Sjedinjene Američke Države vrše ogroman pritisak nad filipinskim kompradorima da se reše narodnooslobodilačkog pokreta. U toku pozicioniranja imperijalista za predstojeći sukob, Filipini sve više dobijaju na značaju. Amerika ima sve manje pouzdanih saveznika u svetu, a zbog svoje dugačke istorije imperijalizma na Filipinima, našla je sigurnog saveznika u njihovim kompradorima.
Ostrva postaju vojne baze i postavljaju se sve brojnija strateška oružja i vojne instalacije – radarske stanice, centri za dronove, skladišta raketa, ogromna skladišta goriva za vojne potrebe itd. Osim vojnog značaja, Filipini su veoma bitni Americi jer su bogati jeftinom radnom snagom, resursima i sada i data centrima.
Naime, filipinski kompradori su pristali na to da Filipini postanu deo Pax Silica. Američke inicijative čija je svrha potpuno zaokruživanje “njenih” polukolonija kroz razne ekonomske ugovore. Time Amerika osigurava trgovinske rute, gorivo, resurse i na više mesta strateški bitnu vojnu teritoriju. Očigledno je da to podrazumeva potpunu integraciju tih polukolonija u američki vojni industrijki kompleks.
Na udaru se nalaze svi progresivni pojedinci i grupe, a kao najprogresivniji, organizovaniji i militantniji, komunisti su najveća pretnja. Međutim, filipinska država je vođena prethodnim lošim iskustvima prestala da ulazi u veće okršaje sa gerilcima. Umesto dugotrajnih operacija opkoljavanja velikih jedinica, filipinska država je počela da koristi drugačije taktike.
Korišćenjem ranjive pozicije u kojoj se trenutno nalazi komunistički pokret – rektifikacija i reorganizacija – represivne snage vrše ogroman pritisak nad masama i dobro koriste svoje obaveštajce kako bi saznali tačne pozicije gerilaca. Špijune regrutuju iz redova lumpena i srednjih i krupnih seljaka, na teritorijama pod njihovom kontrolom i u pozadini gerilaca.
Zato se napadi najčešće događaju upravo tokom i odmah nakon masovnog rada. Kada represivne snage preko obaveštajaca na terenu mogu da potvrde pozicije komunista. Ipak, najveća snaga komunista jesu mase, koje su spremne da rizikuju i otkriju pozicije represivnih snaga, ali i špijuna u njihovim oblastima.
Akcije
Istočni Visajas
Nakon obavljanja masovnog rada, pripadnik Komande Rodante Urtal, jedinice NNA na Istočnom Visajasu, na istoku Filipina, u borbi je ubio pripadnika OSF-a. Tačnije, 19. jula tokom vraćanja u bazu video je da su trupe OSF-a već postavljene u zasedi. Opalio je prvi i na licu mesta ubio jednog vojnika, povlačeći se na sigurno posle odmah posle.
U istom regionu pripadnici Komande Arnulfo Ortiz naneli su 17. juna više gubitaka 19. pešadijskom bataljonu. Čim su videli neprijateljske elemente opalili su prvi i sigurno se povukli odmah posle. U oba slučaja OSF je svoje gubitke vratio helikopterima i poslao dodatne trupe da potraže za revolucionarima.
Severni Kamarines
Filipinska država izvodi intenzivnu operaciju protiv jedinice NNA po imenu Komanda Armando Katapija na gerilskom frontu Severni Kamarines. U provinciji, koja je deo regije Bikol u centralnim Filipinima, usled povećane aktivnosti OSF-a došlo je do sukoba 1. avgusta.
Ipak, crveni borci su uspeli da zaustave napad brojčano i tehnički nadmoćnijih jedinica OSF-a i da se povuku na sigurno. Nakon okršaja, filipinska država je dodatno povećala vojnu aktivnost u toj oblasti. Takav pritisak nosi sa sobom veliku opasnost i po reakcionare, jer daje gerili više meta i prilika za zasede. To se može videti u gubicima OSF-a u oblastima gde imaju najveće prisustvo.
