Silger je selo u Čatisgaru, saveznoj državi u Indiji, u kojem se dešavaju masovni protesti već godinu dana, Ono se nalazi u ravnom delu šume i u njemu su raspoređene raštrkane kuće, davajući izgled kao da je selo spojeno sa šumom. Razlog za proteste je taj što rudarske korporacije, koje štiti indijska država sa svojom „Operacijom SAMADHAN-Prahar“, žele da kopaju železo u toj oblasti, što dovodi do uništavanja života ljudi koji tu žive i time do masovnog raseljavanja stanovništva. Narod koji živi na ovoj zemlji se zove Adivasi. Ovi ljudi pored legalnih načina, kao što su peticije i zahtevi vlastima, koriste i proteste sa sedenjem i blokadom, čime onemogućuju lanac snabdevanja i dalje slanje železa, koje se prodaje na svetskom tržištu.
Odgovor države na bilo kakav protest protiv ovakve politike je prljav rat, u kojem se koriste sva moguća sredstva, uključujući ubistva po kraktom postupku i opšta nekažnjivost države. Takođe se koriste i najgora mučenja u cilju zastrašivanja i ućutkivanja svih koji se bore ili koji hoće da se bore za svoju zemlju. Sve navedeno pokazuje da se Adivasi suočavaju sa tihim genocidom, vođenim od strane indijske države.
Vlast svuda u Bastaru, oblasti u Čatisgaru, gradi paravojne kampove, utvrđene i obezbeđene kao u ratnoj zoni. Na svaka 2 do 3 kilometra ima kamp. Ovo je deo onoga što Ministarstvo unutrašnjih poslova naziva „Napredne operativne baze“ namenjene oblastima „levičarskog ekstremizma“ (LWE). Izgrađen za kratko vreme, kamp, kada se pojavi, nastoji da kontroliše sve oko sebe, da bude centar moći, da nametne diktate, vršeći veliko nasilje nad životima ljudi i resursima. Kamp je užasan trn u oku za svakog Adivasija, pa čak i za prolaznika. Naravno, okolni stanovnici ne davaju nikakvo dopuštenje za izgradnju kampova i ogromnih, skupih puteva, koji služe isključivo vojsci i paravojnim formacijama.
Kada su lokalni ljudi došli da protestuju ovu politiku indijske države, pripadnici CRPF-a (Central Reserve Police Force) su otvorili vatru na njih, pod izgovorom da su bili Maoisti, ubijajući troje. Ovo je bio povod za masovne proteste, koji su zapali za oko indijskoj vladi i koja je pokrenula istragu da bi smirila mase, ali koja nije dala nikakve rezultate.
Nakon ovoga, protesti su postali još radikalniji, zahtevajući prekid gradnje paravojnih kampova.
U međuvremenu, CoBRA (Commando Battalion for Resolute Action) je kidnapovao 55 ljudi i zadržao na duže više njih, koje je pustio tek nakon velike uzburkanosti masa.
Veliki korak napred je bio osnivanje organizacija za koordinisanje borbe – Mulvasi Bachao Manch (Aboriginal Defence Forum), koji sada vode proteste.
Tim do Silgera
Pobunjeni narod je na godišnjicu masakra uputio poziv brojnim intelektualcima i liderima radničke klase da dođu i posete opsednuti Silger. Nakon ovoga, formiran je tim od osam ljudi, koji su se zaputili za Silger. Isprva, vojnici CRPF-a im nisu dali da uđu, navodeći sigurnosne razloge, ali nakon što je tim ovo objavio, usledila je bučna reakcija aktivista i novinara i vojnici su ih pustili da prođu. Međutim, naglasili su da ulaze u „visoko osetljivu zonu“ ili takozvano „uporište maoista“, što koriste da označe sve oblasti u kojima se narod aktivno buni protiv vlasti.
Kada su ušli, tim je video „raspoređivanje snaga bezbednosti koje podseća na pripremu za rat, kampove na svakih nekoliko kilometara, teška vozila za zaštitu od mina (MPVs), vojnike koji nose sofisticirano oružje sa podcevnim bacačima granata, montiranim na najsmrtonosnijim jurišnim puškama.
Spomenik žrtvama
U znak sećanja na žrtve masakra, izgrađen je spomenik, koji je ofarban u zeleno i na koji je stavljena zelena zastava sa ukrštenim srpom i sekirom, koja označava simbol kulture i borbe Adivasija. Ova zastava dosta podseća na srp i čekić na crvenoj zastavi.
Rudarskim korporacijama i državi, zbog velikog otpora naroda, odavno je jasno da neće biti lako doći do rudarskih blokova sa njihovom velikom mašinerijom i samo nastaviti sa vađenjem. Stoga, indijska parlamentarna demokratija podržava složenu mrežu bezbednosnog aparata srodnu proto-državnoj mafijaškoj mreži, u ime suprotstavljanja maoističkom pokretu i održavanja mira u ime razvoja.
Kao kompenzacija za počinjeni masakr, porodicama ubijenih je ponuđeno samo 110 evra ponaosob. Međutim, porodice su zatražile da se izvrši istraga i da se odgovorni kazne, i rekle su da će tek nakon toga prihvatiti da se isplati kompenzacija, ali po 110 000 evra svakoj porodici pojedinačno.
Marš do kampa, 17. maja
17. maja se održao ogroman protest u kojem je učestvovalo oko 50 000 ljudi. Protest je održan prvo u vidu marša, na kojem su uzvikani razni slogani u podršci borbe za zemlju i pravdu, i protiv militarizacije i zločina koji se vrše nad potlačenim narodom. Kada su došli do vojnog kampa, vojnici CRPF-a su ih dočekali sa barikadama, na kojima je bila postavljena spiralna žica, a koji su sami bili raspoređeni sa sofisticiranim oružjem, sa podcevnim bacačima granata montiranim na njih. Takođe su bili prisutni i kamermani, koji su slikali demonstrante, u cilju vođenja evidencije ljudi koji su prisustvovali protestu, da bi ih kasnije uznemiravali. Neki pripadnici vojske su kao po nalogu, čak i tražili određene demonstrante. Način na koji država koristi barikade za nadzor i prikupljanje podataka samo potvrđuje da je ovo prljavi rat indijske države.
Novi načini borbe
Velika prednost ovog pokreta je ta što je uključeno dosta mladih ljudi, koji koriste tehnologiju u cilju širenja svoje poruke. Takođe, za razliku od ranijih demonstracija koje su se održavale u velikim gradovima i trajale po dan, dva, sada se održavaju dugotrajni sedeći štrajkovi na strateški bitnim lokacijama, pomoću kojih demonstanti često uspešno prekidaju već pomenuti lanac snabdevanja.
Nažalost, informacije iz ovog mesta teško dopiru vani, zbog ogromnog represivnog aparata indijske države, koji konstantno ukida slobodu medija. Način na koji ovo radi je konstantnim uznemiravanjem novinara koji rade u ovoj oblasti i pretnjama, tako da jedino što se izvesti je ono što potvđuje narativ vlasti, rudarskihh zvaničnika i korumpiranih političara. Ovo pomaže vlastima da izvode brutalnu represiju nad narodom, u cilju oduzimanja njihove zemlje i njihovih prava.
Izvor: https://redherald.org/2023/11/07/india-siege-of-silger/