U Libanu se i dalje vode borbe u čitavom pograničnom području sa Izraelom. Izraelski pokušaji prodora su u velikoj većini doživeli ili kompletan neuspeh ili toliko ograničen uspeh, da ga čak ni njihova propaganda ne može previše upotrebiti. Snage Hezbolaha stoje postojano i izuzetno pametnom upotrebom mitraljeza, protiv-oklopnih raketa i baraža nevođenim raketnim zrnima odbijaju izraelske trupe, ne dozvoljavajući im da razviju svoj stil ratovanja.
Izrael, slično SAD-u svoje kopnene operacije izvodi oslanjajući se na veliku vazdušnu i tehničku superiornost. I dok vazdušnu i dalje neosporivo drže, oklopne i mehanizovane jedinice suočavaju se sa teškim reljefom Južnog Libana koje visoko pokretne trupe Hezbolaha izvrsno koriste. Suočeni sa situacijom da su sada oni ti koji nemaju mogućnost da skoncentrišu pešadiju i oklop na jednom mestu, a da ne budu “poklopljeni” raketama Otpora. Izrael već mesec dana tapka u mestu, a njihove trupe ne pokazuju nikakvu želju da se bore.
Operativno podeljeni na pet glavnih pravaca prodora, analiziraćemo dosadašnji tok ovih operacija, kao i to koliko zapravo uspešno snage Otpora lome ovaj bliskostični Vermaht gerilskom metodom ratovanja, potkovanom izuzetno dobrom organizacijom i odgovarajućom tehnikom za takvo ratovanje.
Početak invazije
Izraelska invazija na početku počela je “skromno”, daleko od njihovog arogantnog pristupa sa lepršavim zastavama na tenkovima. Naprotiv, prvi napadi su bili odbijeni, a Izrael je brže-bolje okarakterisao te napade kao ispitivanje snaga i sl. dok granatiranje i bombardovanje čitavog pojasa uz granicu nije dalo željene rezultate. Kao šlag na tortu usledio je i napad Irana koji je verovatno dodatno moralno uticao na izraelske trupe. Ono što je trebao biti brzi prodor, pretvorilo se u nešto što liči na kombinaciju gerilske i pozicione borbe.
Pravci napredovanja
Prema navodima samog otpora, pravci napredovanja prema angažovanim izraelskim snagama su sledeći:
- Operaciona zona 146. divizije od Nakvore na zapadu do Marvahaina na istoku.
- Operaciona zona 36. od Ramije na zapadu do Rmeiša na istoku. Upravo na ovom potezu su se razvile možda i najžešće borbe, posebno oko naselja Aita Al-Šab.
- Operaciona zona 91. divizije, od Blida na jugu do Hule na severu.
- Operaciona zona 98. divizije od Markaba na jugu do Ghadžara na istoku.
- Operaciona zona 210. divizije od Ghadžara do okupiranih tzv. Šeba farmi na istoku
Izraelsko napredovanje na ovim sektorima karakterisano je čestom praksom miniranja kompletnih sela. Na ovom portalu smo i ranije iznosili vesti o ovoj izraelskoj praksi, a ona jasno upućuje na činjenicu da Izrael jednostavno nema nikakvu operativnu kontrolu nad zauzetim teritorijama. To takođe potvrđuje drugu, već spomenutu činjenicu, da je moral u izraelskim trupama u katastrofalno lošem stanju.
Bilans rata do sada iznosi: 39 uništenih izraelskih tenkova, 4 buldožera, nekoliko “Hamvija” i oklopnih vozila kao i 4 drona. U samom jednom danu Otpor je uništio 6 tenkova. Što se tiče ljudskih žrtvi, snage Otpora samo u Libanu su za sada likvidirale barem 80 izraelskih vojnika, a ranile preko 600. Ovo se odnosi na brojeve koji su potvrđeni, dok su realne cifre verovatno i veće.
Strategija
Očigledno je da na operativnom i taktičkom planu Izrael trpi poraze. Iako se “krativnom upotrebom” različitih fraza pokušava dati neka pozitivna slika fronta – realnost je da je Izrael trpi katastrofu. Međutim, ono što gube na bojnom polju pokušavaju nadomestiti drugim načinima. Osnovno je da je glavni cilj Izraela izbaciti Hezbolah vojno i politički kao igrača na Bliskom Istoku, a zatim finiširati palestinsko pitanje. Iz te perspektive treba posmatrati i bombardovanje Libana, gde se kao i u Gazi specifično targetiraju bolnice, pekare, banke kako bi se stvorio što veći pritisak u zaleđini samog Otpora. Takve operacije nemaju vojni karakter, već psihološki, a posebno politički. Širom Libana zabeleženo je 55 napada na bolnice, od kojih su 36 bili direktni napadi.
Uprkos doktrini kojom se vodi Izrael, da teror nad stanovništvom treba da doprinese pobedi izraelskog oružja, ovakvi postupci će samo konsolidovati sve snage u Libanu oko jednog cilja, a to je proterivanje neprijatelja sa svoje teritorije, a zatim udaranje temelja dugoročnijem miru. Kao i u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, Izrael se sada i sam suočava sa pitanjem šta posle, ili kako sami njihovi mediji kažu:
“Pre šest meseci, Natenjahu je rekao :”Mi smo jedan korak udaljeni od pobede”, a u poslednjih nekoliko časova 15 izraelaca je poginulo u borbama, dok je još 100 zarobljeno u Gazi…nema velikog plana, nema vizije budućnosti, već samo “korak” koji se pretvorio u beskonačni rat.”
