Šri Lanka
Pod maskom ekonomske krize se odvija smanjenje demokratije u državi. Ekonomija Šri Lanke je doživela kolaps 2022. godine i dodatno se smanjila za 11,5 procenata u prvom kvartalu 2023. u odnosu na prethodnu godinu. Na početku krize, Indija je dala paket pomoći od 4 milijarde dolara, a u martu je postignut sporazum koji je sklopljen sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od skoro 3 milijarde dolara, u cilju vraćanja makroekonomske stabilnosti i održivosti duga, očuvanja finansijske stabilnosti i intenziviranja strukturalnih reformi radi otključavanja potencijala razvoja Šri Lanke.
S druge strane Ranil Wikramasinga i Rajapaksha frakcija, nakon stavljanja vlade pod svojom kontrolom, putem ustavne zavere, je nemilosrdno nametala poreze, poskupljivala osnovne stvari i povećala strujnu tarifu. Kao rezultat toga, 55,7% stanovništa je ranjivo u obrazovanju, zdravlju i životnom standardu. 12,34 miliona ljudi od ukupno 22,16 miliona stanovnika Šri Lanke je teško pogođeno krizom i ostaje ranjivo, uprkos takozvanim tvrdnjama o ekonomiji koja se oporavlja.
Izbori koji su zakazani za 9. mart su odgođeni. Vlada i predsednik su rekli da će doći do odlaganja predsedničkih izbora, zbog neviđene ekonomske situacije u zemlji. Istovremeno se šuška da bi se mogao održati referendum za odgađanje predsjedničkih izbora. Skriveni motiv je taj da Ranil Wickremesinghe hoće da sprovede referendum o ukidanju Izvršnog predsedništva i ovo mu omogućava to. To bi mu dalo da ostane na funkciji još nekoliko godina. Sve ovo vodi ka antidemokratskom režimu, zbog kojeg će narod morati ponovo da se organizuje da bi svrgao sa vlasti.
Videći da je pobuna neizbežna, vlada je uključila dva nova zakona – Zakon o online sigurnosti (OSA) i Akt protiv terorizma (ATA), u skupštinskom nalogu. Oba zakona imaju ozbiljne odredbe, ograničavajući i kršeći slobodu izražavanja, slobodu govora, pravo na informisanje, okupljanje i udruživanje. I jedni i drugi predstavljaju fatalne prijetnje demokratiji i osnovna prava u ovoj zemlji.
OSA predlaže stvaranje Komisije za online sigurnost, koju imenuje predsjednik i razrešava po njegovoj volji i kojem su data široka ovlašćenja da odredi je li izjava „lažna“ i da li da se zabrani. Komisija ima ovlašćenja da izdaje direktive osobama i pružaocima internetskih usluga za uklanjanje ili blokiranje sadržaj i lokacije. U slučaju ako se ne izvše ove direktive, slede novčane i zatvorske kazne. Prema ATA-i, terorizam je veoma širok pojam i uključuje toliko toga da svaki čin može da se klasifikuje kao akt terora, ako država to tako smatra. Svaki primer slobode govora može biti smatran za podsticanjem na terorizam. Svaka organizacija može biti zabranjena, kao deo ‘terorističkog’ udruženja. Svaka publikacija se može smatrati „terorističkom” publikacijom. Svako ko je na bilo koji način povezan sa osumnjičenim takođe može biti smatran teroristom. Zatvaranja ljudi će se vršiti na osnovu izvršnih naredbi, a vojska je dobila ovlašćenja koja nije imala čak ni pod PTA.
Zbog svega navedenog, politička situaciju u ovoj zemlji je veoma složena i zabrinjavajuća, jer će vlada nastaviti da sprovodi neoliberalnu politiku silom i nemilosrdnim reformama.
BANGLADEŠ
U Bangladešu se nastavljaju veliki protesti, koje su inicirale unutrašnje borbe vladajućih klasa, ali su u međuvremenu izbili iz ovih okvira. U četvrtak, 2. novembra, bio je treći i poslednji dan opšte blokade, koju je predložila Nacionalistička partija Bangladeša (NPB). Dan je završen na sličan način kao i prethodni: brojnim vozilima koja su bila zapaljena, u svrhu bojkota javnog prevoza i hapšenjima visokih činova NPB-a od strane Vlade Avami lige (AL).
Opet je bangladeški proletarijat taj koji napušta uske margine unutrašnjih borbi vladajućih klasa. Industrija odeće je osnovna ekonomska aktivnost u Bangladešu: ona je drugi najveći proizvođač odeće u svetu, samo iza Kine; Postoji više od 3.500 fabrika posvećenih ovoj vrsti proizvodnje, koja direktno zapošljava više od 4 miliona ljudi, uglavnom žene; minimalna plata je 75 dolara mesečno. Opet, tekstilni proletarijat ne može da kontroliše AL Vlada, niti da njime manipuliše NPB. Proletarijat nastavlja svoju tešku borbu, a država Bangladeš odgovara većom represijom i već ima 11 slučajeva u kojima je više od 5.000 ljudi optuženo za nerede.
