazne vlasti, njenim učvršćivanjem i jačanjem represivnog aparata i, na kraju, ponovnim slamanjem tog aparata usled novog socijalnog bunta.
Na taj način je na vlast došao sada bivši predsednik Andri Rahoelina 2009. godine, nakon socijalnog bunta koji se pretvorio u vojni puč. Nastavljajući istu politiku kao i kompradori pre njega, u septembru ove godine su izbili masovni protesti. Naišavši na žestoku državnu represiju, a posebno na onu koju je sprovodila žandarmerija kao najlojalnija formacija režima, protesti su prolazili kroz niz uspona i padova.
Pad vlade
Nakon više nedelja i 22 ubijena demonstranta, sa više od 100 ranjenih, u drugoj nedelji oktobra su krenuli odlučujući sukobi na ulicama. Dotadašnja slaba kontrola nad državnim aparatom jasno se pokazala 11. oktobra, kada je elitna jedinica vojske prešla na stranu demonstranata, cepajući državni aparat i napadajući formacije lojalne režimu. Shvatajući u kakvoj se poziciji nalazi, predsednik je u žurbi, uz pomoć Francuske, pobegao iz zemlje francuskim vojnim avionom. Vojska je zvanično preuzela vlast 14. oktobra.
Česti nestanci vode i struje su bili kap koja je prelila čašu, dok su teški životni uslovi i pobune drugih naroda širom sveta (Nepal, Bangladeš, Indonezija, Filipini…) bili pravi katalizatori pobune. Elitna vojna jedinica, zadužena za nadzor najbitnijih funkcija unutar vojske, prešla je na stranu demonstranata onda kada je shvatila da se stvorila mogućnost da preuzme vlast i da režim sigurno pada.
Vojna hunta je preuzela vlast uz obećanje da će služiti isključivo kao prelazna vlada, dok se ne uspostave uslovi za izbor civilne. Međutim, nije dala nikakve rokove, a mesec dana formiranja stvaranja civilnih institucija se ne odvija demokratski, već se razne frakcije buržoazije bore za kontrolu nad novom vladom.
Strani faktor
Ekonomija
Iako se istorijski najviše Zapadnog kapitala, a posebno francuskog nalazilo u zemlji, nakon jačanja ostalih imperijalističkih sila i njihovog sve otvorenijeg sukoba upleo se i kapital ostalih imperijalista.
Kao polukolonija, politička situacija u zemlji u mnogome zavisi od stranog faktora. Madagaskar je jedan od najvećih proizvođača vanile, koju naravno izvozi uglavnom u Zapadne zemlje. Osim vanile Madagaskar je takođe i jedan od najvećih proizvođača kobalta, granita i nikla, elemenata koji se koriste za proizvodnju litijumskih baterija i u mnogim stvarima u vojnoj industriji.
Čitava industrija se oslanja na uvoz sirovih resursa potrebnih za proizvodnju pomenutih proizvoda i izvoz istih, gde se i za uvoz oslanja na Zapadne zemlje.
Koristeći infrastrukturne projekte da probije svoj kapital, Kina je uložila dosta u infrastrukturne i rudarske projekte. Rusija je probala da proširi svoju mrežu plaćeničkih kompanija, koje za cilj imaju osvajanje novih tržišta, a najčešće u obliku uzimanja rudnika i sklapanja ugovora o prodaji oružja.
Dok su se imperijalisti takmičili ko će više tržišta preuzeti, narod je sa sve dubljom krizom kapitalizma nastavio da siromaši. Tako se tokom vremena zbačenog predsednika procenat siromaštva povećao sa 75% na 80%.
Geopolitički značaj
Madagaskar leži na strateški veoma važnoj trgovačkoj ruti između Afrike i Azije. Okružena raznim imperijalistima sa svih strana – na ostrvima Reunion istočno od zemlje francuska vojna baza, na severu kineska baza u Džibutiju, američka i britanska vojna baza severoistočno na ostrvu Diego Garsia i ruski plaćenici koji su rašireni širom Afrike – dolazi vreme da se zemlja opredeli na koju će stranu.
Kini je veoma bitno da zadrži uticaj kako bi osigurala trgovačku rutu, a Rusiji da se zbliži sa vojnom huntom najviše kako bi otežala Zapadnim imperijalistima zaokruživanje teritorije. Zapad naravno želi ne samo da zadrži uticaj, već da potpuno stavi Madagaskar pod svoje, kako bi zadržao industriju na njemu, a koja je deo procesa remilitarizacije Zapada.
Šablon ukradenih pobuna
Iz svega izloženog može se zaključiti da je narodni bunt u svom vrhuncu preuzela frakcija buržoazije preko vojne jedinice. Bez jasne organizacije i političkog subjekta pobuna u Madagaskaru je preuzeta i brže od onih u ostalim zemljama, kao što su na primer Nepal i Indonezija gde se to dogodilo postepeno.
Kao što smo već više puta pominjali, talas pobuna protiv kompradora je samo uvod u mnogo veću klasnu borbu u kojoj će se stvoriti politički subjekti sposobni da povedu mase protiv pravih neprijatelja.