U Ukajaliju, regionu na istoku Perua, štrajk i blokade protiv trenutne ekonomske situacije ulaze u sedmi dan. Peru je naročito poznat po svojoj borbi, kako opštenarodnoj tako i direktno revolucionarnoj.
Štrajk je organizovan od strane raznih prevoznih udruženja i FREDEU-a (Front za odbranu regije Ukajali) kao odgovor na povišene cene goriva i manjak investicija u obrazovne i medicinske institucije. Narod se svakodnevno sukobljava sa policijom i postavlja blokade na strateški bitna mesta, kao što su autoput “Federiko Basadre” i benzinske stanice.
Tok dešavanja
Radnici transportnog sektora su 10. avgusta blokirali razne delove autoputa „Federiko Basadre“, kao i raskrsnice i ulaze na pijace, nakon što je sazvan štrajk do daljnjeg. Protestu su se pridružile i studentske grupe, sa svojom studentski orijentisanom listom zahteva. Za nekoliko dana, počela je neštasica goriva.
Vozači kamiona koji su uvozili gorivo ili fizički nisu mogli da prođu ili su se plašili fizičke konfrontacije sa demonstrantima. Benzinske pumpe su ostale bez goriva i formirale su se kilometarske kolone. Zbog nestašica i blokada je preminula jedna osoba, za čiju smrt je država optužila demonstrante, uprkos činjenici da ne bi došlo do situacije da je ista masama ispunila osnovne zahteve. Protesti su se proširili na još nekoliko regija Perua.
Lokalni guverner je 10. avgusta uspeo da se dogovori sa pojedinim udruženjima da istupe iz štrajka. Glavno obećanje koje je ubedilo deo demonstranata da ode kući jeste da će transportni sektor dobiti državne subvencije od 15-20% za dizel. Međutim, FREDEU nije uspeo da se dogovori, te je nastavio štrajk.
Misleći da je zbog smanjenog broja demonstranata došao momenat za odlučniji napad, država kreće u pokušaj deblokade puteva iste noći. Ipak, oko 200 demonstranata je uspelo da zaustavi policiju u pokušaju da skloni vozila sa autoputa. Policija je koristila suzavac i oružje za borbu prsa u prsa, dok su demonstranti koristili molotvljeve koktele i kamenje. U okršajima je spaljeno jedno policijsko vozilo i povređeno je pet policajaca, dok je 13 demonstranata uhapšeno.
Nakon okršaja država je optužila demonstrante za nasilje i deo studenata se povukao sa blokada. Policija je ponovo pokrenula operacije da oslobodi dodatne delove autoputa. FREDEU je izjavio da će se štrajk nastaviti sa ojačanim otporom. Predložene su blokade vodovodnih puteva reke Ukajali i blokiranje areodroma Pukalpa, dok je upućen poziv rektoru Državnog univerziteta u Ukajali da podnese ostavku.
Peru i klasna borba
Peru je polukolonijalna zemlja, predvođenja desničarskom, populističkom i izrazito antikomunističkom vlašću porodice Fudžimori. Posledično, vlast je takođe vrlo korumpirana. Pošto su kontradikcije u peruanskom društvu uvek bile veoma zaoštrene, buržoazija se vrlo često brani prekomernim nasiljem. Jedan od primera takvog nasilja jeste masakr u Ajakuću, mestu na jugu zemlje – incindent kada je vojska otvorila vatru na demonstrante koji su pokušavali da dopru do lokalnog aerodroma, ubijajući i ranjavajući desetine.
Peru je eksploatisana zemlja i karakter njene buržoazije je kompradorski. Zato, ona rado učestvuje u američkom imperijalizmu, odnosno u opštoj pljački peruanskih prirodnih i ljudskih resursa od strane imperijalista. Zbog tih faktora Peru je ekonomski vrlo nestabilan i njegova ekonomija se većinski zasniva na izvozu sirovina. Klasno gledano, proleterijat dominira populacijom, sa uporedno malom količinom sitne buržoazije u zemlji, što je još jedna od karakteristika ekonomskog pada peruvijanskog tržišta.
Još jedan faktor pri analizi uslova u Peruu jeste činjenica da se zemlja urbanizuje, čime su uslužni radnici, poput onih koji su učestvovali u protestima, kao i proizvodni radnici u sve većem broju. Time se količina proletera konstantno povećava.
Svaki sloj peruvijanskog naroda je pod udarom, proleterizacija je sve veća, a uslovi radnika sve gori. Većina radnika nisu u sindikatima, uprkos naglom porastu članstva od 2021. godine. Gledajući sve navedene faktore, jasno je zašto je Peru politički toliko nestabilan.