Genocidni rat Izraela, potpomognut pre svega SAD-om, ali i drugim imperijalističkim silama još uvek traje. Uprkos tome, akcije Otpora kako u Palestini, tako i van nje ne prestaju. Na spoljnom nivou, izraelska politika polako, ali sigurno gubi podršku, a primeri poput Italije pokazuju šta parcijalno mobilizovana, internacionalistička radnička klasa može da uradi.
Događaji u Gazi
Kopneni napadi oklopnim i pešadijskim jedinicama u samoj Gazi višestruko se odbijaju izraelskim snagama o glavu. U svega nekoliko dana, brilijantno isplanirane akcije Otpora u uslovima urbanog rata su nanele žestoke poraze. Primera radi, 22. septembra je u jednoj od takvih akcija nastradao komandant posade tenka Merkava, a sam tenk je u najmanju ruku izbačen iz daljeg toka rata.
U periodu od 20. septembra, Izrael je u Gazi izgubio najmanje 9 tenkova, nepoznat broj vozila drugog tipa i inženjerskih sredstva. Primera radi, 29. septembra palestinski borci izveli su smelu akciju u Tal AL-Hava naselju grada Gaze. Borci su iz neposredne blizine otvorili vatru na izraelske vojnike, koji su se sakrivali u nekadašnjoj školi. Nakon ranjavanja i likvidacije nekoliko vojnika, ostatak palestinskih boraca se približio i ručno ubacio nekoliko termobaričnih glava u oklopne transportere, uništavajući ih nakon toga. Kao so na ranu, borci su uništili i jedan tenk tipa Merkava. Nakon akcije, primećen je evakuacioni helikopter.
Tokom još sličnih akcija, koje su prethodile ovoj, teško je ranjeno 5 izraelskih vojnika, a tenkovi su uništavani dejstvom protivoklopnih oružja, ili prethodno pripremljenih eksploziva. Najveće borbe odvijaju se u samom gradu Gazi, a posebno u zapadnim i severnim naseljima.
Pakao u kojem su se našle izraelske trupe daleko je od svog kraja. Naprotiv, praktično svakodnevno novi podaci ukazuju da izraelske trupe trpe nemilosrdne i ne lako nadoknadive gubitke. Da ove akcije nisu plod mašte i propagande, već realnost pokazuju i neprekidni dotoci fotografija, video snimaka i drugih vesti. Međutim, jedan dokaz govori više nego svi drugi.
U sedmici između 13. i 20. septembra, Izrael je detonirao preko 120 vojnih vozila napunjenih eksplozivom u gradu Gazi. Logika nalaže da kažemo da su ove samoubilačke mašine poslate uprkos tome što je grad pun civilima. Realnost i istorija govori da je namenski tako i urađeno. Vozila se mahom sastoje od dokazano prevaziđenih vozila, poput oklopnog transportera M113 američke proizvodnje. Opremljena daljinskim upravljanjem i do tačke pucanja natovarena eksplozivom, ona se šalju u naselja i potom detorinarju.
U momentu pisanja teksta, u gradu Gazi nalazi se 800.000 ljudi. Jedno od detoniranih vozila nosilo je u sebi oko 7 tona eksploziva, a sama eksplozija je izazvala podrthavanja slična zemljotresu – 3.7 na Rihterovoj skali!
No divljaštvo koje Izrael ponovo i ponovo pokazuje na novom nivou samo govori o nevoljnosti njihovih vojnika da uđu u lavirint Gaze. Tenkovi, vozila, i već veliki (i sakriveni) broj mrtvih vojnika nisu primakli Izrael ni milimetar svom “konačnom rešenju”. Palestinci su još uvek tu i uprkos svim činjenicama, bore se ne samo hrabro već i uspešno.
Palestina – Bliski istok
Gaza je glavno bojno polje, ali ne i jedino. Na Zapadnoj obali izraelske snage ne prestaju sa rušenjem domova, okupacijom zemlje i nasrtajima na palestinske civile. U ovom poduhvatu ne učestvuje samo Izrael kao država, ili vladajući režim, već praktično čitavo društvo gladno nove zemlje.
Masovna hapšenja na Zapadnoj obali ne samo da nisu prestala, već su sada poprimila formu koja ironično liči na prizore Drugog svetskog rata.
Međutim, fundament izraelskog zahvata nad Palestinom nikada nije bila isključivo sopstvena vojna moć, ili čak i pomoć drugih imperijalista. Da, to je prisutno i moćno, ali ne mali udeo u okupaciji su imali i lokalni izdajnički elementi u palestinskom narodu. Takav jedan element jeste i Palestinska samouprava. Ova praktično izraelska marioneta drži glavne poluge vlast na Zapadnoj obali, i dok u Gazi već godinama besne stravične bitke, dok niz država počinje da priznaje palestinsku državnost (iako još uvek isključivo deklarativno i simbolički), ona hapsi sopstvene sunarodnike na račun Izraela.
Upravo zbog toga razvile su se demonstracije protiv takve izdajničke vlasti 28. septembra u kampu Ramali. Da je omladina i većina naroda jasno na strani nacionalnog oslobođena počele su pokazivati i sve češća lansiranja raketa ka izraelskim naseljima sa Zapadne obale. Ovaj deo Palestine, koji je godinama bio pod čvrstom paskom tzv. Samouprave, polako, ali sigurno postaje čvrsto uporište Otpora. Sukobi sa omladinom, masovna hapšenja i praktično vojni obračuni u gradovima poput Dženina samo pokazuju da je novo pokoljenje sazrelo i prihvatilo oružje kao izvor života i slobode.
Međutim, izraelske bombe ne gađaju samo Palestince. Liban i Jemen su ponovo bili ciljevi izraelskih ratnih aviona. U Libanu izrael je ponovo bombardovao niz tački na jugu zemlje. Jedan od ciljeva je pogođen neposredno ispred bolnice u Tebninu. Preko 10 ljudi je poginulo, ili je ranjeno, a u okviru tog broja i 4 dece.
Ciljevi u Jemenu su takođe bili pogođeni, ali ne bez žestoke borbe jemenske PVO, a zatim i povratnog udara. Hudaida i Sana su nekoliko puta bombardovane. Samo u Sani, u toku dva napada 10. i 25. septembra je ranjeno blizu 300 ljudi, a poginulo preko 15. U napadu na Hudaidu je takođe pričinjena velika šteta, a Jemen je uzvratio Izraelu žestoko. Hipersoničnom raketom Palestina – 2 gađan je vojni cilj u Jafi. Osim toga, napadi dronovima na luku Eilat naneli su znatnu štetu Izraelu. U ovoj južnoj luci, dronovi su neometano pogodili područje samog grada. Lansirano je najmanje 4 drona, a jedan od njih izazvao je pravu paniku u gradu.
U prilogu se nalazi i video na kojem se vidi udarac jednog od dronova u sam grad: