U proteklom periodu Sirijske demokratske snage (SDF) ukojima dominiraju Kurdi i administracija u Rožavi napravili su krupne političke ustupke sa HTS-om koji je u toku pregovora počinio stravične zločine protivAlavita u Latakiji. Među tačkama dogovora između ove dve strane našla se i tačka o izbacivanju elemenata PKK iz SDF-a. Na ovaj način izoluju se najrevolucionarniji elementi u kurdskom pokretu, a sama kurdska borba se pokušava svesti na unutrašnja dešavanja u Siriji, uprkos tome što ona ima širi- nacionalno oslobodilački karakter, a ako se uzme čitava situacija u obzir i širi – bliskoistočni karakter.
Osim HTS-a i SDF-a, treća najznačajnija vojna sila je proturski SNA koji je nakon ovih dogovora bačen u stranu, u određenoj meri.
Međutim, da se ne radi o striktno internoj politici u Siriji, pokazale suupravo turske snage i SNA. One su u nekoliko prethodnih dana besomučno bombardovale i granatirale područje oko Tišrin brane i Kerekozak mosta, koje suveć postale i karakteristične tačke sukoba u ovom ratu. Nasuprot tome, Kurdi su uspeli da unište nekoliko oklopnih i borbenih vozila, kao i barem dva radarska sistema. Ovi događaji, politika
izbacivanja “internacionalnih elemenata” iz Sirije (odnosnorevolucionarnih boraca), otpor baš tih boraca potčinjavanju reakcionarnom režimu u Damasku. kao i druge metode očito pokazuju da je plan turskogimperijalizma, ali i drugih grupa da zadrže Kurde u podređenom položaju, bacajući im reformističke mrvice (kao u Siriji) kako bi otupili oštricu širegnacionalno-oslobodilačkog, a samim tim i klasnog fronta na Bliskom istoku. U prilog tome ide i podatak da je EU do sada donirala stotine miliona evra tzv. “demokratskom režimu” u Damasku, uprkos jasnim dokazima o masakriranju manjina.