Lažno primirje u Gazi i nastavak rata

Od početka “primirja” u Gazi sredinom oktobra 2025. godine, u javnost je izašlo veoma malo informacija u vezi Otpora. Iako je Otpor na strateškom nivou postigao sve što je zacrtao na početku rata, to je došlo uz velike gubitke.

Greške Otpora

Na početku rata Otpor je kontrolisao njegov tok, ali su se sa vremenom neke pretpostavke sa kojima je ušao u rat su se ispostavile netačnima. O njima smo već pisali, pa ćemo neke ukratko objasniti najbitnije.

Potcenjeno je do kojih granica je izraelska država bila spremna da ide zarad uništenja palestinske nacije i naroda. Ne kada su u pitanju palestinski životi, već kada su u pitanju životi Izraelaca i temelji izraelske države.

Potcenjeno je jedinstvo antiizraelskog fronta. Od pet država i militantnih grupa koje su činile taj front, ne uključujući i same Palestince u Gazi i na Zapadnoj obali, samo je Jemen ostao dosledan u svojoj podršci Palestincima, uprkos ogromnim domaćim problemima. Hezbolah u Jemenu, Sirija, Iran i militantne grupe u Iraku su više ili manje pokazali da su podržavali palestinski Otpor i borili se uz njega u onoj meri koja im je odgovorala u momentu.

Za takav oportunizam su platili seoma skupo:

• Sirija je oborena i izraelska država svaki dan anektira deo po deo njene teritorije.
• Hezbolah je pod bombardovanjem izraelske vojske, dok je sa druge strane libanska država videla mogućnost da ih se reše.
• Iran se u svom kalkulisanju našao u veoma teškoj poziciji, sa dobrim naznakama da će Izrael izvesti žestok napad u sledećih nedelju dana, a
• grupe Otpora u Iraku iako nikada nisu ni bile bitan igrač, izgubile su i ono malo snage i uticaja što su imale.

Početak primirja

Sa razvitkom situacije na terenu Otpor je stalno da menjao taktike, jer kod gerile bilo kakav šablon može biti smrtonosan. Uspešno je kontrirao svim izraelskim taktikama i ne skrećući sa linije, zadržao je jedinstvo dobijajući svaku bitku. Međutim, zbog ogromnih gubitaka u ljudstvu i manjka podrške od strane saveznika, bio je primoran da uz primirje ustupi Izraelu deo teritorije.

Važno je naglasiti da nije Izrael naterao Otpor da potpiše primirje, već je bilo obrnuto. Uz toliku tehničku nadmoć, veoma jake saveznike i istorijsku prednost, Izrael nije uspeo da pobedi Otpor ni vojno ni politički.

Žuta linija

Zbog nagomilanih i zaoštrenih međuimperijalističkih kontradikcija Amerika je početkom oktobra morala da okonča sukob u Gazi, ali i da donekle spusti tenzije na Zapadnoj obali. Bez Amerike Izrael nije imao sposobnost da nastavi rat, a pitanje je koliko je mogao da ga nastavi i sa njenom podrškom. U svom stilu Tramp je u koordinaciji sa izraelskim predstavnicima i bliskoistočnim posrednicima na jednoj konferenciji, na salveti iscrtao podelu Gaze i to predao kao ultimatum palestinskim predstavnicima.

Izraelski predstavnici su iskoristili ovako loše definisanu mapu da uzmu još teritorije Gaze, zaokružujući čitave blokove i stavljajući ih pod njihovu kontrolu. Ovakav način rešavanja konflikata i pregovora samo govori o degradaciji velikih kapitalistički sila, a posebno Amerike, koja ko muva bez glave pokušava da zakrpi što više rupa u pripremi za direktni međuimperijalistički konflit.

Palestincima je u tom momentu najbitniji bio mir, kako bi mogli da vrate snagu i da se reorganizuju. Od početka rata cilj je uvek bio da od strateške ofanzive pređu u stratešku defanzivu, nanoseći što veće gubitke neprijatelju, time ga primoravajući na primirje. Zato, znajući da će taj mir zapravo biti jednostran, zbog nemogućnosti da se suprotstave izraelskim provokacijama u vidu gotovo dnevnih kršenja primirja, Palestinci su ipak potpisali primirje. Tako je nastala žuta linija, koja predstavlja liniju razgraničenja između palestinskog i izraelskog dela Gaze.

Na terenu ona je definisana betonskim blokovima ofarbanim žutom bojom. U poslednja tri meseca Izrael je ravnao svoj deo Gaze i koristio svaku moguću priliku da pomeri žutu liniju, pomerajući blokove i ubijajući Palestince koji se sa svoje strane približe istoj.

Razvoj događaja tokom primirja

Strateška defanziva

Na početku rata izraelska država nije mogla da prodre obaveštajno u mrežu Otpora. Iznenađeni napadom 7. oktobra 2023. godine, izraelska država je na svakom polju ređala gubitke – vojnom, obaveštajnom, političkom i ekonomskom. Umesto da izraelske obaveštajne službe imaju uvid u strukturu i komandni kadar Otpora ne samo u Palestini, već i u Libanu, prvih godinu dana rata je Otpor javno razotkrio najveće izraelske tajne, od pozicija vojnih i obaveštajnih baza, do imena i adresa političkog i vojnog vrha.