Ova borba zaista izaziva glavobolju imperijalizmu, koji svoju proizvodnju zasniva na brutalnoj eksploataciji koju trpi proletarijat polukolonijalne i polufeudalne zemlje. Borba proletarijata je uspela u tome da danima bude zatvoreno 500 fabrika, od kojih su neke zaista ogromne, na primer, svaka od njih 50 koristi po 15.000 proletera. Trenutno su potvrđena dva ubijena proletera i desetine povređenih u sukobima sa policijom, a država je angažovala svoje paravojne formacije koje se obraćaju brojnim fabrikama kako bi sprečile širenje ovog sukoba na nova industrijska područja. U nedavnim demonstracijama je učestvovalo oko 5.000 proletera. Država Bangladeš navodi da ne koristi smrtonosnu municiju, već gumene loptice. Uprkos tome, jutros je u sukobu proletarijata i policije upucan vozač kombija, a jedini pucnji dolazili su iz redova policije.
Bangladeški proletarijat osuđuje to što se odeća prodaje po visokim cenama, što su koristi koje kompanije koje proizvode ovu odeću dobijaju ogromne, ali, međutim, plate proletarijata ostaju mizerne. Ove velike kompanije, ti monopoli, su osnova i razlog da se takva eksploatacija dešava. Realnost je da je borba protiv kompradorske buržoazije u zemlji deo borbe protiv imperijalizma, a lokalna buržoazija nije ništa drugo do sluge velikih monopola, koji imaju interese u zemlji.
Različiti imperijalisti koji tlače narod Bangladeša reagovali su na sve veće proteste. Američki imperijalizam je zabrinut i insistira na odbrani buržoaske demokratije i načina na koji ona treba da se sprovodi, kroz izbore koji moraju biti „slobodni“ i „fer“, i održani na miran način; s druge strane, američki ambasador u Bangladešu, Piter Has, pozvao je NPB i AL da reše trenutni sukob i vode dijalog. S druge strane, još jedan od glavnih imperijalista u zemlji, britanski imperijalizam, sastao se sa NPB-om i pozvao na dijalog i zaustavljanje trenutnog nasilja. Pored toga, najavljeno je da će preko Komonvelfa (Commonwealth), poslati svoje agente da nadgledaju pripremu izbora, što su najavili i američki imperijalizam i Evropska unija. Za sve ovo, različiti imperijalisti su jasno izneli svoj stav: s obzirom na rastuće narodno nezadovoljstvo i žestoku proletersku borbu, neophodno je pacifikovati zemlju, stabilizovati je i potrebno je da frakcije vladajućih klasa reše svoje nesuglasice, da bi rešile trenutnu krizu.
Narod, a posebno proletarijat Bangladeša, pokazali su kako je borba u njihovoj naciji borba protiv imperijalizma. U polukolonijalnoj i polufeudalnoj zemlji kao što je Bangladeš, borba protiv njihove eksploatacije je suočavanje sa imperijalistima, a borba protiv nedostatka nacionalne nezavisnosti znači borba protiv vladajućih klasa koje su sluge imperijalizma. Dakle, borba tekstilnih proletera ima ogroman značaj i imperijalisti ne mogu ništa drugo nego da budu zabrinuti za to.
INDIJA
U Indiji su maoistički borci objavili lepezu dokumenata vezanim za taktiku napada na oklopne i vazduhoplovne ciljeve, ulazeći u velike detalje prilikom opisivanja. Ovakvim pristupom borci ponovo pokazuju kako njihove gerilske operacije postaju sve složenije i efektivnije, uz sve veću opasnost po neprijatelja.
PALESTINA
U Palestini se borbe nastavljaju kako u pojasu Gaze, tako na severnoj granici Izraela (ka Libanu), kao i na Zapadnoj Obali. U samom pojasu Gaze, gde se vode najžešće borbe, pojavili su se snimci u kojima palestinski borci uništavaju neprijateljske tenkove brzim prepadima, koristeći ručno napravljene bojeve glave. Ovakvi gerilski napadi dovele su izraelske snage u fazu stagnacije, što je dovelo političko rukovodstvo do toga da prizna da ih očekuje dugotrajan i naporan rat. U ovom trenutku izraelske snage još uvek nisu nastupile u urbana područja Gaze, koja su praktično redukovana u ruševine, u kojima se nalazi palestinski narod,sve gnevniji i očajniji, ali i sve spremniji na borbu.
