Novi niz protesta, štrajkova i nasilja u Boliviji opet se može vezati za propadajuću kompradorsku vlast, koja je od dolaska na vlast pokazala nesposobnost da zadovolji potrebe svog stanovništva. Demonstracije su počele kao otpor ukidanju socijalno-ekonomskih mera. Nakon žestokog nasilja od strane države, prešle su u zahtev za smenu predsednika Bolivije i u druge socijalne zahteve.
Tako su radnici, zemljoradnici, nastavnici i rudari Bolivije došli do toga da postave zasebne zahteve za poboljšanje svog trenutnog stanja. Demonstranti su do sada veoma uspešno blokirali strateški bitne gradove i oblasti države. Bolivijanska država je pokazala da nema snage da se izbori sa masovnom pobunom, a njene lažne pokušaje pregovora mase su odmah odbijale.
Na te socijalne zahteve predsednik države, Rodrigo Paz, odgovorio je da će svi koji se budu borili protiv vlasti biti poslati u zatvor. Protesti su u većini predvođeni od strane bivšeg predsednika Bolivije, Eva Moralesa i Maria Argola, predsednika najvećeg bolivijanskog radničkog sindikata po imenu Bolivijska radnička centrala.
Država trenutno optužuje obojicu za kršenje zakona i obojica su u begstvu. Mario je optužen za korupciju, dok je Morales optužen za mnogo ozbiljniji zločin zlostavljanja petnaestogodišnje devojke, mada Morales tvrdi da su te optužbe politički motivisane.
Masovna pobuna
Iako socijaldemokratska, Moralesova bivša vlada i pokret i dalje imaju znatnu podršku naroda, pogotovo u poređenju sa trenutnom zapadnjačkom vlašću1. Sa obzirom da su određeni pripadnici bivše vlasti i funkcioneri u sindikatima jedini organizaciono sposobni da povedu mase, uspeli su da pridobiju narod. Odmah po dolasku na vlast nova vlada je donela zakone koji su drastično otežali već težak život radničke klase, ali i srednjih slojeva. Narod nije čekao pregovore, već je odmah izašao na ulice.
Prema poslednjim informacijama aktivno je barem 70 blokada puteva širom zemlje. Najveći broj se nalazi u zapadnom i centralnozapadnom delu i to sa dobrim razlogom. Najveći broj rudnika se nalazi u tom delu i na jugozapadu Bolivije, gde takođe živi veliki broj domorodaca. Gradovi sa najviše blokada su El Alto, drugi najveći i La Paz, administrativni centar Bolivije i treći najveći grad u državi.
Blokade se nalaze u samim gradovima, ali i između gradova, gde se nalaze brojne domorodačke zajednice. To samo po sebi čini okolinu oba grada neprijateljskom teritorijom za državu. Iako je do sada poginulo desetak osoba, a na desetine je povređeno i uhapšeno, država se i dalje boji odlučujućih poteza. Neuspeli pokušaj probijanja blokada od La Paza do glavnog grada je i pokazao zašto treba da se boji.
Propala državna operacija
Država je pod izgovorom pravljenja humanitarnog koridora 23. maja pokušala da razbije blokade. La Paz je pod praktičnom opsadom demonstranata oko osam nedelja, a cilj je bio otvaranje puta do glavnog grada. Kao žrtveno jagnje država je poslala ministra javnih radova Zamoru, sa 2000 policajaca i oko 150 vojnih vozila.
“Mirovna” misija, naoružana do zuba, ubrzo nakon kretanja je došla do velikih problema. Demonstranti su počeli da primenjuju gerilske taktike. Kolona je bila napadnuta na više tačaka na putu dok se kretala, a na najžešći otpor je naišla kada je prišla zajednici Kopata, na izlazu iz grada.
Demonstranti su napravili zasedu i napali su konvoj spreda i otpozadi. Pošto su mnogi demonstranti velikim delom rudari glavno oružje im je bio dinamit, kojeg poseduju u ogromnim količinama. Policija je presrela i audio jednog od lidera demonstranata u kojem kaže kako moraju da “skinu” ministra.
Državne snage su se našle potpuno okruženima i više sati nije bilo poznato da li je ministar i dalje živ. Nakon višečasovnih borbi državne snage su uspele da osiguraju put nazad, ali su bile primorane da koriste alternativne puteve. Takav odgovor na farsični “humanitarni” koridor je dao znak bolivijanskoj državi da je situacija daleko ozbiljnija od očekivanog. Nakon okršaja usledile su žestoke osude i paničarenje državnih funkcionera, što je pokazalo da inicijativa ostaje na strani demonstranata.
Budućnost Bolivije
Jedan po jedan, ministri napuštaju vladu. Ministar odbrane je napustio poziciju u utorak, a gradonačelnih El Alta je izjavio da blokade koštaju grad 6.5 miliona dolara dnevno.
Sami dolazak novog predsednika na vlast je posledica propale socijaldemokratske politike i američkog plana da zaokruži Južnu Ameriku. Plan se najviše fokusira na države bogate strateškim resursima, među koje spada i Bolivija, sa već aktivnim brojnim rudnicima.
Smena vlasti trenutno ne bi drastično promenila te planove, jer je i prethodna vlast dozvoljavala zapadnim kompanijama da eksploatišu resurse Bolivije. Međutim, situacija bi se zakomplikovala za Ameriku, jer bi nova (tj. stara) vlast bila mnogo bliža Kini, ali i Evropi.
Država je paralizovana više od mesec dana, vlast će uskoro morati da napravi velike poteze. Situacija će ubrzo morati da se reši, u čiju god to korist bilo. Gledajući trenutno stanje, ukoliko ne bude izdaje od strane liderstva demonstranata, što nije isključeno, veoma su male šanse da se trenutno vlast izvuče.
- Zbog istorije kolonijalizma u Boliviji domorodačko stanovništvo je veoma negativno naklonjeno prozapadnim političarima, što doprinosi opštem narodnom nezadovoljstvu. ↩︎