Međutim, sa brojnim izraelskim prednostima i greškama Otpora izraelska država je počela da prodire u njegovu mrežu. Prvo sa Hezbolahom, čiji komandujući kadar je bio likvidiran jedan po jedan u brojnim napadima, uključujući i u poznatom pejdžer napadu¹.

Iako redovno pod udarom, Otpor na Zapadnoj obali je kroz mnoge izraelske operacije takođe značajno oslabio, gubeći od početka rata većinu komandujućeg kadra. Na kraju se na udaru našao i Otpor u Gazi, čiji je komandni centar do kraja rata izgubio vezu sa mnogim taktičkim, ali i operativnim formacijama na terenu.²

Tokom primirja ubijeni su mnogi komandanti čitavih brigada u Gazi i uništene su čitave brigade, kao što je brigada u Rafi koja se našla odsečena i okružena izraelskom vojskom u tunelima. Ubijen je i govornik Hamasa, koji je bio jedan od simbola palestinskog Otpora i njegove obaveštajne discipline. Naravno, zbog ispravnog vođenja narodne borbe svi poginuli borci, od najniže do najviše rangiranih su zamenjeni i na njihovo mesto su došli jednako ili i više sposobni borci, dok su poginuli postali simboli borbe i žrtve.

Delovanje Otpora

Bande

Iako kompromitovan i značajno oslabljen, Otpor u Gazi nije sedeo skrštenih ruku. Vraćanje snage i reorganizacija se rade veoma konspirativno, te nemamo uvid u ove stvari, ali mogli smo videti kako je Otpor vraćao kontrolu nad svojim delom Gaze.

Mnoge bande, odnosno izraelski kolaboratori koji su krali hranu tokom genocida su pobegli u izraelski deo Gaze, nadajući se da će ih Izrael spasiti. Pošto više nisu bili korisni Izraelu, ostavljeni su na cedilu i Otpor je odmah na početku primirja počeo da ih napada. Nakon nekih dva meseca, Otpor je kolaboratorima u drugoj nedelji decembra dao mogućnost za amnestiju ukoliko se predaju, u periodu od deset dana.

Ne zna se koliko je kolaboratora prihvatilo ovu ponudu, ali oni koji su najviše zla naneli palestinskom narodu su znali da im to neće pomoći. Nakon isteka roka Otpor je krenuo sa likvidacijama, ubijajući brojne lidere bandi i uništavajući im komandnu strukturu. Sada te bande, za koje je Izrael jedno vreme imao plan da budu temelj izraelske okupacije, ili ne više ne postoje, ili su potpuno neorganizovane ne predstavljajući ozbiljniju pretnju.

Buduća vlada

Ovime i izjavom svih grupa Otpora da neće predavati svoje oružje, sve dok se ne formira nacionalna palestinska vojska, bez stranog uticaja, Izrael je doživeo ogroman politički poraz. Nade da se uspostavi kolaboratorska vlada su propale i Izrael je shvatio da sve dok ima Palestinaca, nikada neće moći da uspostave okupaciju i krađu zemlje do kraja.

Zato je za sada prestao da pokušava sa političkim i diplomatskim igrama, ponovo se fokusirajući na vojni pritisak. U poslednjih nedelju dana dogodilo se više stvari. Izrael je izveo više napada na Gazu, daleko više od uobičajenih prekršaja primirja. Istovremeno je povukao sve vojnike sa kontrolnih punktova na Zapadnoj obali, da bi se sledeći dan vratio sa više vojnika i jačom tehnikom.

Takođe je politički i vojni vrh, što se pod današnjim uslovima krize kapitalizma stopilo, doneo odluku o napadu na Iran, baš u momentu kada se u Iranu odvijaju masovni protesti. U Jemenu su satelitske grupe arapskih kompradora – Saudijske Arabije i UAE – ponovo počele da napadaju Hute.

Sve navedeno upućuje na nastavak konflikta u bližoj budućnosti. Nastavak u kojem će izraelska država pokušati na svaki mogući način da spasi sebe otimanjem još teritorije, a za koji je Otpor imao tri meseca da se dobro pripremi.

1. Izraleski napad, kada su detonirali na stotine pejdžera, ranjavajući gerilce i civile. Kroz satelitske kompanije izraelska država je u Libanu prodala brojne pejdžere, u koje je ubacila eksploziv, znajući da će ih Hezbolah kupovati u tom periodu. ↩︎
2. Komandni centar Otpora u Gazi nije mogao da uspostavi vezu sa brojnim formacijama pri kraju rata. Uprkos tome što je na to računao, obim problema je do tada postao ogroman. Formacije na operativnom nivou nisu mogle da uspostave kontakt jedne sa drugima, a primer su neke odsečene formacije u Rafi, na jugu Gaze, koje nisu uopšte znale šta se događa sa primirjem. ↩︎