Sukob između turske države i kurdskih snaga predvođenih Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) traje od 1984. godine. Turska država je od početka sukoba pokušavala da uništi kurski pokret na sve moguće načine, uključujući etnička čišćenja, razne druge zločine, obmanjivanjem naroda na mirnu borbu itd.
Nakon brojnih neuspešnih operacija, turska vojska je ovo leto pokrenula novu, koja nije ništa bolje prošla od prethodnih. Međutim, ovaj put turska država pokušava da iskoristi iračku vladu, kurdske kompradore i plaćenike, izbegavajući direktne okršaje sa kurdskim snagama, kako bi značajno oslabila snage PKK-a.
Povratak ISIL-a
Nakon neuspeha prošle vojne operacije na severu Iraka 2021. godine, po imenu Claw-Lock, turska vojska je ovaj put pokušala da maksimalno izbegava sukobe sa gerilcima. Zbog toga je napredak turske vojske, posle zauzimanja pograničnih sela iz kojih su se gerilci unapred povukli, bio veoma spor. Osim toga što je bio spor, napredak je bio i veoma skup, što se moglo videti iz snimaka boraca PKK-a u kojima ubijaju turske vojnike i uništavaju tursku vojnu tehniku.
Shvatajući da neće moći dalje da napreduje bez velikih gubitaka, turska vojska je odlučila da koristi plaćenike za najopasnije akcije. Željni osvete za poraz koji su im kurdkse snage već nanele, ISIL-ovci iz raznih krajeva Bliskog istoka dolaze u južni Kurdistan, kako bi se borili protiv PKK-a. ISIL je fašistička organizacija sa kojom turska ima istoriju tesne saradnje i koju su zajedničke snage PKK-a, ostalih kurdskih boraca i iračke armije izbacile sa severa Iraka 2017. godine.
Turska vojska takođe, osim integracije ISIL-ovaca u svoje redove, napada mesta koja su pružila najviše otpora fašističkoj organizaciji. Pod izgovorom prisustva “terorista”, tj. kurdskih boraca, turska država je bombardovala Makmur – grad na severozapadu Iraka u kojem je Otpor zaustavio dalji proboj ISIL-a tokom vrhunca moći ISIL-a u ovoj oblasti.
Glavni razlog za postojanje kurdskih boraca u ovom gradu jeste činjenica da su oni bili među jedinima koji su bili spremni da brane lokalno stanovništvo od ISIL-ovaca, dok je turska država davala prećutnu, a često i tajnu direktnu podršku fašistima. Nakon što je ISIL pobeđen došlo je do dogovora u kojem su se iračke snage obavezale da će štititi stanovnike ovog grada, dok će se kurdski borci povući iz njega. Kurdski borci su se povukli u Odbrambene oblasti Medja, što predstavlja glavnu odbrambenu liniju kurdskih snaga protiv turskih napada i gde već godinama pružaju žestok otpor turskoj invaziji.
Međutim, dogovor je funkcionisao sve dok iračka vlada nije krenula da otvoreno sarađuje sa turskom državom. Zbog vojne saradnje, turskoj vojsci je dopušteno da dronovima bombarduje ovaj grad i sve ostale gradove pod kontrolom iračke vlade, bez ikakvog ograničenja.
Isključivo zbog kolaboratorske politike iračke centralne vlade i kurdske kompradorske buržoazije je povratak ISIL-a, u oblasti iz kojih je izbačen zapravo moguć. Ako kompradorska buržoazija nastavi sa ovakvom politikom poraženi ISIL se može vratiti u kurdske oblasti i izvesti osvetu nad narodom koji mu je pružio neverovatan otpor i koji ga je već jednom pobedio.
Akcije oružanih krila PKK-a
Od poslednjeg izveštaja o napadima kurdskih snaga na tursku vojsku došlo je do brojnih okršaja.
Septembar
Odbrambene narodne snage (HPG), glavno oružano krilo PKK-a, su u septembru izvele ukupno 112 akcija, u kojima su ubile 28 turskih vojnika i ranile njih 11. Jedan od turskih gubitaka je bio više rangirani pripadnik turskih snaga.
U istom vremenskom periodu, turska avijacija je izvela oko 500 napada. Najviše napada je izvedeno borbenim avionima, a zatim i helikopterima. Snage otpora su uspele da pogode tri helikoptera, a u ranijim borbama više njih i oborili, zbog čega ih turska vojska sada manje koristi. Kao i do sada, turska vojska nastavlja sa korišćenjem zabranjenih eksploziva, u napadima na utvrđene položaje kurdskih boraca.
Oktobar
Turska vojna infrastruktura je stalna meta kurdskih boraca, te su pripadnice YJA-a 30. septembra u Gire Baharu, u zapadnom Zapu, gađale vojno gradilište, pri čemu su pogodile vojno vozilo sa artiljerijskom granatom.
Sledeća dva dana YJA je nastavio sa napadima na turske pozicije. Jedan turski vojnik je ranjen snajperom 1. oktobra, a dan kasnije su ubijena tri turska vojnika. U periodu od 30. septembra do 3. oktobra, pripadnici HPG-a i Slobodnih ženskih jedinica (YJA) oborili su tri turska drona.
U međuvremenu, turska vojna avijacija je gađala kurdske pozicije više od 100 puta. Turska vojska pokušava da ovakvim kampanjama bombardovanja privremeno smanji aktivnost kurdskih boraca. Nadajući se da su uspeli u tome, radovi na vojnoj infrastrukturi su nastavljeni, ali su pripadnice YJA-a ponovo intervenisale, gađajući 3. oktobra i 4. oktobra gradilište teškim naoružanjem.
U Heftaninu, kurdski gerilci su napali tursku vojnu poziciju više puta teškim naoružanjem, što je rezultarilo u više mrtvih i ranjenih turskih vojnika, čiji se tačni broj ne zna zbog turske vojne cenzure.
Sledeće nedelje najveći najveći sukobi su nastavljeni na zapadu Zapa, te su 8. i 9. oktobra kurdski snajperi ubili ukupno 5 turskih vojnika. Nakon ovih akcija nastalo je privremeno zatišje do 14. oktobra, kada su za tri dana kurdski gerilci izveli 7 akcija protiv turskih trupa. Takođe je zaustavljen pokušaj prodora turskih vojnika na zapadu Zapa, a Xakurkeu je uništena vojna pozicija turske vojske.