Demonstracije su izbile u Tanzaniji, državi na istoku Afrike, u sredu 29. oktobra nakon što je vladajuća partija pokrala državne izbore.
Pre samih izbora glavni opozicioni politički kandidati iz dve najveće opozicione partije su zatvoreni, na osnovu optužbi o korupciji. Krhku političku situaciju pokazuje i činjenica da su demonstracije počele nakon objavljivanja preliminarnih izbora u samo 8 od ukupno 272 izborna okruga, u kojima je vladajuća partija dobila više od 90% glasova.
Demonstranti su izašli i napali su policijske stanicu i izborna mesta, a takođe su i zapalili autobus i benzinsku stanicu. Država je odmah ugasila internet i na ulice poslala policiju i vojsku, uvodeći policijski čas.
Prve žrtve nasilja su bile civil i policajac, nakon čega je još naroda izašlo na ulice i broj žrtava se drastično povećao. Zbog isključenja interneta i zabrane ulaska novinara u Tanzaniji od srede 29. oktobra vlada potpuni medijski mrak. Veoma malo informacija dolazi, ali po svemu sudeći neredi su se smirili, a broj ubijenih i povređenih demonstranata je veoma visok. Opozicija tvrdi više od 700, dok međunarodne organizacije tvrde oko 100.
Koliki god da je broj u pitanju, jasno je da mase nisu zadovoljne i da su spremne da se bore za svoje. Neredi u Tanzaniji predstavljaju globalni trend borbe protiv kompradora, koja će vremenom sazreti u borbu protiv samog imperijalističkog kapitala i na kraju i samog kapitalizma.
Da bismo bolje razumeli šta je tačno dovelo do ovih nereda prvo moramo ukratko objasniti ekonomski i socijalni razvoj Tanzanije.
Istorija Tanzanije
Za razliku od mnogih drugih afričkih zemalja, Tanzanija nije dobila svoju nezavinost nasilnom pobunom, već većinom nenasilnim organizovanjem. Naravno, to je bilo omogućeno njenim specifičnim položajem nakon Drugog svetskog rata i tokom antikolonijalnih pokreta širom kontinenta od sredine 1950-ih pa nadalje.
Tanzanija je dobila status UN teritorije pod britanskom kontrolom, koja je imala obavezu da je pripremi za samovlašće. Velika Britanija videvši da sve kolonijalne zemlje, pa i ona sama, gube kontrolu nad kolonijama i da će morati da promene način na koji vladaju je ocenila da nije vredno gušiti pokret za nezavisnost u Tanzaniji otvorenom silom, te se na kraju povukla sa teritorije.
Na prvim izborima je dobila partija po imenu Chama Cha Mapinduzi (CCM), a koja od tada pa sve do danas vlada ovom zemljom. Na početku se zalagala za socijal-demokratiju i nacionalizaciju ključnih grana privrede. Međutim kao i u drugim afričkim zemljama vremenom je strani kapital osvajao sve veći deo privrede, da bi 1990-ih usledila potpuna liberalizacija ekonomije.
Početkom 2010-ih strane investicije su drastično porasle, kada je Zapadni kapital počeo da kupuje energetski sektor i rudna bogatstva. Pre nekih pet godina strane investicije su ponovo porasle, ali ovaj put je to uglavnom bio kineski kapital.
Ekonomija Tanzanije
Kao i u mnogim afričkim zemljama najveći privredni sektor Tanzanije jeste poljoprivreda. Iza nje su najveći rudarstvo, turizam i manufaktura.
Usled industrijalizacije i prodaje agrikulturne zemlje globalnim korporacijama sve veći broj stanovništva se premešta u gradove, gde raste manufakturna industrija. Vlada Tanzanije je u poslednjoj deceniji dodatno liberalizovala ekonomiju, gde su osim otvaranja privrede globalnoj ekonomiji i olakšavanja imperijalistima da je zgrabe, počeli da im davaju i sve veće subvencije, poreske olakšice, smanjenje cena carina itd.
Najveće investicije su upravo bile u manufakturnom i rudarskom sektoru, gde imperijalisti eksploatišu lokalnu radnu snagu i rudna bogatstva ove zemlje. Takvi potezi su učinili ovu već polukolonijalnu zemlju još zavisnijom od stranog kapitala i njegovih gibanja.
Veliki upliv stranog kapitala i favorizovanje istog, smanjene plate i uništavanje sitne urbane buržoazije i sitnih seljaka – ukratko, još veća prodaja države i sniženje životnog standarda – napravili su socijalno veoma eksplozivnu situaciju, koju su svi imperijalisti iskoristili u svoje svrhe.
Umešanost imperijalista
Iako su neredi narodni bunt usmeren protiv kompradora, imperijalisti kontrolišu sve trenutne političke opcije. Vladajuća partija je poslednjih godina ekonomski postala veoma bliska sa Kinom, što je zasmetalo Zapadu. Kina je uložila dosta kapitala u Tanzaniju, tačnije u njenu infastrukturu, rudarstvo i energetski sektor koji je do skoro bio dominiran od strane Zapada.
Iz EU su rekli da izbori nisu bili slobodni i pošteni, osuđujući vlast. Opozicija je mnogo bliža sa Zapadom i sasvim je moguće da su demonstracije jedan od vidova međuimperijalističke borbe u Tanzaniji. Kako se svetska situacija zaoštrava na svim mestima gde je “pomešan” kapital imperijalističkih sila dotadašnje kontradikcije se žestoko zaoštravaju i nove se stvaraju.