U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) se nastavljaju demonstracije protiv ICE-a (United States Immigration and Customs Enforcement – Agencija za imigraciju i carine Sjedinjenih Američkih Država).
Sukob naroda sa ICE-om traje već duže vreme i povremeno se rasplamsava u jednom, a utišava u drugom gradu. Američka država koristi ICE u pretežno liberalnim gradovima kao poligon za testiranje raznih taktika i naoružanja, kao i za proveru spremnosti naroda na otpor. Početkom godine je izabrana Minesota i započela su redovna kidnapovanja ljudi – otimanja sa ulice, iz automobila, sa radnih mesta, upadi u kuće itd.
Narod je počeo da se organizuje i jedna za drugom formirane su lokalne organizacije za borbu protiv ICE-a. U naseljima su organizovane straže i ljudi su obaveštavali ostale kada bi primetili agente. Isprva miran otpor, popunjen liberalnim taktikama oslanjanja na buržoaske institucije za pomoć, postepeno se radikalizovao.
Ubistva na ulicama
Prvo otvoreno ubistvo se dogodilo 7. januara, kada je ICE agent ubio ženu u automobilu, iako nije predstavljala nikakvu pretnju. Federalna vlada je opravdala ubistvo i saopštila da ICE agenti imaju potpuni imunitet. Videvši da za ICE agente ne važe ni buržoaski zakoni, narod je počeo da pruža sve snažniji otpor. Sve je kulminiralo kada je ICE ponovo ubio demonstranta, ovaj put muškarca, koji im takođe nije predstavljao nikakvu neposrednu pretnju. Dok je sa trotoara snimao ICE kidnapovanje agenti su mu prišli, oborili ga i ubili ispaljujući više hitaca.
Ljudi su odmah došli na mesto zločina i počeli da dižu barikade. Kada je došla policija da ih rastera, sada opremljeni demonstranti su uzvratili i došlo je do sukoba. Od tada je gotovo svakog dana dolazilo do sukoba između naroda i ICE-a. Federalna vlada je ponovo pravdala ubistvo, a lokalna vlada je u pokušaju da smiri situaciju pozvala Nacionalnu gardu kao posrednika.
Međutim, situacija se veoma malo smirila, a federalna vlada je krenula i na druge gradove. U poslednjih nedelju dana je došlo do sukoba u Mineapolisu, Portlandu i Los Anđelesu. Los Anđeles je i ranije bio mesto žestokih sukoba sa ICE-om, a vođen prethodnim iskustvom narod je najbolji otpor pružio upravo u tom gradu. Uspeo je da se odbrani od napada i da utera agente u zgradu, postavljajući veliki zapaljeni kontejner na ulaz u garažu, kako ne bi mogli da pobegnu.
Demonstracije su se završile na tome i ICE će najverovatnije nastaviti operacije u tom gradu, ali je narod pokazao da će to doći uz visoku cenu. U Minesoti i Portlandu je narod takođe dolazio do mesta gde su smešteni ICE agenti, ali je upotrebom hemijskih sredstava i velikom silom relativno brzo i lako rasteran.
Zašto se sukob zaoštrava?
ICE je organizacija koja je oduvek bila leglo rasista, raznih fašista i sličnih elemenata. Ogromno nasilje nad migrantima je pomagalo američkim kapitalistima da dodatno spuste njihovu cenu rada. Sama pretnja postojanja ICE-a je dovoljna da drastično smanji bilo kakav otpor migrantskih radnika. Hapšenje od strane ICE-a podrazumeva odvođenje u logore, gde vladaju katastrofalni uslovi i gde dolazi do razdvajanja porodica, čime se ICE i hvali. Osim ekonomskih razloga, ICE služi američkoj buržoaziji kao veoma moćno oružje za dalju fašizaciju države.
