Borba u Gazi se nastavlja

Komandna struktura Otpora

Svi su dobro upoznati sa izraelskim zločinima protiv Palestinaca i sa genocidom koji izvodi od početka rata 7. oktobra 2023. godine. Međutim, mnogi se pitaju da li organizovani Otpor još uvek postoji i koliko je oštećen. Po Zapadnim propagandistima Otpor u Gazi je već odavno uništen, i ostale su samo izolovane grupice koje će izraelska vojska uskoro počistiti.

Međutim, iako Otpor jeste pretrpeo znatne gubitke, on je i dalje sačuvao komandnu strukturu i nastavlja da izvodi ne samo manje akcije napada i bežanja, već i sve veće, kompleksnije napade. Takođe, pošto Otpor ima ogromnu podršku u narodu gubici u ljudstvu se mogu brzo zameniti, dok se oružje pravi u tunelima, a eksploziv za oružje se uzima iz izraelskih bombi.

Dalje ćemo objasniti u kakvom se zapravo položaju nalaze Otpor i Izrael.

Akcije Otpora protiv izraelske vojske

U poslednjih nedelju dana palestinski borci su izveli brojne akcije protiv Izraelskih odbrambenih snaga (IOS), uključujući i brojne kompleksne akcije. U nastavku ćemo opisati najčešće tipove akcija.

Snajperski napadi

Najveći broj akcija se izvodi na severu Gaze, koju je Izrael stavio pod kompletnom opsadom pre tri meseca. Posebni snajperski timovi konstantno vrebaju izraelske vojnike i nakon dugo vremena izviđanja ubijaju one više rangirane. Snajperski napadi se najčešće događaju protiv izraelskih timova koji se zatvore u kuće i od njih naprave privremene baze.

Zbog manjka discipline i verovanja u izraelsku propagandu, izraelski vojnici se ponašaju veoma nedisciplinovano na ratištu. Konkretno kod ovakvih napada, pripadnici IOS-a često stoje na prozorima i ne pokušavaju da kamufliraju svoje položaje i opremu. Takvo ponašanje značajno olakšava posao palestinskih boraca, koji sve češće izvode snajperske napade.

Osim vojnika u kućama snajperi često ciljaju i izraelske tenkiste, koji stoje na tenkovima na sred ratišta, bez ikakve podrške pešadije.

Detonacije improvizovanih eksplozivnih naprava (IED)

Od početka rata Otpor je znatno napredovao u proizvodnji IED-ova. Iako je IOS povećao oklop na tenkovima i oklopnim vozilima, Otpor je značajno povećao destruktivnu moć ovih uređaja, uklanjajući prednost koju dodatni oklop daje izraelskom oklopu.

Ogromna količina eksploziva koju je Izrael bacio na Gazu i koju nastavlja da baca omogućuje Otporu da nastavi da proizvodi svoje naoružanje. Eksploziv i elektronske komponente iz nedetoniranih bombi se vade i koriste u proizvodnji naoružanja. Ovako Otpor ima neiscrpni izvor kvalitetnog eksploziva, zbog čega je toliko poboljšao proizvodnju IED-ova.

Najveću razornu moć ima bojler-bomba, koja može da se napuni sa ogromnom količinom eksploziva i koja se najčešće i koristi protiv tenkova. Pre mesec dana je izašla slika delova potpuno uništenog najnovijeg izraelskog tenka, za koji je IOS uporno tvrdio da je “nedodriljiv”, pokazujući da ne postoji izraleski oklop koji je imun na napade palestinskih boraca.

Napadi ručnim raketnim bacačima

Tokom rata najveći broj video snimaka Otpora je prikazivao napade ručnim raketnim bacačima. Palestinski timovi, koji čekaju IOS u ruševinama Gaze su snabdeveni delovima ovih bacača. Preko kamera, koje su postavljene širom Gaze, oni imaju veoma dobar nadzor nad izraelskom vojskom, Pomoću kojeg se planira akcija.

Neposredno pre napada raketni bacači se sastavljaju i borci izlaze iz zaklona gađajući izraelski oklop. Ova taktika se pokazala kao veoma uspešnom, a ovakvi napadi su često i deo kompleksnih akcija.

Kompleksne akcije

Opisani tipovi napada su najčešći, ali osim njih izvode se i napadi dronovima, protivtenkovskim vodećim raketama, raketama, minobacačima itd.

Međutim, osim samog kvantiteta napada, očuvana borbena spremnost Otpora se još bolje vidi u sve većem broju kompleksnih akcija, koje predstavljaju kvalitativni skok. Naime, za razliku od uobičajenih jednostavnih napada, koje izvodi manji timovi i koji su praćeni povlačenjem ovi napadi se izvode u fazama sa većim brojem boraca.

Kompleksni napadi se odlikuju veoma detaljnim prikupljanjem informacija o kretanju lokalnom izraelske vojske i kombinovanjem različitih tipova napada. Najčešće se nakon prvobitnog napada čeka pojačanje, koje se takođe gađa što nanosi velike gubitke izraelskoj vojsci.

Izraelske laži o gubicima Otpora

Suvišno je reći da su izraelske tvrdnje o desetinama hiljada ubijenih palestinskih boraca potpuno netačne. Skorašnja priča izraelskih novina Haaretz pruža uvid u način na koji Izrael dolazi do takvih brojeva.

