Huti nastavljaju sa napadima

Zapadna koalicija u Crvenom moru, ne samo da nije uspela da smanji mogućnost Jemena da izvodi operacije protiv Izraela, već je i sama u međuvremenu oslabila. Od početka stvaranja koalicije i slanja brodova u Crveno more, pa do sada, povuklo se ukupno 10 američkih i 8 evropskih ratnih brodova.

Trenutne operacije koje ova koalicija izvodi protiv Jemena, svode se na gađanje vojnih i civilnih ciljeva, ali bez bilo kakvih značajnijih rezultata. Sve to, dok u isto vreme Jemen unapređuje svoje vojne sposobnost i regrutuje sve više vojnika. Samo u proteklih nedelju dana, Huti su uspeli da obore dva američka MQ-9 Reaper drona, 17. i 21. maja.

Huti su 3. maja najavili da su započeli “četvrtu fazu eskalacija”, što podrazumeva ciljanje svakog broda koji ide ka izraelskim lukama, kao i brodove kompanija koje trguju sa Izraelom, bez obzira gde se nalaze i gde idu.

Sa obzirom da su Huti već proširili svoje operacije na Arapsko more i Indijski okean, ovaj potez nosi veliku težinu. Pošto Zapad ne vidi način kako da spreči Hute u izvođenju operacija, ciljane kompanije su već krenule da menjaju rute ka istoku. Takođe, ovaj potez Jemena pokazuje koliko brzo Huti razvijaju svoje vojne sposobnosti, počevši sa ograničenim napadima direktno na Izrael pre osam meseci, pa sa prvim napadima na izraelske brodove u Crvenom moru, a sada sofisticiranim napadima na ratne brodove u Crvenom moru i na komercijalne brodove sve od Crvenog mora do Indijskog okeana.

U noći 24. maja došlo je okršaja između jemenske i američke mornarice, a prijavljene su velike eksplozije na američkim brodovima, u okviru kojih je pogođen jedan naftni tanker.

Zauzimanje univerziteta u Berlinu

Studenti Berlinskog Humboldt Univerziteta su u sredu, 22. maja, zauzeli odeljenje za društvene nauke, koje su odmah preimenovali u “Džabalia institut”, u znak protesta izraelskom genocidu u Gazi. Razlog ove okupacije je podrška Nemačke Izraelu, a glavni zahtev studenata upravi univerziteta jeste prestanak izjednavačavanja anticionizma i antisemitizma, od strane ovog univerziteta kao i raskidanje veza sa Izraelom. Pored policije koja je blokirala zgradu, studenti su dobili podršku i od samog naroda koji im se pridružio u protestu. Nakon nekoliko sati, policija je krenula da rasteruje tada već mnogobrojne demonstrante, koji su se okupili ispred univerziteta. Isti dan, uprava univerziteta i studenti su došli do dogovora, da uprava neće zvati policiju.

Međutim, samo dan kasnije, policija je ponovo rasterala demonstrante okupljene ispred zgrade, a zatim i ušla u univerzitet, izbacujući studente napolje. Iako uprava univerziteta nije pozvala policiju, a odluka je navodno došla iz Berlinskog senata, ista uprava je vodila neodlučne pregovore koji su dali vremena policiji da se reorganizuje i izvrši drugi napad koji je ovog puta bio uspešan.