Zato je ICE vremenom postao privatna vojska američke frakcije buržoazije, koju predstavljaju Donald Tramp i njegov kabinet. Privatna vojska centralne vlasti u cilju slamanja bilo kakvog i bilo čijeg otpora. Usled ogromne ekonomske krize u kojoj se našao američki, ali i svetski kapitalizam, imperijalističke države čiste svoja dvorišta. Među brojnim razlozima za takvu politiku najbitnija su sledeća dva.
Prvi je priprema za međuimperijalistički rat kroz uništavanje bilo kakve klasne svesti i uvođenje rasizma i nacionalizma kao dela zvanične politike.
Drugi je često previđen i podrazumeva lom dosadašnje svetske kapitalističke ekonomije i logistike. Odnosno, umesto jednog globalnog tržišta i podele rada po državama i kontinentima, imperijalističke države sve brže razvijaju sopstvenu domaću proizvodnju. Ona je preduslov za neophodnu nezavisnost u proizvodnji, kako bi imperijalisti imali osiguranu pozadinu.
Međutim, pošto je kapitalistima najbitnije da nastave da oplođavaju svoj kapital na bilo koji način, ta proizvodnja mora biti profitabilna. Profitabilna proizvodnja podrazumeva nisku cenu rada, što znači da se standard života Amerikanaca mora drastično smanjiti.
Neophodna fašizacija
Takvo drastično smanjenje standarda jedino se može sprovesti silom. Pošto bi time izgubili podršku dobrog dela sitne buržoazije i radničke klase, američka buržoazija mora da centralizuje moć kako bi je sačuvala. U početku će se borba ispoljavati ne samo kao borba između potlačenih slojeva (proletera i poluproletera) i onih u krizi (sitne buržoazije), već i kao borba između raznih frakcija buržoazije. Određene frakcije buržoazije će nastupati zajedno sa masama, zarad svojih ciljeva.
Tačnije, Trampovu administraciju podržavaju veoma jaki lobiji, odnosno većina naftnog, vojnog i tehnološkog. Osim buržoazije podržava ga i dobar deo gradske sitne buržoazije (posebno porodice sa vojnom pozadinom i preduzeća koja često zapošljavaju migrante) i krupnog seljaštva (koje je skoro pa jedino i ostalo na selu).
Sa druge strane, fašizaciji se protive veliki deo radničke klase, deo gradske sitne buržoazije i frakcije buržoazije kojima ne odgovara fašizam trenutno (jer im profit ne zavisi toliko od cene rada kao kod na primer industrijske buržoazije). Kao što smo videli sa dolaskom fašizma u prvoj polovini 20. veka, na početku će ostale frakcije buržoazije pružati otpor. Sa jačanjem represije, zbog svog klasnog karaktera, pre ili kasnije će popustiti i preći na njihovu stranu.
Borba između lokalnih država i federalne vlasti
Navedeni sukob se dobrim delom vidi u borbi na relaciji lokalna državna-federalna vlast, kao i kroz stalne sukobe izvršne vlasti sa jedne i ostalih grana vlasti sa druge strane. Od početka Trampovog drugog mandata borba između izvršne i ostalih grana vlasti dostigla je nezapamćene razmere. Izvršna vlast otvoreno odbija da sluša ostale i trenutno se nalazi u ofanzivi. Ostale grane su pokušale da je obuzdaju, ali moć leži u oružanoj sili, a kako se u krizi izvršna vlast osilila, ostale grane nemaju snage da je sankcionišu i sprovedu svoje odluke.
Privremeno gašenje federalnog budžeta je bila prekretnica u ovoj borbi. Trampova administracija je htela veći budžet za ICE i slične koncesije. Upravo to je bio momenat kada su ostale grane trebale da ih iskontrolišu. Međutim, dok je budžet bio ugašen Trampov kabinet je drastično povećao carine, koristeći novac da isfinansira izvršnu granu. Ostali nisu izdržali i odustali su, prepštajući im ogromnu pobedu.