Istočni Mindoro
Dok su obavljali masovni rad, troje pripadnika NNA su 29. jula mučki ubijeni. Ubistva su se dogodila na ostrvu Mindoro na zapadnim Filipinima, u provinciji Istočni Mindoro. Tokom istraživanja materijalnih uslova masa i pomaganja istima, odeljenje NNA1 je naletelo na 76. pešadijsku brigadu i 5. izviđački “rendžerski” bataljon. Nekoliko nedelja ranije, isti izviđački bataljon je učestvovao u ubistvu iskusnog revolucionara, koji je u tom momentu takođe obavljao masovni rad među masama.
Pripadnici OSF-a su nakon okršaja oskvrnjavali beživotna tela revolucionara. Ostavili su ih da se raspadaju, dok su istovremeno izvodili ogromnu psihološku torturu nad njihovim porodicama. Ipak, ta “pobeda” ima mnogo manje značaja za filipinsku državu nego što ona to predstavlja. Naime, samo dva dana pre okršaja oblast je proglašena “slobodnom” od komunista. Činjenica da se okršaj dogodio ukazuje na to da je revolucionarni pokret tu i dalje prisutan, a da sada eliminisano odeljenje NNA nije jedino u toj oblasti.
Kažnjavanje kontrarevolucionara
Gerilci su od poslednjeg izveštaja izveli još dve likvidacije reakcionara. Prva se dogodila 13. jula, gde je Komanda Rozelin Žon Pel, jedinica NNA na frontu Severni Negros likvidirala dvostrukog ubicu civila.
Druga se ticala aktivnog saradnika obaveštajnih službi filipinske države. Kaznu je 9. jula izvela Komanda Armando Sumajang Džunior, jedinica NNA koja je deo fronta Jugozapadni Negros. Osuđenik je sarađivao sa 15. pešadijskim bataljonom, a jednom prilikom je direktno navodio vojsku na komuniste u neuspešnom napadu OSF-a. Za taj neuspeh vojska je okrivila njega i otela mu dete, što je dovelo do toga da njegov otac ima srčani udar. Takav primer samo pokazuje da izdaja revolucionarnog pokreta najveće posledice ima upravo po civile.
Represalije
Filipinska država postaje sve očajnija u svojoj borbi protiv komunista. Pošto nema željenih rezultata na terenu, pokušava terorom i raznim pritiscima da razdvoji revolucionarni pokret od masa. Oblasti u kojima pokret nije ni aktivan bivaju militarizovane preko noći.
Oblastima u kojima jeste postaju vojne baze, gde su civilima ograničene sve slobode i gde država ne samo da prećutno gleda, već ohrabruje zločine nad njima. Samo u poslednja dva meseca NNA je izvestila o desetinama slučajeva gde su nedužni civili bili žrtve raznih tortura, a u nekim slučajevima i likvidacija. Pošto je ono što se sazna samo deo stvarne razmere, možemo pretpostaviti koliko zapravo postoji zlostavljanja.
Filipinski kompradori su ohrabreni sve većom podrškom Amerike, koja i njih same pravi potpuno zavisnima. Represalije nad narodom će se sve više povećavati, ali će one i napraviti plodno tlo za rad sa masama. Mase će pristupati revolucionarnom pokret u sve većem broju, kao što i sada, posle skoro 60 godina, mladi ljudi i dalje svakodnevno pune redove NNA.
Izvesno je da će borba komunista svakako imati sve teže periode ispred sebe, dok nalet američkog imperijalizma ne uspori usled internih i eksternih sukoba. Opstanak komunističkog pokreta u takvim uslovima će pokazati ispravnost njegove ideologije i načina funkcionisanja, a njegovo postojanje će tek imati kobne efekte po imperijaliste i uopšte reakcionare širom sveta.
- Nije poznato koje tačno odeljenje i front su u pitanju. ↩︎