Nakon dugog najavljivanja i odlaganja, izrealske snage su započele kopnenu invaziju u Gazu. Na osnovu dostupnih informacija sa sigurnošću se može zaključiti da se operacija odvija izrazito sporo,uz žestok otpor, a o čemu govore i osvojene (ili bolje reći neosvojene) teritorije. Izraelska vojska je izvršila napad iz više pravaca pokušavajući da preseče Pojas na dva dela dok paralelno vrši kopneni i vazdušni pritisak,ali uz skoro nikakve dobitke. Zversko bombardovanje uz korišćenje bombi čija se masa meri u tonama govori da se trenutno ne odvija običan vojni napad,već pokušaj čišćenja celog jednog naroda.
Uprkos tome Palestinci pružaju hrabar otpor, vršeći konstantne raketne udare na veliki broj izraelskih gradova poput Tel-Aviva i Aškelona, udarajući time još jedan šamar mitu o neprobojnosti izrealskih i zapadnih visokotehnoloških odbrambenih sistema.
I dok se u Gazi vojni sukob sve više rasplamsava, na Zapadnoj Obali izrealski doseljenici – kolonizatori, sve agresivnije nastupaju prema tamošnjim Palestincima. Palestinci na Zapadnoj Obali su izloženi napadima kako samih izrealskih “civila”, tako i regularne izraelske vojske i policije. Bilo kakvo uzvraćanje otvorenom teroru kolonizatora se smatra podrškom “terorizmu”. U strahu od borbe na tri fronta, izrealske represivne snage preduzimaju sve agresivnije i stravičnije ofanzivne mere, usmerene u potpunosti prema kompletnom palestinskom stanovništvu, a sve uz floskule o “borbi protiv terorizma”, “prava na odbranu” i sličnim besmislicama.
Na severu Izrael i dalje izvodi vazdušne napade unutar Libana i Sirije, dok se iz Libana vrše kontra-napadi na vozila i osmatračnice duž granice, bez veće eskalacije u ovom trenutku. Međutim, uz nedavno objavljivanje rata Izrealu od strane Jemena i raketiranjem američkih baza od strane militantnih grupa unutar Iraka, daleko veći sukob je sve bliži i bliži.