Haaretz je intervjuisao izraelske vojnike stacionirane u Necarim koridoru, koji su izjavili da izraelska vojska crta potpuno imaginarne granice na ovom koridoru i svaki civil koji pređe ovu granicu, a u praksi svaki civil kojeg snajper unutar koridora može da vidi, ubija se bez ikakvog pitanja.

Zbog nedostatka obeležja granica koridora na terenu i stalnog širenja granica istog, civili nisu u mogućnosti da uopšte znaju gde se nalaze ove granice. Svaki ubijeni civil se smatra “teroristom”, tj. palestinskim borcem, i tako se i zapisuje u vojnim izveštajima. Na ovaj način Izrael može da kaže da je bilo koji broj ubijenih Palestinaca zapravo broj ubijenih boraca, iako kao što vidimo ovo ne može biti dalje od istine.

Otpor jeste pretrpeo znatne gubitke, ali osim izraelskih tvrdnji o ukupnom broju ubijenih boraca, ni tvrdnje o izolovanim masovnim pogibijama boraca Otpora nisu istinite. Pošto se akcije izvode u timovima koji su sastavljeni od malog broja ljudi, nemoguće je da izraelska vojska u jednoj akciji ubije na stotine boraca Otpora, sa obzirom da se više od desetak boraca nikada ne nalazi na istom mestu.

Izraelska propaganda o kontroli nad Gazom

Ista priča nam daje uvid i u način na koji Izrael laže o kontroli nad delovima Gaze. Jedina strategija koja je dala barem neke vidljive rezultate je bila izgradnja koridora, zbog čega Izrael ni pod razno ne želi da se povuče iz Filadelfi i Necarim koridora, dok na severu Gaze pokušava da izgradi novi.

Međutim, izraelska propaganda o potpunoj kontroli nad Necarim koridorom i mogućoj gradnji kolonijalnih naselja u njemu se opovrgava pogledom na raspored izraelskih bazi unutar koridora i analiziranjem njihovog kvaliteta.

Izraelske baze su skoncentrisane u sredini koridora, dok je i malo onih baza koje postoje van centra veoma lošeg kvaliteta – na brzinu postavljene betonske ploče. Granica Necarim koridora, kako je izraelci predstavljaju, se prostire do poslednjeg reda uništenih palestinskih zgrada.

U borbi protiv gerile, koja je godinama pre rata gradila veoma kompleksnu mrežu tunela, ovakva granica ne predstavlja nikakvu kontrolu i zato pripadnici Otpora svakodnevno mogu da se približe koridoru i napadaju izraelske trupe. U nekim slučajevima borci Otpora izlaze i iz tunela koji se nalazi unutar samog koridora, a koje izraelski vojnici nisu primetili tokom rušenja zgrada.

Dalje na severu Gaze se može videti slična situacija, gde su Izraelci povukli “elitnu” Nahal brigadu iz Filadelfi koridora i premestili je da se bori u Bejt Hanunu. Izraelski mediji su već na desetine puta tvrdili kako je Otpor u Bejt Hanunu uništen.

Kao dobrodošlicu Otpor je izveo pet raketnih baraža, od kojih jedan duboko u izraelsku teritoriju, dok su ostali gađali koncentracije trupa na granici sa Gazom, u pripremi za operaciju. Otpor na ovaj način pokazuje da je još uvek sposoban za borbu, što znači veliku demoralizaciju za izraelske vojnike, koji su shvatili da i posle 13 meseci ratovanja nisu uništili Otpor ni u jednom delu Gaze.

Mogućnost prekida rata

U medijima često kruže priče o pregovorima i mogućnosti prekida rata. Realno sagledavanje situacije pokazuje da se ovo primirje neće skoro dogoditi, a gledajući ovaj rat u kontekstu međuimperijalističkog rata dolazi se do zaključka da bi bilo kakvo primirje bilo samo privremeno.

Da bi Izrael bio spreman na primirje, on mora ispuniti barem jedan od četiri ciljeva koje je zadao na početku rata. To su vraćanje talaca, uništenje Hamasa, uništenje vlade Hamasa (civilne administracije) i uništenje Gaze kao pretnje po Izrael. Očigledno, ni jedan od ovih zahteva nije ispunjen, a jedini ostvariv jeste vraćanje talaca, što nije u interesu izraelskog političkog vrha.

Manjak volje za potpisivanjem primirja se vidi u ponašanju Izraela tokom mirovnih pregovora. Otpor je pristao na predlog Izraela o primirju pre više od pola godine, ali kada je odmah zatim izraelska delegacija promenila zahteve na koje su znali da Otpor neće pristati. Od tada Izrael stalno primenjuje jednu te istu taktiku promene uslova u poslednjem momentu, kako bi se rat nastavio.

Dok izraelska delegacija stalno menja svoje zahteve, Otpor je od početka imao jedne te iste – prekid vatre, povlacenje Izraela iz koridora i uopste iz cele Gaze, povratak ljudi na sever Gaze i rekonstrukcija Gaze.

Izraelu je cilj proširenje rata i njegovo stalno produžavanje i zato je jedini mogući način da se ovaj rat okonča konačna pobeda Otpora.