Pošto odluke sudstva ništa ne važe i zakoni se ne poštuju, izvršna vlast koju je Trampova administracija skoro pa potpuno preuzela, počela je da preuzima i druge grane vlasti. Polako su počele da se izbacuju neposlušne sudije i da se čiste druge bitne funkcije. Takođe, već se najavljuju potezi koji se protive postojećim zakonima kao što su oni o izborima, policiji, tretiranju migranata itd.
Poenta priče nije nepoštovanje buržoaskih zakona, koji su napravljeni za efikasnu eksploataciju masa. Poenta je sve više vidljiva otvorena diktatura buržoazije i centralizacija moći u izvršnoj grani, što je po definiciji fašizam.
Da li se fašizacija može zaustaviti?
Nebitno od razvitka situacije svaka američka administracija će biti naterana na sve veći teror i ka spolja i ka unutra. ICE, koji je i pre dolaska Donalda Trampa na vlast predstavljao vojno krilo američke birokratije, a koji je po dolasku samo privatizovan od strane trenutne administracije. On služi kao pogodno oružje krupnom američkom kapitalu za dublju konsolidaciju vlasti na svojoj teritoriji, odnosno za lomljenje do sada preživelih formi buržoarske (liberalne) demokratije.
Samo je simptom fašizacije američkog društva. Kao takav, možda jeste prva, ali neće biti i poslednja organizacija tog tipa. Neko vreme se mogu čuti glasine da se već sprema nova, organizovanija i brutalnija organizacija koja će efikasnije vršiti teror unutar Amerike.
Takve organizacije će i opšta fašizacija društva će svakako ubrzati konsolidaciju unutar radničke klase, nacionalnih i drugih manjina. Pokazaće im nužnost njihovogo saveza, odnosno novog “ujedinjenog fronta”. Pre ili kasnije, u zavisnosti od toga kako se na kojoj teritoriji bude razvijala situacija, takav savez će biti sposoban da započne borbu protiv tada već ogoljenog terora države.
Borba u imperijalističkim državama
Odnosno, zbog ogromne kontrole koju će buržoazije imati u imperijalističkim zemljama i represije koju će izvoditi, u ovim državama će se stvoriti jake i prekaljene antifašističke grupe. Samo će one najorganizovanije i najobučenije preživeti i imaće veliki uticaj na slom samog imperijalizma. Kako god se događaji budu odigrali u imperijalističkim zemljama, sama borba će imati veliki uticaj na polukolonije. Žestok otpor fašizmu kući i u tom periodu slaba kontrola nad polukolonijama će dati prostora masama u polukolonijama da se uspešno odupru imperijalizmu.
Najveći problem borbe u imperijalističkim zemljama je taj što mnoge klase zavise od imperijalizma. Njegova kriza ih neće okrenuti protiv njega, već će gledati kako da zadrže svoje pozicije, nebitno koga i šta podržavali. Za razliku od imperijalističkih zemalja u polukolonijalnim zemljama uglavnom samo kompradorska buržoazije ima direktnu korist od imperijalizma, dok će ostale klase sve više patiti.
Dalji razvoj
Kako će se tačno razvijati dalja situacija ostaje za videti. Sigurno je da će buržoazija imati mnogo problema, a sve manje vremena da uspostavi potpunu kontrolu, kako bi mogla da vodi ratove po svetu.
Što se tiče Amerike konkretno, pošto federalna vlada nema namere da popusti, već povećava pritisak, dovodi još agenata i daje im potpunu amnestiju, nema naznaka da će sukobi prestati. Štaviše, ICE je počeo da kupuje velika skladišta u nameri da tu drži brojne nove zatvorenike i izmenjen je zakon koji određuje koliko migranti mogu da se drže u pritvoru. Sa obzirom da ICE već ima posebne delove zatvora za američke građane, videćemo još veću represiju nad velikom većinom društva.